SRPSKI RVAČI NA SVAKOM TAKMIČENJU PIŠU ISTORIJU: "Za deset godina imamo više od 35 osvojenih trofeja na SP, EP i Olimpijskim igrama"

SRPSKI sport, a posebno rvanje, u svojim analima nije zabeležio četiri zlata na jednom svetskom takmičenju i ukupno pet osvojenih medalja, a to su, za samo nekoliko dana, učinili sjajni rvači reprezentacije Srbije i prvi put kao ekipa osvojili treće mesto na svetu.

FOTO: Rvački savez Srbije

Zurab Datunašvili, Sebastijan Nađ, Mate Nemeš i Ali Arslan zlatnim nitima uklesali su svoja imena kao amanet generacijama koje stasavaju i dolaze na svetsku rvačku scenu, uz bronzano odličje Stevana Andrije Mićića, reprezentativca u rvanju slobodnim stilom, koje, takođe, sija zlatnim sjajem.

- Istorija je ispisana, ma koliko god to izgledalo nemoguće, dogodilo se i nije nikakvo čudo - započinje priču prvi čovek Rvačkog saveza Srbije, Zrenjaninac i sam nekada reprezentativac i uspešan rvač Željko Trajković, o kojem se samo u superlativima priča u rvačkim krugovima širom sveta.

Prepoznajući sjajnu energiju i ogroman potencijal, neki savezi moćnih rvačkih velesila uputili su zvaničan poziv popularnom Trajsu da im se kao profesionalac pridruži i pomogne u stvaranju sistema koji donosi rezultat.

- Neću da kažem da poziva nije bilo i da mi sve ovo ne godi, ali ja sam aktuelni predsednik Rvačkog saveza Srbije i hoću sada da uživam u lovorikama koje smo radom, željom i htenjem izborili - uz osmeh nastavlja Trajković, napominjući da tek planira da se u toplini porodičnog doma u rodnom Zrenjaninu odmori i naspava kao čovek.

Srbija je prvi put bila domaćin Svetskog prvenstva u rvanju, Beograd je u 12 dana ugostio 806 najboljih rvača iz 86 zemalja sveta, a Srbiju je predstavljalo 12 sportista u dva olimpijska stila, grčko-rimskom i slobodnom, kao i u ženskom rvanju, a petorica osvajača medalja ujedno su akteri Olimpijskog programa "Pariz 2024".

- Svaki od njih ima svoj specifični stil, uspeli smo da stvorimo sistem koji prepoznaje te osobenosti i nije šablonizovan, kao što je u većini zemalja koje su rvačke velesile - posebno naglašava čovek za koga mnogi kažu da ima najveće zasluge, ističući kao primer da je Mate Nemeš perfektnom fizičkom spremnošću i ogromnom željom nadmašio i na kraju pobedio svoje rivale u tri meča, uprkos tome što su oni imali bodovnu prednost.

Takođe, i da je Sebastijan Nađ mesecima na pripremama uvežbavao zahvat okretanja preko glave, koji ga je doveo do trona i zlatnog pojasa. Iskren je Trajković i potpuno otvoren u iznošenju podataka da je oko 300 ljudi bilo uključeno u organizaciju Svetskog šampionata, svako na svoj način i sa jasno utvrđenim zadacima, a da je sistem funkcionisao, jer je više od 80 odsto ljudi iz klubova, koji čine uigran i proveren tim.

- Ovo je bio poduhvat, nikada nismo organizovali ovako veliki skup, na kojem je sa trenerima, sudijama, raznim delegacijama i predstavnicima bilo više od 2.000 ljudi, svi su bili smešteni u najboljim hotelima i ono što posebno raduje, sve je proteklo bez ijednog incidenta i najmanje zamerke - kaže Trajković, ističući ogromnu zahvalnost pripadnicima MUP Srbije, Gradu Beogradu i Ministarstvu omladine i sporta, bez čije pomoći bi organizacija sigurno bila teško ostvariva.

Uz, takođe, zahvalnost publici i ljubiteljima rvanja, koji su u velikom broju ispunili sedišta u "Štark areni", Željko Trajković dodaje da su i u segmentu popularnosti rvanja znatno pomerene granice, jer su mnogi, uprkos direktnim prenosima na televiziji, želeli da uživo isprate borbe najboljih rvača sveta i aplauzima pozdrave njihov nestvarni uspeh.

- Čuda su moguća i lepo je da se ona upravo u sportu dešavaju. Mi u rvanju, za deset godina unazad, imamo osvojenih više od 35 trofeja na svetskim i evropskim takmičenjima i olimpijskim igrama, a ono što je najvažnije, neki novi klinci dolaze i nagoveštavaju da su granice i te kako pomerljive.

- Učestale polemike oko smene generacija i pitanja šta će biti kada sa velike scene ode jedna generacija, kao što su svojevremo bili Štefanek, Fris, Maksimović... i strepnje da je to možda kraj i da neće biti vrhunskih rezultata, pokazale su se kao neopravdane, jer samo braća Viktor i Mate Nemeš imaju devet ili deset medalja, pa zar je to malo i nije dovoljan pokazatelj da se u Srbiji u rvanju dobro, planski i osmišljeno radi.

Slično je i sa pitanjem zašto stranci u našem nacionalnom timu...

- Objašnjenje je vrlo jednostavno, nismo dovodili rvačke zvezde pod nacionalnu zastavu, nego rvače koji su bili, iz različitih razloga, odbačeni od svojih saveza i federacija, birali smo pre svega harizmatične i karakterne momke, koji su se radom na treninzima, voljom i odnosom pre svega, vratili na svetsku scenu i napravili neverovatne karijere - pojašnjava Trajković.

- Pandam za opaske nekih koji ne misle dobro srpskom rvanju, a isticali su problem, jer nam navodno stranci čine oslonac, iz ozbiljnog sistema rada i organizacije, iznikla je generacija mladih rvača, u kojoj su Ana Fabijan, prva dama srpskog rvanja trenutno, zatim Branko Kovačević, Aleksa Ilić, Mario Vuković...

O njima će se tek čuti, a oni koji prate njihov rad i dosadašnje rezultate, znaju da za budućnost srpskog rvanja ne bi trebalo brinuti.

- Granice zato i postoje, da bi se krajnji dometi još pomerali i ja sam spokojan, jer verujem u zanos i energiju tih mladih ljudi, koji su se sada, iskreno, iz duše, baš kao i ja sa njima, radovali uspesima sjajnih Zure, Matea, Alija, Sebija i Stevana, osvajača odličja na Svetskom šampionatu u Beogradu - zaključuje Trajković. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije