Košarka

POČINJE FAJNAL-FOR EVROLIGE: Na centru Arene 16 titula

Grujica KELIĆ

19. 05. 2022. u 10:02

DRUGI put u poslednje četiri godine, Beograd i "Štark arena" biće domaćini najboljim košarkaškim timovima Starog kontinenta, koji će na završnom turniru Evrolige odlučiti o novom evropskom šampionu.

ПОЧИЊЕ ФАЈНАЛ-ФОР ЕВРОЛИГЕ: На центру Арене 16 титула

Srpska prestonica će od danas do subote biti centar košarke i poprište sudara četiri najkvalitetnije ekipe u ovogodišnjem izdanju elitnog takmičenja. U polufinalu će se prsa u prsa sudariti dva španska giganta, Real Madrid i Barselona, dok će prošlogodišnji prvak Efes igrati protiv grčkog Olimpijakosa.

MICIĆ I PETRUŠEV

Našu košarku će na ovogodišnjem fajnal-foru predstavljati samo Vasilije Micić i Filip Petrušev iz Efesa, koji brani tron. Upravo je Micić lane sa "pivarima" osvojio prestižni trofej u Kelnu pobedom u finalu nad Barselonom (86:81). Plejmejkeru istanbulskog tima će ovo biti četvrti uzastopni nastup na ovoj smotri, a treći sa turskom ekipom.

Zanimljivo, debitantsko učešće imao je baš pre četiri godine u Beogradu kad je sa litvanskim Žalgirisom mimo svakih očekivanja ušao među četiri najbolja tima i turnir završio na trećem mestu. Tada ga je trenirao Šarunas Jasikevičijus, koji će sada, kao i prošle godine, biti na klupi Barselone. To je bila idealna odskočna daska za rođenog Kraljevčanina, koji je, posle fenomenalne sezone u Litvaniji, sebi obezbedio potpis za Efes u kojem se razvio u najboljeg evropskog igrača, što prošlogodišnja priznanja za MVP regularnog dela takmičenja, kao i samog finala najbolje pokazuju.

Međutim, i ova godina je za bivšeg Meginog đaka bila veoma uspešna na individualnom planu, pošto je imenovan za najboljeg strelca lige, čime je upotpunio sve najprestižnije nagrade. Ipak, put do Beograda je za branioca pehara bio i više nego trnovit, pošto je regularnu fazu završio tek na šestom mestu, sa skorom od 16 pobeda i 12 poraza, da bi najbolju igru, zapravo, pokazao tek u četvrtfinalnoj seriji protiv Olimpije iz Milana, koju je savladao sa 3:1. Sve dotad bilo je toplo-hladno, a veliku "uslugu" su izabranicima Ergina Atamana učinili i čelnici takmičenja odlukom da suspenduju ruske klubove (CSKA, Uniks i Zenit), koji su u tom trenutku bili boljeplasirani na tabeli. Ali, sve je to sada iza njih, i u duelu sa Olimpijakosom imaju šansu da obezbede treće uzastopno finale.

BARCOKAS I PUBLIKA

Sa druge strane, glavni adut crveno-belih iz Pireja biće vatrena podrška sa tribina najveće dvorane na Balkanu, pošto su gotovo polovinu karata kupili simpatizeri grčkog tima. Olimpijakos je poslednji put deo završnice bio 2017. godine, kada je u finalu poražen od Fenerbahčea Željka Obradovića (80:64). I tada je kao i sada sa klupe Pirejce predvodio Jorgos Barcokas, dok su deo ekipe, takođe, bili pojedini sadašnji igrači (Kostas Slukas, Jorgos Printezis, Kostas Papanikolau). Ako neko zna kako da ovaj klub dovede do krova Evrope to je, svakako, Barcokas, koji je sa Olijem ovo takmičenje već osvojio 2013. godine, kada je u Londonu bio bolji od madridskog Reala (100:88), donevši klubu treći trofej u istoriji i tako ujedno postavši, uz Makabi, jedini tim koji je odbranio naslov u 21. veku, pošto je godinu dana ranije sa pokojnim Dušanom Ivkovićem Olimpijakos, takođe, bio najbolji.

Uz legendarnog Dudu, koji je ekipi iz predgrađa Atine doneo dve od ukupno tri evropske krune, Barcokas je definitivno najvažnija trenerska figura. Odličnu, možda čak i bolju od očekivane, grupnu fazu imali su crveno-beli, pošto su završili na drugoj poziciji na tabeli (bilans 19-9), a u četvrtfinalu su tek posle pet napetih mečeva savladali uporni Monako, uz pomoć verne publike.

Pored proverenih, iskusnih domaćih snaga, roster čine nekoliko američkih akvizicija (Šakil Mekisik, Tomas Volkap), robusni centar Mustafa Fal i ovogodišnji član prve petorke takmičenja Bugarin Saša Vezenkov. Tim koji u svom sastavu nema istaknutu zvezdu, ali u kojem svako dobro zna svoju ulogu.

"KLASIKO" ZA SVAČIJU DUŠU

A ŠTA tek reći za drugi polufinalni par u kojem će ljubitelji igre pod obručima videti čuveni "Klasiko", verovatno i najveći derbi u istoriji svetskog sporta. Zanimljivo, poslednji put kada su katalonski i madridski tim zajedno učestvovali na završnom turniru Evrolige bilo je u sezoni 2013/2014. I za divno čudo, i tada su se ukrstili u polufinalnom dvoboju, a kao pobednik je i više nego ubedljivo izašao "kraljevski tim" (100:62), da bi kasnije u finalu bio poražen od Makabija iz Tel Aviva.

Sada su, pak, uloge nešto drugačije, jer su Katalonci obezbeđivanjem pol-pozicije u prvoj fazi sa razlogom sebi nadenuli ulogu glavnog favorita. Uz samo sedam poraza i 21 pobedu, kao i slavlje nad minhenskim Bajernom u četvrtfinalu sa 3:2, momci Šarunasa Jasikevičijasa su napravili ozbiljnu kampanju da u klupske vitrine donesu treći pehar Evrolige. Prvi im je 2003. godine sa klupe doneo Svetislav Pešić, a na parketu Dejan Bodiroga i baš Jasikevičijus, dok je drugi osvojio sedam godina kasnije tim koji je trenirao Ćavi Paskval. Sami izračunajte, pa vidite koliko dugo tim iz autonomne pokrajine čeka novi evropski trofej. Lane im je na poslednjem stepeniku izmakao, tako da Nikola Mirotić i društvo sada žele da po svaku cenu ugrabe prestižni pehar.

Ono što je Realova prednost u odnosu na konkurenciju jeste to što on dobro zna kako se osvaja titula u Beogradu, pošto je svoju poslednju, desetu, krunu osvojio upravo u "Areni", pre četiri godine, vođen magijom tada tek punoletnog Luke Dončića. Prvo su Madriđani u polufinalu nadjačali moskovski CSKA (92:83), da bi u finalnom meču ukrotili Fenerbahče (85:80), čime su osujetili najuspešnijeg evropskog trenera Željka Obradovića da ugrabi desetu Evroligu.

To je bila druga evropska titula za Pabla Lasa kao trenera Madriđana, na čijoj klupi se nalazi od 2011. po čemu je najdugovečniji strateg u evropskoj košarci. Sa "blankosima" je zaključno sa ovim učestvovao na čak sedam fajnal-forova, uz dve osvojene krune (2015, 2018). Svašta je ove sezone preturio preko svoje glave Laso, uspeo da se izbori sa velikim problemima unutar tima (kovid, povrede, nedisciplina igrača) i klub dovede do nove borbe za pehar. Kada se samo setimo da su ga mediji pre tri meseca praktično otpisali nakon serije poraza, kako u Evroligi tako i u domaćem prvenstvu. Međutim, sve to je pregurao prekaljeni stručnjak na svojim leđima, konsolidovao tim sa kojim je završio ligaški deo kao četvrtoplasirani (18-10), a kasnije kao od šale "kašira" izraelski Makabi u četvrtfinalu sa 3:0, tako prvi obezbedivši kartu za Beograd.

Sa proverenim veteranskim snagama (Ljulj, Fernandez, Hanga, Kozer, Tompkins, Tejlor) uz aždaje u reketu Edija Tavaresa i Vinseta Poarijea, kao i letošnja pojačanja Geršona Jabuselea, Najdžela Vilijamsa Gosa i povratnika Gabrijela Deka kreće u pohod na 11. naslov...