KATAR BROJI POSLEDNJE DANE DO FINALA NAJSKUPLJEG SP U ISTORIJI: Milijarde pokrile tragove

ŽIVA je istina da se tragovi na snegu vide duže i bolje nego tragovi u pesku. Videli smo to svojim očima tokom jednomesečnog boravka u jednoj od najbogatijih zemalja sveta, koja je još pre deset godina kupila sebi prilično skupu igračku.

Foto: N. Iljukić

Katar je pre više od decenije u izlogu FIFA video zlatni globus, velike svetske fudbalske zvezde i ogromni šareni natpis - Mundijal!

Odmah posle Rusije, u trci koju su uveliko i gotovo izvesno kao pobednik trčale Sjedinjene Američke Države, nekadašnji predsednik Svetske kuće fudbala Sep Blater je na zaprepašćenje mnogih iz koverte izvukao ime - Katar. Ova poluostrvska zemlja ušuškana u Persijskom zalivu, okupana suncem s neba, peskom na tlu i ogromnim zalihama prirodnog gasa i nafte, mogla je sebi da priušti luksuz organizacije Svetskog prvenstva. Najskupljeg u istoriji fudbala i ubedljivo najbolje organizovanog, još od Montevidea i Urugvaja 1930. godine, do danas.

Katar je originalni i prelepi pustinjski biser. U bukvalnom smislu te reči. Jer, biseri iz školjki su prvi izvor zarade koji je ova mlada nacija počela da prikuplja. Nedaleko od obala Dohe, prestonice koja se od 1970. godine, pa do danas razvija munjevitom brzinom, biseri su bili jedini simbol Katara. A, onda je u pustinji i pogotovo u moru pronađeno "crno zlato". Od trenutka kada je izbušena prva rupa i kada su krenule prve kapi i litre, a onda milioni barela nafte, naslednici beduina i pastira su postali neki od najbogatijih ljudi na svetu.

Pare u Kataru nisu problem. Para ima i to mnogo. To se vidi na svakom koraku. Od oblakodera koji su sve viši i lepši, preko kolovoza koji su sve širi i puniji, pa do kvaliteta života koji se ne graniči sa luksuzom. On je uveliko prešao te granice.
Katar je, dakle, dobio pre 12 godina organizaciju Mundijala. Ljubomorni Ameri i njihovi politički i sportski sateliti, evo već više od jedne decenije se utrkuju kako će više i grđe na ocrne ovu zemlju koja je, po njima, u stvari kupila najveće sportsko takmičenje na planeti, posle Olimpijskih igara. I tvrde kako su milijardama dolara i životima hiljada radnika iz zemalja "trećeg sveta" plaćene namere da se preko reda, ali i u nevreme dođe do Svetskog prvenstva u fudbalu. Jer, nikome u 21. veku nije jasno, zašto i kako Mundijal može da se igra u novembru i decembru. Pa, eto, Katarani i FIFA su dokazali da može...

Skupo, skuplje, najskuplje, Katar. Ovo je nekako skala materijalne vrednosti svega što se nalazi u oku, ali i u mislima svakog posetioca pete najbogatije zemlje na planeti i trenutno druge po rangu države koja ima najveće zalihe i još neiskorišćene izvore nafte. Pošto svi vole da zavire u tuđi novčanik, kasu, državni sef i budžet, evo samo nekoliko uvodnih primera koliko je Katar bio "lagane ruke" kada je emir Hamad bin Kalifa odlučio da 2010. godine plati sve: kandidaturu i kampanju Katara, a mnogi tvrde i glasove većine članova Izvršnog komiteta FIFA koji su odlučivali o domaćinu Mundijala 2022. godine.

Nedugo zatim, 2013. godine ovaj vladar je katarski tron prepustio svom četvrtom sinu Tamimu bin Hamadu al Taniju, a javnost je već tada znala da će Mundijal u ovoj arapskoj zemlji koštati 220 milijardi dolara. Samo jedna stavka, relativno bitna, koštala je "tričavih" 16 milijardi dolara. To je novi internacionalni aerodrom, pravo čudo arhitekture, ali i primer vrhunske organizacije, logistike. Flota "Katar ervejza" je impozantna, a podatak da je ovo godinama ubedljivo najkvalitetnija avio-kompanija na svetu je samo jedan od dragulja u pustinjskoj kruni ove zemlje.

Katar izvozi samo jednu stvar i to mu je dovoljno da sebi može da priušti uvoz svega i bilo čega. Uvozi još od 1971. godine, kada je dobio nezavisnost od Velike Britanije, radnu snagu i stranu pamet i iskustvo. Iz zemalja "trećeg sveta", najviše iz Indije, Bangladeša, Pakistana, ali i skoro cele podsaharske Afrike, Kataru je u poslednjih 50 godina trebalo sve i trebao mu je svako. Mundijal koji se završava za tri dana je najbolji primer kako se "pola Afrike" i pola Indije i Bangladeša preselilo u Katar da radi, zaradi i ostane tamo.

- Imam dvoje dece kod kuće. Ovde mesečno zaradim onoliko koliko u svojoj zemlji treba da radim najmanje šest meseci. Obučavao sam se za vozača, ali ovde je sve kvalitetnije i lepše. Kada se vratim kući, platiću godišnju školarinu svoje dece, a postoji ogromna šansa da se ovde uskoro preselim sa celom porodicom - priča nam 30-godišnji Džastin, vozač autobusa iz Kenije.

Slično je i sa Indusima koji su "okupirali" Katar poslednjih godina. Ranbir je juvelir iz Mumbaja, tri godine je već u Dohi, a izveštio se u pravljenju brojanica od ćilibara i retkih kristala.

- Ovo je zemlja vrhunskih mogućnosti. Šansu za napredak i zaradu imaju bukvalno svi. Ja sam već druga generacija koja iz Indije dolazi u Katar i ovde zarađuje novac koji je nezamisliv u mojoj zemlji - kaže Ranbir, majstor veštih prstiju i mirnih očiju.

Srbija je na vrlo simboličan način, takođe, biser u katarskoj pustinji. Naša država je u ovu zemlju ostvarila prošle godine izvoz u iznosu od oko sedam miliona evra. Verovali ili ne, u Kataru najviše vole jabuke iz Srbije. A zatim i vodu, pa je naš premijum proizvod, arteška VODA VODA pronašla svoj put do potrošača u Kataru, ali i još pet zemalja ovog regiona, pa se ona prodaje i pije još u Kuvajtu, Omanu, Bahreinu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenima Arapskim Emiratima.

I još malo o parama koje u Kataru nisu problem. Litar vode je 120 dinara. Litar benzina od 98 oktana je 55 dinara. Kilogram jabuka, onih najlepših, iz Srbije je oko 200 dinara. Narod se tamo lakše sporazumeva u američkim dolarima i katarskim rijalima. Ako krenete na kafu, čaj, kolač ili urme u Suk Vakif, u centar Dohe, ili na Korniš, šetalište kraj obale, ne krećite bez 50 do 100 dolara u džepu.

I tako sve do nedelje, 18. decembra kada pada zavesa na najskuplji Mundijal u istoriji čovečanstva. Tog dana će Katar da proslavi i svoj nacionalni praznik. 

"LUSAIL" OD 770 MILIONA
STADION "Lusail" na kojem je Srbija igrala svoju premijeru na Mundijalu sa Brazilom, biće u nedelju i domaćin velikog finala Svetskog prvenstva. On je koštao 767 miliona dolara, ali nije najskuplji od ukupno osam velelepnih stadiona u Kataru. "Al Bajt" je rekorder sa 847 miliona dolara utrošenih na izgradnju. Slede "Studentski stadion" sa 700 miliona, pa "Al Tumama" i Ahmed bin Ali" sa po 360 miliona i "Kalifa" sa 315 miliona. Jedino je još neutvrđena cena stadiona "974" sagrađenog od isto toliko brodskih kontejnera koji će vrlo brzo biti demontiran i poklonjen Tunisu ili Urugvaju.
Sve u svemu, samo su stadioni u Kataru koštali skoro četiri milijarde dolara.

HRIŠĆANSKA CRKVA
PREMA poslednjem popisu stanovništa, u Kataru živi oko 2,7 miliona ljudi od kojih su čak 14 odsto hrišćani. Zanimljivo je da u Dohi, u širem centru grada, postoji Bogorodičina crkva u kojoj verske službe tokom cele nedelje imaju skoro sve hrišćanske, pa i pravoslavna crkva. Zgrada je posebna i po tome što na svojoj spoljnoj fasadi nema krst, a bogosluženja se obavljaju na čak deset jezika.

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije