NEZABORAVNI MOMENTI: Igrice hladnog rata i NBA igrači prvi put u igri

KOŠARKA je postala član porodice olimpijskih sportova na Igrama u Berlinu 1936, kada je odigran prvi muški turnir. Na ženski se čekalo punih 40 godina, do Montreala 1976. Jedan od dragulja u ogrlici najatraktivnijih događaja svesportskog samita obasjao je istoriju nekim nezaboravnim momentima, kroz koje su se neretko prelamali i odnosi globalnih supersila. Ovo su neki od njih koji su ostavili bezvremenski trag.

Foto: Profimedia

SOVJETSKI ŠOK

Finalna utakmica Igara u Minhenu 1972. odigrana je pod hladnoratovskom tenzijom i stravičnom senkom terorističkog masakra izraelskih sportista. U tim vanrednim okolnostima sastali su se Amerikanci i Sovjeti, u tom trenutku večiti olimpijski šampioni i večiti gubitnici bitke za zlatnu medalju. Sovjetski Savez je gubio finala 1952, 1956, 1960. i 1964, svaki put od selekcije SAD.

Gubio je i tri sekunde pre kraja (50:49), kada je Dag Kolins pogodio i drugo slobodno bacanje tokom kojeg se oglasila sirena. Lopta je ubačena u igru, koju je sekundu do isteka prekinuo jedan sudija zbog problema za zapisničkim stolom. Sovjeti su se žalili da su pokušali da uzmu tajm-aut pre slobodnih bacanja, nakon čega su im vraćene tri sekunde. Nisu postigli koš, a Amerikanci sa klupe utrčali su na teren pretpostavljajući da su sačuvali oreol nesavladive sile. Međutim, Igre su postale igrice.

Ustanovljeno je da je sudija započeo igru pre nego što je sat ispravno resetovan, pa su Sovjeti dobili treći pokušaj. Bila je treća sreća. Lopta je stigla do Aleksandera Belova, dvojica čuvara su izgubila ravnotežu i sovjetski as lako je ponetirao i time prekinuo olimpijsku dominaciju Amerikanaca, koji ni dan-danas ne prihvataju srebrnu medalju iz Minhena 1972.

REVANŠ

Prvi susret Sovjeta i Amerikanaca od tog kontroverznog finala 1972. čekao se 16 godina. Polufinale Igara u Seulu 1988. SSSR je imao buduće NBA igrače Arvidasa Sabonisa i Šarunasa Marčulijonisa, i poraz u grupi od Jugoslavije za koju su igrali Dražen Petrović, Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Žarko Paspalj, Željko Obradović… Ameri su se prošetali do polufinala na kvalitet Denija Meninga, Dejvida Robinsona, Dena Majerlija i Miča Ričmonda.

Sovjeti su igrali na litvanski pogon (Rimas Kurtinaitis najefikasniji igrač meča sa 28 poena), čvrsto držali uzde utakmice i prošli u finale, u kome su se revanširali Jugoslaviji za poraz u grupnoj fazi turnira. SSSR se popeo na najviši stepenik pobedničkog postolja poslednji put u sovjetskoj i svetskoj istoriji.

NOVA ERA

Foto: Profimedia

Igre u Seulu označile su kraj jedne ere, naredne u Barseloni 1992. početak nove. Prvi put je dozvoljeno NBA igračima da nastupaju za nacionalne timove, čime je nastao mit o američkom „drim timu“. Adekvatan naziv za ekipu u kojoj su Majkl Džordan, Leri Bird, Medžik Džonson, Džon Stokton, Karl Meloun, Skoti Pipen, Čarls Barkli, Patrik Juing… Vratili su olimpijsko zlato u postojbinu igre prosečno pobeđujući protivnike sa 44 poena razlike i u svakoj od osam utakmica postizali su više od 100.

U finalu su drugi put na turniru demolirali Hrvatsku (117:85), ali ostaće zapisano da se nije odigrao najveći meč u istoriji košarke. Američki tim snova protiv evropske noćne more, kako su zvali jugoslovensku reprezentaciju pre raspada zajedničke države. Dušan Ivković, legendarni selektor te generacije, više puta je tvrdio da bi Jugoslavija prigrabila slavu. Nikada nećemo znati…

TANGO ARGENTINO

Umesto Dudine družine razdvojene separatističkim težnjama, slavu je zgrabila argentinska zlatna generacija 2004. na Igrama u Atini - Manu Đinobili, Andres Noćioni, Luis Skola, Fabrisio Oberto... Argentinski tango počistio je u polufinalu sa podijuma američku reprezentaciju sa tada mladima Lebronom Džejmsom, Dvejnom Vejdom i Karmelom Entonijem, ali i iskusnima Alenom Ajversonom, Timom Dankanom i Stefonom Marberijem.

Amerikanci su se prvi put vratili kući bez olimpijskog zlata otkad su u međunarodnu košarku uvedeni NBA igrači. Ta verzija drim tima iz 2004, koja je pre polufinalne eliminacije poražena u grupi od Portorika i Litvanije, preimenovana je u košmarni tim.

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije