MEDALJU BAŠ DUGO ČEKAMO: Golman Radoslav Filipović priznaje da dugo neće moći da preboli poraz u četvrtfinalu SP u Dohi

"JEDINICA" kao da je rezervisana za Novosađane. Radoslav Filipović je "preko noći" postao prvi golman vaterpolo reprezentacije, na svom prvom SP u Dohi protiv Crne Gore pokazao je svoje vrline, ali i mane u duelu sa Hrvatskom. Čuvar mreže, koji je ponikao u Vojvodini, demonstrirao je i mentalnu snagu, jer je već protiv Mađara u razigravanju za plasman od 5. do 8. mesta ponovo blistao na golu.

foto miloš vukadinović

- Nisam osećao nikakav pritisak, jer je to nešto što sam oduvek želeo. Ali, sigurno je postojalo ono podsveseno, da li neka trema zbog velike odgovornosti jer sam Dohi prvi put bio prvi golman na velikom takmičenju. Samo to sam sam sebi nametnuo - priča za "Novosti" Radoslav Filipović.

Uzdanica rumunske Oradee u bazen je skočio sa šest godina kako bi savladao tehniku plivanja, a vaterpolista je postao, kako sam kaže, slučajno.

- Kao svako dete voleo sam loptu, fudbal, ali majka je volela da gleda vaterpolo i njena želja je bila da budem vaterpolista. I kao sedmogodišnjak, 2004, počeo sam u Vojvodini da otkrivam tajne igre - kaže Filipović.

Da je talentovan čuvar mreže primetili su i ostali stručnjaci, pa je ubrzo počeo da brani za mlađe selekcije. Ima srebro sa EP 2013. i zlato sa šampionata Starog kontinenta 2016. Žao mu je i što svi mladi igrači iz Vojvodine, u kojoj su ponikli golmani kao što su Soro, Pijetlović, Mitrović, rano dižu sidro.

- Kada se oformimo kao igrači, moramo da idemo u drugu sredinu da bismo napredovali - primećuje Filipović.

Radoslav je svestan da golmani kasnije sazrevaju i veruje da je zasluženo dobio priliku da se dokaže:

- Znači mi što sam bio prvi golman u Dohi. Smatram da sam to zaslužio, jer sam se na pripremnom turniru u Budimpešti pre EP odlično pokazao, kao i na treninzima. U Zagrebu sam bio drugi iz Baneta Mitrovića, a u Dohi sam po mišljenju selektora Stevanovića bio najbolja opcija da počnem prvi.

Filipović tvrdi da nije razmišljao o slavnim prethodnicima:

- Samo sam želeo da uradim sve što je do mene, da pomognem ekipi, da se osvoji konačno ta medalja. Ostaje žal zbog četvrtfinala...

Priznaje i da je imao i trenutke inspiracije, ali i slabosti:

- Takva je pozicija golmana, sve se vidi. Teško mi je pao poraz od Hrvata u četvrtfinalu. I dalje se nisam skroz oporavio, ne mogu to da zaboravim i pitanje je koliko dugo će da me proganja. Ali moramo da idemo dalje. Pokušaću da to ostavim iza sebe, da mi to bude neka škola, jedno veliko iskustvo, kako bi sledeći put bilo mnogo bolje - kaže Filipović.

Radoslav priznaje i da je pritisak veliki na celu ekipu...

- Pogotovo na igrače koji su ostali iz prethodne generacije, Mandić, Jakšić, Rašović... Vaterpolisti su decenijama navikli naciju na medalje, ako nije zlato, onda je sigurno finale, polufinale se podrazumevalo. Poslednjih godina se ne prolazi četvrtfinale, osim na SP u Fukuoki, gde smo bili četvrti. Niko to nikad neće reći, ali mislim da podsveno imamo taj pritisak u glavi, da ne možemo da prelomimo tu četvrtfinalnu utakmicu, da se stegnu ruke - smatra Filipović.

Filipović dobro zna da dva takmičenja nisu dovoljna da se golman dobro uigra sa saigračima u odbrani.

- Potrebno je vreme, mada nikad ne može da bude savršeno. To sam pričao i sa Banetom Mitrović, da je prošloj generaciji trebalo dosta vremena da dišu kao jedan. Meni je ovo bilo tek drugo takmičenje, mislim da mora da prođe određen period kako bi sve došlo na svoje. Ne igraju svi isto odbranu, nekom nešto više leže, nekome manje. Kao i što nama golmanima neki šuteri više leže, neki manje. Svi smo različiti - primećuje Filipović.

Radoslav ističe da je SP bilo fenomenalno organizovano, da mu je kao sportisti mnogo značilo i samo učešće. A od odbrani zlata na Olimpijskim igrama u Parizu se ne opterećuje.

- Trenutno na razmišljam o tome uopšte. Idem korak po korak, prvo da dođu pripreme, da se dobro spremimo, pa da odemo tamo, odigramo kako treba i malo zaboravimo na ovaj neuspeh. A konkurencija će biti žestoka, ima osam-devet reprezentacija koja svaka svaku može da dobije. Mislim da će ovo biti najjači olimpijski turnir do sada - uveren je Filipović.

Najlepše u Šapcu

- U DOSADAŠNjOJ karijeri proveo sam tri sezone u Šapcu i tu mi je bilo najleše i voleo bih jednog dana da se vratim tamo. Oradeu sam izabrao, jer mi je posle sezone u Novom Beogradu, gde sam bio nezadovoljan celokupnom situacijom, bilo potrebno da se sklonim, da pronađem mir. U Rumuniji se svodi na dve-tri utakmice sa Steauom, ali možeš da se posvetiš sebi, da radiš mnogo više. Nadam se da će u narednoj sezoni braniti u jačoj ligi - kaže Filipović.

Bane me je oduševio

FILIPOVIĆ ističe da mu je mnogo značila podrška legendarnog Branislava Mitrović.

- Malo je reći da sam oduševljen njegovim stavom da se podredi ekipi, da svoj neki ego ostavi po strani, to ime koje ima nije mu smetalo da bude deo ekipa, da ne bude u prvom planu. Sve je podredio zarad najboljeg rezultata, stvarno je vojnik reprezentaciji. Meni je mnogo pomogao, savetima, kako da pripremim utakmicu, skretao pažnju na nešto tokom meču - ističe Filipović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije