USPON U ČAST 75 GODINA OD OSNIVANJA: Planinarsko društvo "Pobeda" prvo u Srbiji osvojilo Batardjuzju, najviši vrh Azerbejdžana

NEMA neosvojivih vrhova za planinare iz beogradskog kluba "Pobeda" ma gde oni bili na mapi sveta. I tako već punih 75 godina. Za poslednji rođendan, koji su nedavno proslavili, uspešno su pokorili Bazardjuzju, najvišu tačku Azerbejdžana, koja se nalazi na visini od 4.466 metara, čime su postali prva ekipa iz Srbije koja je ostvarila taj podvig. Jedan od vodiča i vođa celog poduhvata Ranko Kralj je u razgovoru za "Novosti" do tančina prepričao 72-časovni uspon koji je devetočlana ekipa prešla.

Privatna arhiva

- Ovaj celokupni uspon proizlazi iz dve akcije koje smo nedavno pokrenuli. Prva se tiče obeležavanja 75 godina od osnivanja našeg Planinarskog društva, gde za cilj imamo da se u ovoj kalendarskoj godini popnemo na 75 vrhova viših od 2.000 metara. U drugoj akciji, koju smo nazvali simboličkog imena "Naveza", imamo želju da pokorimo sve najviše vrhove evropskih zemalja. U sklopu toga smo odlučili da prvi vrh bude ovaj u Azerbejdžanu, isključivo zbog činjenice da niko iz Srbije taj vrh nikada pre nije penjao - odmah na startu razgovora za naš list Kralj objašnjava razloge kretanja na izazovni put, na koji nikada srpska noga pre nije kročila.

Privatna arhiva

Zbog geografske pozicije i geopolitičke situacije, projekat nije mogao da se sprovede bez pomoći lokalnih planinara.

- S obzirom na to da je vrh na samoj granici sa Rusijom, nije bilo moguće ići samostalno, tako da smo morali da ideju sprovedemo uz pomoć tamošnje planinarske organizacije. Čak i u podnožju sela postoji svojevrsni granični prelaz, na kojem smo morali da pokazujemo pasoše. Ukupno nas je bilo 23 i bili smo podeljeni u dve grupe. Jedna grupa je penjala Bazardjuzju, dok je druga napravila trodnevni "treking", prešavši celu deonicu kavkavske transverzale u dužini od 50 kilometara na 2.000 metara visinske razlike - dodaje Kralj.

Tu grupu je činilo 14 članova, pretežno žena, dok je devet "veličanstvenih" bez uzmicanja napalo sam vrh.

- Putovanje smo započeli od poslednjeg zabačenog sela Hinali, koje je na 2.100 metara nadmorske visine, i gde smo se upoznali sa jednom potpuno drugačijom etničkom grupacijom koja sebe smatra potomcima kavkaskih Albanaca. Tu smo noćili i rastali se sa drugom grupom. Uzjutra smo seli u neki sovjetski vojni kamion i išli do početne tačke koja je na 2.700 metara nadmorske visine. Iako ima samo 20 kilometara do tamo, mi smo stigli do odredišta tek za tri sata, tako da možete da zamislite kakvim putevima smo išli. Prelazili smo u više navrata preko korita reka, a pred kraj nam se i pokvario kamion, ali smo srećom bili dovoljno blizu baznog kampa. Jedino smo morali da angažujemo konje da nam prenesu šatore i ostalu opremu.

Kada su se stacionirali i večerali, neki su sa većim, a neki sa manjim uspehom odspavali, pošto se na glavni uspon krenulo pre svitanja.

- Legli smo da spavamo oko šest sati uveče po lokalnom vremenu, a na usponom krenuli pre četiri ujutru. Nekih dva sata smo hodali po sumraku, staza je bila dosta strma i uska, a na pojedinim delovima i sa snegom, ali ništa ekstremno poput odsečenih litica. Da se neko i otkotrljao ne bi mogao nigde da "uzleti", ali bi svakako bilo neprijatno. Pogodna okolnost je bila ta što smo imali izuzetno lepo vreme, otprilike za pet i po sati sa pauzama smo stigli do vrha. Bilo je vedro, mogao je da se vidi Kavkaski venac sa obe strane, tako da smo se tu slikali, odmorili i polako krenuli nazad. Taman kad smo stigli do šatora počela je kiša, tu smo odspavali i potom opet onim kamionom, samo popravljenim, stigli do mesta Guba, gde smo se spojili sa drugom grupom i preostalo vreme posvetili neplaninarskom razgledanju Azerbejdžana provevši, takođe, i određeno vreme u Bakuu, pre nego što smo se vratili kući.

Privatna arhiva

Iz Rankovog svedočenja deluje da je sve bio mačji kašalj. Kada ti je planina drugi dom, verovatno to i jeste, međutim i pored toga svaki novi uspon sa sobom donosi određene izazove.

- Potrebne su kondicija i koncentracija, ali ništa to nije tehnički i fizički izazovnije od drugih evropskih vrhova. Uvek je moguće da na ovakvim usponima dođe do hipoksije, nekoliko ljudi je osećalo pospanost i mučninu na 4.000 metara, ali smo se pravovremeno pravili odmore i pauze. Nije bilo većih problema, dobra ekipa iskusnih planinara je krenula na put tako da smo to izgurali prilično fino. Najizazovnija je, zapravo, bila sama organizacija puta - skromno zaključuje Kralj.

"POBEDA" BEZ PREMCA U REGIONA

PLANINARSKO društvo "Pobeda" je osnovano sada već daleke 1948. godine i vremenom je steklo status najrespektabilnijeg planinarskog društva u Srbiji i šire, o čemu svedoči bogat istorijat koji se dodatno podebljava svakim novim usponom.

- Klub nije najstariji u Srbiji, ali je definitivno najbrojniji kako u zemlji tako i u regionu sa 2.500-3.000 članova. Prvi sledeći ima 1.300. Penjali smo bukvalno sve, na prostoru bivše Jugoslavije nema vrha koji nismo osvojili, a pre nekog vremena smo imali akciju da osvojimo najviše vrhove svih kontinenata. Imamo brojne akcije, od jednodnevnih do višednevnih, poseban program za decu i najmlađe, a pravimo i izlete za naše najstarije članove. Pride radimo ekstremnije takmičarske discipline u kojima imamo državne prvake. Sve u svemu godišnje izvedemo negde oko 350 akcija, što je još jedan segment po kojem smo bez premca - ponosito naglašava Ranko.

Privatna arhiva

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije