DAN KADA JE U SRBIJI PLAKAO STEF KARI: Pre 15 godina naši mladi košarkaši pobedom nad Amerima postali šampioni sveta

SAMO još jedna naša košarkaška generacija je stala rame uz rame sa onom čuvenom Pešićevom, koja se 1987. u Bormiju okitila juniorskom titulom prvaka sveta i o kojoj su čak i filmovi snimani.

FOTO: Novosti

Možda jedan film zaslužuju i Mutini "orlići" (U19), koji su pre tačno 15 godina, 22. jula 2007. godine, u finalu Svetskog prvenstva odigranog u novosadskom "Spensu", baš kao i njihovi prethodnici, na kolena bacili selekciju SAD, pobedivši ih sa 74:69.

Taj datum do dana današnjeg ostaje u istorijskim okvirima kao neponovljiv, pošto nijedna kasnija generacija nije više ponovila uspeh Nikolićevih zlatnih momaka (2011. i 2013. smo osvojili srebro).

Veličanstvenih 12, koji su se tada uzdigli na najviše postolje, činili su neka dobro poznata imena koja su kasnije napravila izuzetne seniorske karijere, kao što su kapiten Stefan Marković, najkorisniji igrač tog turnira Milan Mačvan, centri Miroslav Raduljica i Boban Marjanović. Deo tima su bili i Marko Kešelj, Mladen Jeremić, Petar Despotović, Dušan Katnić, Aleksandar Radulović, Stefan Stojačić (kasnije jedan od najboljih svetskih odbojkaša), Marko Čakarević i Slaven Čupković.

Naravno, nisu svi posle toga napravili karijere kakve su priželjkivali ili realno mogli, međutim, u to vreme su smatrani za jednu od najtalentovanijih generacija i pred početak planetarne smotre sa razlogom uvršteni u krug kandidata za medalju. Ipak, pred sam start takmičenja, selektor Miroslav Nikolić je imao ozbiljnih kadrovskih problema, pošto su se na povrede žalili lideri tog tima - Mačvan, Kešelj i Marković.

- Od trojice povređenih startera najteža situacija je sa Markom Kešeljom. Njegovo učešće je pod velikim znakom pitanja. Plejmejker Stefan Marković ima nešto blažu povredu skočnog zgloba, a u najboljoj situaciji je Mačvan. Došli smo u poziciju da od favorita za medalju, teško prođemo grupu. Sa njima trojicom ili bez njih, srpska reprezentacija nije ista - žalio se popularni Muta dan pred početak grupne faze.

Srećom, lekarski tim uspeo je da osposobi svu trojicu za premijerni nastup u grupi B protiv selekcije Kine (istina Kešelj na tom meču odigrao samo dva minuta, kasnije mu se vratila povreda i nije nastupao u završnici). Srbija se odlično prikazala domaćoj publici protiv dalekoistočne nacije, pobedivši sa 78:61, dok je u drugom kolu dan kasnije bila još ubedljivija protiv potpunog autsajdera Malija (70:47).

Utakmica za prvo mesto u grupi igrala se protiv Amerikanaca, koji su na sever naše zemlje stigli sa ciljem da vrate titulu u svoje vitrine, jer su pre toga prvaci bili davne 1991.

Izabranici selektora Džerija Vejnrajta su iz tog okršaja izašli kao pobednici, rezultatom 82:78, a zanimljivo najefikasniji akter meča bio je tada nepoznati student Dejvidson koledža Stef Kari, koji je u "Spensu" sasuo 19 poena (6/10 iz igre, 3/4 za tri), uz šest skokova i dve asistencije, za 25 minuta provedenih na parketu.

Verovatno niko od 5.000 prisutnih ljudi u dvorani nije naslućivao da su tog dana imali privilegiju da gledaju rađanje jednog od najboljih košarkaša i šutera današnjice i četvorostrukog NBA šampiona, koji je samo deceniju kasnije potpuno promenio košarkašku igru.

Foto: ФОТО: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Tim porazom naši momci su u narednu fazu otišli sa drugog mesta, gde su se ukrstili sa grupom A, koju su činili: Brazil, Litvanija i prvi favorit Francuska. Upravo u tim utakmicama se najjasnije moglo videti koliki je istinski domet ovog tima, pošto su naredna tri meča odigrali praktično bezgrešno. Najpre su slomili "karioke" sa 87:75, zatim još ubedljivije potukli Francuze (79:62), predvođene budućim superstarovima Nikolasom Batumom, Adrijanom Moermanom, Aleksisom Ažinkom, Edvinom Džeksonom i Kimom Tilijem. Za kraj je savladana i Litvanija 89:76, pa su tako "orlići" u četvrtfinale odlepršali tik iza još uvek neporaženih Amera.

Na prvoj stepenici u nokaut fazi čekala ih je Turska, koja je od zvučnijih imena imala samo kasnijeg kapitena Anadolu Efesa Dolguša Balbaja. Kao takvi nisu predstavljali nikakvu pretnju zahuktalim Mutinim ratnicima, koji su upisali najubedljiviji trijumf, sa razlikom od plus 38 poena (94:56). Tada se mogla namirisati medalja, a za ulazak u meč za zlato još jednom je pod obrisan Brazilcima, rezultatom 89:74, čime se Srbija posle tačno 20 godina ponovo našla u finalu juniorskog planetarnog šampionata.

A tamo, neporaženi Amerikanci, čiji su nadobudnost i ego rasli iz dana u dan. Pored Karija, tadašnji tim činila su još neka danas dobro poznata imena u NBA svetu, kao što su Deandre Džordan, Majkl Bizli i Patrik Beverli, dok su deo rostera bili i budući evroligaški igrači, kao što je bivši centar Crvene zvezde Dion Tompson, i dugogodišnji igrač francuskog Asvela Dejvid Lajti.

Osveta je bila spremna, rekordan broj navijača (njih 8.000) je ispunio tribine novosadske hale, a čak je ostao i upamćen loš detalj zviždanja prilikom intoniranja američke himne.

Čim je počelo prvo podbacivanje, domaćin je zagospodario terenom i pokazao jasnu zamisao na koji način da napadne favorizovanog rivala. Na poluvremenu su preko tokom celog prvenstva fantastičnog Mačvana (19 p) i raspucanog Mladena Jeremića (24 p), naši momci imali velikih plus 13 poena prednosti (43:30). U nastavku gosti kreću na sve ili ništa i polako smanjauju razliku preko Tompsona (16 p) i Beverlija (15 p, 8 sk.), dok je Kari finale završio sa samo šest poena i pogođene dve trojke iz sedam pokušaja.

U trenucima odluke, kada je rival na 70 sekundi pre kraja došao na samo minus tri (65:62), na površinu izlaze odlične taktičke zamisli Nikolića, koji time pokazuje svoju košarkašku veličinu (godinu pre postao i evropski šampion sa U20 reprezentacijom), a i crtu velikog motivatora. Naterao je Amerikance na pozicionu igru, u kojoj se oni nisu snašli, dok smo mi preko penal završnice došli do velikog slavlja (bitne poene preko linije za tri i slobodnih bacanja postiže Stojačić). Po poslednjem sudijskom zvižduku, usledila je erupcija oduševljenja u "Spensu", dok je Muta u svom stilu odmah ispred američkog stručnog štaba počeo da ljubi srpsku trobojku. Kasnije je na konferenciji za medije bio posebno emotivan, iskoristivši priliku i da pecne tadašnje rukovodstvo Saveza.

- Bili smo sami tokom čitavih priprema, jedino nas je generalni sekretar KSS Predrag Bojić obilazio, kao i nekoliko roditelja koji su sve vreme bili uz nas. Posebno hvala igračima koji su me trpeli. Ja sam prek i težak čovek, ali oni znaju i da sam veoma emotivan - istakao je u svom stilu bez dlake na jeziku Nikolić.

Kapiten Stefan Marković rekao je da su osvajanjem trofeja njegovi saigrači demantovali tvrdnje da su "gubitnička generacija".

- Ponosan sam na sve svoje saigrače i svaku im čast. Znao sam pre prvenstva da imamo kvalitet i da možemo daleko da doguramo. Došao je i taj trenutak i presrećan sam - rekao je Marković. Povređeni Kešelj bio je još slikovitiji.

- Doživeo sam "srčani udar" gledajući utakmicu, ali sada je sve gotovo i medalja je oko vrata. Nismo smeli da dozvolimo da se američka himna svira ovde, u Novom Sadu, i zato smo se potrudili da čujemo "Bože pravde" i da se veselimo - zaključio je Kešelj, ne sluteći da će to do danas biti poslednje "Bože pravde" jednog našeg nacionalnog tima u toj starosnoj kategoriji na svetskoj smotri. 

Preporučujemo

Košarka

5 38

MILAN MAČVAN, ČOVEK O KOME PRIČA SRBIJA: Šanse nema da pogodite čime se sada bavi proslavljeni košarkaš, a kada vidite...

21. 07. 2022. u 21:55

Ostali sportovi

0 1

KINESKINjA UKRALA ZLATO AMERIKANKI: Neočekivan poredak na SP u Judžinu, Perkovićevoj peta medalja

21. 07. 2022. u 18:30

Fudbal

0 0

ZA ČETIRI DANA DRUGI AUTOGOL KOJI SE "RETKO VIĐA": Hrvat na neverovatan način savladao svog golmana (VIDEO)

21. 07. 2022. u 17:33

Fudbal

0 6

SVET FUDBALA TUGUJE: Preminuo legendarni golgeter, jedan od najboljih koji su ikada igrali (VIDEO)

21. 07. 2022. u 17:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije