ČEKALA GA JE SRBIJA: Tužna lica i Dekijev osmeh na komemoraciji u Skupštini grada Beograda

SALA Skupštine grada Beograda, tri nedelje nakon što je košarkaški svet zanemeo na vest da je u Solt Lejk Sitiju stalo veliko srce Dejana Milojevića. Nikad jedna komemoracija nije imala takav kontrast.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Tužna, sumorna lica i suzne oči okupljenih ljudi svih košarkaških generacija i širok, topli dečački osmeh Dekija na fotografijama. I da su hteli, teško bi našli njegovu sliku bez osmeha.

U prvom redu neutešna porodica, kojoj je uvek podređivao karijeru, i igračku i trenersku. Uz nju najbliži prijatelji, govornici na skupu koji niko nije mogao da zamisli. Osobe kao što je Milojević uvek nam izgledaju neuništivo, kao da ništa na ovom svetu ne može da ih obori, ali i nikad ne mogu da završe u podrumu zaborava.

- Imao sam čast i zadovoljstvo da radimo zajedno, iako nikad nismo igrali zajedno - prekinuo je nemu tišinu, sa knedlom u grlu, predsednik KSS Predrag Danilović. - Moja karijera se završavala, njegova tek bila u uzletu. Inicirao sam njegov dolazak u Partizan, bio je igrač oko koga gradiš tim, pravo blago. Nikad nije bio trula jabuka u timu. Svi su mu verovali, bez pogovora, i igrači i treneri. Svi koji su ga makar malo poznavali, odmah su ga zavoleli. Ima li većeg priznanja? Bio sam siguran da će Dejan vrlo brzo voditi reprezentaciju na najvećim takmičenjima. Ostaje nam da negujemo uspomenu na njega.

Njegova Mega, jedan od klubova zauvek obeleženih Dekijevom posebnošću, već je načinio korak ka tome preimenovanjem svoje hale u Trening centar Dejan Milojević. Miodrag Ražnatović, menadžer, vlasnik malog velikog kluba i, pre svega Dekijev prijatelj, kaže da je najbolju odluku u životu doneo kada ga je nagovorio da postane trener.

- Bio sam mu menadžer kao igraču, ali sam osećao da ima nešto zbog čega ga želim pored sebe. Naterao sam ga da postane trener i bila je to najbolja odluka. Srbija, Evropa i svet su imali razne trenere, ali ne postoji neko ko je za tako kratko vreme ostavio dublji trag. Nebrojano je dece koju je učio košarci, ali i životu. Dao je sve od sebe i košarka mu to nije zaboravila. Dokaz njegove veličine je način na koji su se velikani oprostili od Dejana, Evroliga i NBA. To ne može da uteši porodicu. Bio je jedinstven i sigurno neće biti zaboravljen. Možemo da nastavimo dalje putem koji je utabao. Ja kao neko ko se nikada ne smeje i on koji se uvek smejao. Znam da će proći puno vremena dok mi se na lice ne vrati iskren osmeh. Zahvalan sam ti na svemu što si uradio za mene, za Megu, za košarku.

Govorima je prethodio film o igračkoj i trenerskoj karijeri Milojevića, njegovim počecima kada je sa grupom klinaca iz Padinjaka došao u Taš na prvi trening. Tih dana prisetio se Milan Mića Radovanović, suparnik na terenu i drugar iz ranih tinejdžerskih godina.

- Mnogo nas je, Deki je imao veliko srce. Upoznao sam ga sa 14 godina, znao sam njegove drugare iz te generacije Taša. Bilo je teško dobiti ih, prepoznao sam njegov ponos, borbu, devizu “samo napred bez predaje”. Nekoliko godina kasnije povezala nas je vizija Miše Lakića da mali klub postane veliki. Neverovatna košarkaška porodica. Upoznao sam njegove roditelje, on je upoznao moje, voleo sam sve što je njegovo. Taj krug se stalno povećavao. Niko ga nikad nije zaboravio. Drugove iz Padinjaka, generacije, svuda je stvarao prijateljstva. Čovek sa integritetom, radio je i čvrsto stajao na zemlji, sprovodio plan. Sa 18 mi je rekao da će se oženiti u 21. godini, da će igrati u Partizanu, da će razviti košarkašku akademiju. Nažalost, to nije ostvario. Verovali smo da će biti selektor. Uvek ćemo te se sećati i bićeš deo nas. Počivaj u miru i neka ti je večna slava.

Dejan Milojević biće sahranjen u ponedeljak, 12. februara, na Bežanijskom novom groblju u Beogradu. Opelo će početi u 13 časova, sahrana pola sata kasnije.

- Simbolika je što je sahrana na crveno slovo, na Sveta tri jerarha. Tri sveca sa različitim vrlinama - rekao je u govoru Dekijev prijatelj Mića Radovanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije