SAMO SRBIJA ODOLEVA: Naša reprezentacija ostala jedina u Evropi koja se ne oslanja na naturalizovane igrače

G. KELIĆ

13. 04. 2023. u 16:17

ZOVU sve primamljivije naturalizacije iliti tačnije Amerikanizacije evropskih selekcija poslednji su podlegli i Litvanci pošto su pre nedelju dana obelodanili kako će ubuduće deo njihovog tima biti plejmejker Žalgirisa Kinan Evans, inače momak rodom iz Teksasa. Taj potez baltičke republike ostavio je reprezentaciju Srbije kao (zasada) jedinu među najkvalitetnijim košarkaškim nacijama koja je još ostala ”čistokrvna”.

САМО СРБИЈА ОДОЛЕВА: Наша репрезентација остала једина у Европи која се не ослања на натурализоване играче

FOTO: FIBA.Basketball

Nekoliko meseci ranije, Francuski savez je potvrdio navode medija kako je centar Filadelfije i jedan od najboljih igrača NBA lige Džoel Embid dobio državljanstvo i po svemu sudeći će debitovati za ”trikolore” na Olimpijskim igrama 2024. u Parizu. Mnogo pre pomenutog dvojca, i to više puta na isti potez su se odlučivale Španija, Rusija, Italija, Turska, Nemačka i Grčka kojima su novopridošlice donele mnogo u rezultatskom smislu.

Dovoljno je samo videti primer sa letošnjeg Evropskog prvenstva koje je ”furija” na iznenađenje mnogih osvojila i to najviše zahvaljujući Lorencu Braunu. Američki organizator igre je ”kao grom iz vedra neba” ušao u tim Serđa Skariole, bio dočekan sa dosta predrasuda i negodovanja u javnosti, da bi fantastičnim odnosom i igrom prema grbu, izrastao u miljenika nacije. Pre njega tu ulogu su imali i Crnogorac Nikola Mirotić kao i Serž Ibaka koji je poreklom iz Konga, dok je Španija zanimljivo sa naturalizacijom započela još davne 1971. godine kada je Vejn Brabender obukao crveni dres i za deset godina sa reprezentacijom sa Pirineja osvojio jedno srebro na kontinentalnom šampionatu 1973.

Profimedia

 

Evropski krunu je Rusima doneo čuveni Džej-Ar Holden, dugogodišnja uzdanica moskovskog CSKA koja je specijalnom odlukom predsednika Vladimira Putina dobila državljanstvo 2005, da bi se dve godine kasnije sa ”zbornajom” popela na krov Evrope.

Najbolji na Starom kontinentu bio je sa Slovenijom 2017. i igrač madridskog Reala Entoni Rendolf, dok je trenutni član naših komšija centar Barselone Majk Tobi. Ostale nekadašnje članice velike Jugoslavije takođe nisu mnogo čekale na privođenje stranaca svom jatu. Prvi su sa tom praksom krenuli Crnogorci koji Amerikance na poziciji plejmejkera menjaju kao čarape. Sve je počelo sa bivšim asom Crvene zvezde Omarom Kukom, kasnije su ”đetići” redom postajali Tejlor Ročesti, Tajriz Rajs, Derik Nidam, Džastin Kobs da bi trenutno Džona Radenbo iz Valensije i Kendrik Peri iz Unikahe nosili istu uniformu.

Hrvat je odnedavno organizator igre berlinske Albe Džejlen Smit, dok su pre njega staž kod ”kockastih” imali Donte Drejper i Oliver Lafajet, nekadašnji igrač Partizana.

Bivši proslavljeni Partizanovac, Bo Mekejleb, proslavio je makedonsku košarku kada je sa nacionalnim timom na EP 2011, priredio prvoklasnu senzaciju osvajanjem četvrtog mesta. Međutim, ono što malo ko zna jeste da je Mekejleb imao jaku želju da predstavlja Srbiju na međunarodnoj sceni pošto mu je naša zemlja veoma prirasla srcu, ali tada čelni ljudi iz Sazonove 83 nisu ni hteli da čuju za to pa je učesnik fajnal-fora sa Partizanom iz 2010. godine odlučio da prihvati poziv Makedonaca koji su uvideli njegovu odlučnost da doživi reprezentativnu iskustvo. Njegove korake nisu uspeli da isprate Markuz Kriz, Ričard Hendriks, Džordan Tiodor i Džejkob Vajli koji su sa manjim uspehom bili reprezentativci Severne Makedonije.

Najviše traga u Bosni i Herecovini je ostavio Henri Domerkant koji se punih šest godina (od 2005. do 2011.) odazivao na pozive tamošnjeg Saveza, mnogo manje od Zeka Rajta, Aleksa Renfroa i Džona Robertsona.

FOTO: FIBA.Basketball

 

Od viđenijih košarkaških sila, sa uvozom ”stranog kvaliteta” ne zaostaju ni Italija (D’Antoni, Fučka, Dajner, Bruks, Burns, Filoj), Nemačka (Grin, Kaman, Gavel, Vajler-Bab), Turska (Dikson, Vilbekin, Larkin), Gruzija (Hikman, Mekfaden) i Grčka (Bramos, Dorsi), kao ni potpuni Liliputanci poput Bugarske (Do Bost), Jermenije (Kris Džouns, Brajant Danston), Albanije (Dalas Mur) i Azerbejdžana (Džejsi Kerol).

Ipak, koliko god u Srbiji i dalje postoji određena stigma po tom pitanju, čini se da je samo pitanje vremena kada će i u naše jato sleteti ”orao” stranog ”perja”. To je između ostalog nekoliko puta u poslednjih godinu dana natuknuo selektor Svetislav Pešić naglašavajući neprijatnu, ali nedvojbenu istinu.

- Mi imamo talenta, ali ne kao što je to nekada bilo u bivšoj Jugoslaviji. Naši potencijali su se smanjili, a popularnost košarke se povećava iz dana u dan. I ona traži vrhunske rezultate. Moramo da se okrenemo svim potencijalima koje imamo, a računaćemo i na igrače koji su u međuvremenu dobili srpske pasoše – kazao je Pešić pre nekog vremena ističući da je problem što nemamo nove domaće plejmejkere i demografske prirode.

Predsednik KSS Predrag Danilović nije bio tako preciziran kao Pešić, ali takođe nije zalupio vrata na takvu ideju dodavši ne tako davno da još nije vreme za tako radikalan potez na koji se pak već odavno opredelila ženska košarkaška reprezentacija angažovanjem prvo Danijel Pejdž (2015-2016), a od 2021. i Ivon Anderson (inače obe sa Srbijom postale evropske šampionke).

Kao i Mekejleb, tako je i kapiten Partizana Kevin Panter na početku aktuelne sezone za ”Novosti” javno poručio da bi voleo da zaigra za Srbiju, zemlju sa kojom je za sve ove godine izgradio poseban odnos. On je samo jedan od mnoštva bivših asova ”večitih” koji su u prošlosti dobijali srpske papire kako bi nesmetano zaobilazili procedura o ograničenom broju stranaca i učestvovali na Kupu Radivoja Koraća. Ipak, svaki do njih (Panter, Pejdž, Dženkins, Nelson, Enis i pokojni Odžo) taj pasoš dalje od toga nije koristio. Međutim, ne bi se trebalo čuditi kada bi jednog dana, ”stranac” zapevao ”Bože pravde” pred početak utakmice na nekom velikom takmičenju. Jer, do juče je to bilo nezamislivo i za Litvaniju, mnogo košarkaškiju zemlju od Srbije, pa opet, realnost kazuje drugu priču.

NATURALIZOVANI IGRAČI

ŠPANIJA

Vejn Brabender (1971-1981)

Čiko Sibilio (1981-1987)

Serž Ibaka (2011-2012)

Nikola Mirotić (2010-2016)

Lorenco Braun (2022-)

FRANCUSKA

Džoel Embid (2024)

LITVANIJA

Kinan Evans (2023-)

RUSIJA

DžR Holden (2005-2008)

Keli Mekarti (2009)

Džoel Bolomboj (2018-2020)

ITALIJA

Majk D’Antoni (1989)

Gregor Fučka (1995-2001)

Travis Dajner (2013)

Džef Bruks (2018-2019)

Kristijan Burns (2017-2019)

Arijel Filoj (2017-2019)

NEMAČKA

Demond Grin (2005-2010)

Kris Kaman (2008-2011)

Enton Gavel (2015)

Nik Vajler-Bab (2022-)

GRČKA

Majkl Bramos (2011-2013)

Tajler Dorsi (2015-)

TURSKA

Bobi Dikson (2015-2018)

Skoti Vilbekin (2018-2019)

Šejn Larkin (2020-)

EKS-JU

HRVATSKA

Donte Drejper (2011-2015)

Oliver Lafajet (2014)

Džejlen Smit (2022-)

BIH

Henri Domerkant (2005-2011)

Zek Rajt (2012-2014)

Aleks Renfro (2015-2017)

Džon Robertson (2020)

CRNA GORA

Omar Kuk (2011-2012)

Tejlor Ročesti (2013-2015)

Tajriz Rajs (2013-2017)

Derik Nidam (2017-2019)

Džastin Kobs (2020)

Džona Radenbo (2021-)

Kendrik Peri (2022-)

S. MAKEDONIJA

Džeremi Mejsi (2008-2010)

Bo Mekejleb (2010-2011)

Markiz Grin (2010-2013)

Ričard Hendriks (2013)

Džordan Tiodor (2015-2017)

Šejn Vitington (2018)

Džejkob Vajli (2020)

SLOVENIJA

Entoni Rendolf (2017-2018)

Majk Tobi (2021-)

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti