Fudbal

OSAM DECENIJA KRALJA FUDBALA: Sa trona rezervisanog za najvećeg, nisu uspeli da ga skinu ni Maradona, Ronaldo...

V. Stanković

22. 10. 2020. u 21:11

U RODOSLOVU kraljevskih dinastija obično se tačno zna ko je kad došao na presto ili otišao sa njega, ko je koga nasledio na tronu.

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА КРАЉА ФУДБАЛА: Са трона резервисаног за највећег, нису успели да га скину ни Марадона, Роналдо...

Najveće kraljevstvo, zamišljena "Fudbalija", odavno ima svog "kralja" mada istoričari nisu saglasni kada je "zaseo" na presto. Zove se Edson Arantes do Nascimento ili skraćeno i popularno Pele i sutra slavi 80. rođendan.

Još uvek se Pele smatra najboljim igračem u istoriji fudbala. Mnogi kasniji asovi, poput Maradone, Ronalda ili Mesija, pokušali su da ga nateraju na "abdikaciju", ali stari majstor se drži a i njegovi podanici, oni ljubitelji fudbala koji ga pamte, ne dozvoljavaju mu povlačenje.

Mali Edson prvo je pokazao talenat na ulici, zatim u sali igrajući mali fudbal. Valdemar Brito, učesnik Mundijala 1934. u Italiji, prvi je video njegov ogromni potencijal i ubedio roditelje da treba da ostavi fabriku cipela u kojoj je zarađivao dva dolara dnevno i posveti se fudbalu. U Santos je stigao kao junior, posle nekog promašenog penala hteo je da napusti klub, ali nisu mu dali. U prvom timu Santosa debitovao je 7. septembra 1956. protiv ekipe Kubatao. Nije još imao punih 16 godina. Na debiju je dao gol. Tako je počela jedna briljantna karijera. Nepunu godinu posle debija u Santosu debitovao je i u reprezentaciji Brazila. Selektor Visente Feola pozvao ga je za meč protiv Argentine na "Marakani" 7. jula 1957. Brazil je izgubio 1:2 a počasni gol dao je 17-godišnji debitant Pele...

Od senzacionalne pojave na Mundijalu u Švedskoj 1958. do krune karijere na SP u Meksiku 1970. Pele je stekao status najboljeg igrača sveta. Prvo je to bilo nezvanično, kao rasprostranjeno ali opšte prihvaćeno mišljenje. Godine 2000. dobio je to i "napismeno", FIFA ga je proglasila najboljim fudbalerom 20. veka. Godinu dana ranije Međunarodni olimpijski komitet odao mu je još veće priznanje - proglasio ga je najboljim sportistom 20. veka!

Zablistao je sa 17 godina na Mundijalu u Švedskoj, igrao je i u Čileu 1962. i Engleskoj 1966. ali nije završio šampionate jer su ga besomučno tukli. U Meksiku 1970. bio je treći put prvak sveta, sa nekoliko nezaboravnih golova i akcija. Na primer, kada je golmana Čehoslovačke Viktora lobovao sa centra a urugvajskog čuvara mreže Mazurkijeviča fintom tela i propuštajem lopte gotovo "ušinuo"...

Jedini put uživo gledao sam ga u Beogradu, 1968. u prijateljskom meču Zvezda - Santos (3:3), a reprezentacija Jugoslavije imala je čast da igra na njegovom oproštajnom meču od dresa Brazila. Bilo je to 18. jula 1971. u Rio de Žaneiru, bilo je 2:2. Imao sam zadovoljstvo da dva puta razgovaram sa Peleom, prilikom žreba za SP u Italiji 1990. i na proslavi 100 godina "Mundo deportiva" 2006. Privilegija. Oba puta me je pitao za Dragana Džajića i lepo govrio o našem fudbalu.

O Peleu je mnogo toga rečeno i napisano, ali verujem da ga izjava italijanskog fudbalera Tarcisija Burgniča najbolje definiše:

- Pre utakmice sam verovao da je i on samo čovek od krvi i mesa, kao ja. Posle meča sam shvatio da sam bio u zabludi.

Ko ga nije gledao, neka potraži dokumentarne filmove o njemu. Videće igrača koji je imao sve: tehniku, dribling, šut, skok, pas... Zato je bio i ostao "O rei". Kralj.

DOBIO IME PO PRONALAZAČU

IME je dobio po pronalazaču Tomasu Edisonu, ali se u portugalskom ime izgovara Edson. Pele nije izmislio fudbal, ali je bio njegov najveći propagator. Urugvjaski pisac Eduardo Galeano napisao je da kad je Pele izvodio slobodan udarac protivnički igrači u živom zidu okretali su mu leđa kako ne bi propustili gol!