Da je kao rvač i reprezentativac tadašnje Jugoslavije nastupio u Montrealu 1976. godine, Vojislav Tabački imao bi oreol retko dostižnih ličnosti u svetu sporta, koja se na Olimpijskim igrama ostvarila u ulogama sportiste, vrhunskog rvačkog sudije i delegata.
Od moguća fantastična tri, ostvarila su se dva, lepa i bajkovita sna, treći, da kao sportista, rvač nastupi na Olimpijadi u Montrealu 1976. godine, ostao je u riznici bogatih uspomena, sedamdesetčetvorogodišnjeg Zrenjaninca Vojislava Tabačkog, legende rvačkog sporta i čoveka koji je jedan od retkih na svetu koji je učestvovao na osam Olimpijada uzastopno, od Barselone 1992. do Atine 2004. godine kao sudija i od Pekinga 2008. do Tokija 2021. godine, kao delegat.
- Kao dugogodišnji rvač Proletera iz Zrenjanina, u reprezentaciji sam nasledio sjajnog Momira Kecmana i zajedno sa Darkom Nišavićem obezbedio nastup u Montrealu 1976. godine, ali me je povreda kolena sprečila i morao sam da izostanem - započinje priču čovek koji je u bogatoj karijeri obavljao i važne funkcije predsednika Sportskog saveza Srbije, potpredsednika Olimpijskog komiteta i pomoćnika ministra za omladinu i sport Srbije od 2008. do 2010. godine.
Kao dvanaestogodišnji dečak, 1962. godine počeo je da dolazi na treninge u Rvačkom klubu Proleter, trener Đura Halasev “namirisao” je talenat i prepoznao sportsku inteligenciju momka koji je uz rame sa drugarima iz kluba Darkom Nišavićem i Miodragom Torbicom već četiri godine kasnije bio standardni kadetski reprezentativac tadašnje Jugoslavije i 1969. seniorski reprezentativac, a u bogatoj karijeri u kojoj je zabeležio preko 500 nastupa, okitio se brojnim titulama i bio višestruki šampion Jugoslavije.
- Nekako me medalje nisu htele na najvećim evropskim i svetskim takmičenjima, osim brojnih osvojenih na balkanskim i mediteranskim, uvek bi me neki maleri sa povredama snašli, u četiri navrata bio sam četvrti u Evropi i peti na svetu, izborio sam olimpijsku normu za Montreal i želja mi je bila da to bude kruna moje sportske karijere, ali ako je za utehu, u Kanadu je otputovao Darko, moj veliki prijatelj, ja sam zbog povrede kolena morao da ostanem kod kuće - priseća se Vojislav, koji je u Zrenjaninu dugi niz godina uspešno obavljao funkciju generalnog sekretara Sportskog saveza grada.
Nakon završetka rvačke karijere i kratkog izleta u trenerske vode, na nagovor životnog gurua i osvajača zlatne Olimpijske medalje 1964. godine u Tokiju i bronzane četiri godine kasnije u Meksiku Branka Simića, 1982. godine uzima sudijsku pištaljku i od tada je neprikosnoven na strunjači, sa preko dvadeset evropskih i svetskih prvenstava i četiri Olimpijade, u Barseloni, Atlanti, Sidneju i Atini, a među brojnim nagradama, dobitnik je Zlatne pištaljke, na Svetskom prvenstvu u Kini 2006. godine, koja je najznačajnije priznanje Svetske rvačke federacije.
Pre nego što ga je Branislav Simić nagovorio da uzme pištaljku, imao je ponudu da bude instruktor u rvačkoj reprezentaciji Kine za Olimpijadu u Moskvi 1980. godine, ali zbog političkih previranja, Kina je objavila da neće učestvovati u Moskvi i to je samo ubrzalo odluku da se uključi u sudijski posao i za samo par godina stekne najveće sudijsko zvanje i zabeleži preko pet stotina izlazaka na strunjaču, u beloj, sudijskoj opremi.
- Imao sam tu privilegiju da kao glavni sudija budem akter “rvačkog rata” Amerike i Rusije 1996. godine u Atlanti u obračunu legendardnog ruskog medveda, Čoveka eksperimenta, Aleksandra Velikog Kareljina i Meta Gafarija - priča Tabački, ističući da je to bio duel snage, moći, ali i neverovatne inteligencije dvojice titana rvanja i da nije nimalo lako bilo suditi, uz napomenu da je danas rvačkim sudijama mnogo lakše, jer imaju mogućnost čelendža i VAR provere svih spornih detalja.
U Atlanti posle velike borbe, Kareljin je došao do trećeg Olimpijskog zlata, uz jedno srebro, devet svetskih i dvanaest evropskih titula i objasnio tada celom svetu da ga Čovek eksperiment zovu zato što, mada to mnogi ne razumeju, svakog dana trenira onako kako njegovi protivnici nikada nisu trenirali ni dan u svom životu.
- Nisam se uplašio, maksimalno fokusiran, koncentrisan i sa načelom u glavi da nema ni levo ni desno, nego samo ostati “čist”, ispravan, odsudio sam meč kako dolikuje - priseća se Vojislav Tabački, uz naglasak da nije baš svejedno izađi na strunjaču sa Kareljinom, u Americi, a kolos iz Sibira, trinaest godina, od 1987. do 2000. nije izgubio nijedan meč.
U zlatnim nitima izvezenoj riznici uspomena, rvački sudija, delegat i kontrolor suđenja iz grada na obalama Begeja, pamti i brojne druge velike okršaje u kojima je delio pravdu, ali i aktivno provodi penzionerske dane, šetajući, vozeći bicikl i podržavajući sedamnaestogodišnjeg unuka Aleksu, koji u Beogradu pokušava da napravi košarkašku karijeru.
Inače, supruga Radmila nekada je bila uspešna odbojkašica, ponikla u čuvenoj školi Odbojkaškog kluba Klek, a odbojkom se bavila i mlađa ćerka Ivana, dok se starija Vesna opredelila za putovanje i uživanje na brojnim svetskim turističkim destinacijama, uz takođe podršku sinu, talentovanom kišarkašu Aleksi.
- Nema dana da nisam na nekom sportskom događaju ili makar treningu, često sam u rvačkoj sali, gde pratim rad i napredovanje talentovane generacije Proleterovih beba, u kojoj su budići biseri srpskog rvanja, Miolski, Mihajlović, Đukić, Molnar i ostali - dodaje na kraju Vojislav Tabački, koji u bogatoj niski priznanja, ima i nagradu Jovan Mikić Spartak, Oktobarsku i nagradu za životno delo grada Zrenjanina, priznanje
Saveza za fizičku kulturu Jugoslavije za dugogodišnje bavljenje sportom i dostojno reprezentovanje jugoslovenskog sporta, orden Evropske rvačke Federacije za doprinos unapređenja suđenja u rvanju i orden Svetske rvačke Federacije sa srebrnim kracima za dugogodišlji uspešan rad u rvačkom sportu.
Veoma je ponosan na činjenicu da je jedan od glavnih “krivaca” što je najveći među velikima Aleksandar Kareljin prihvatio poziv i bio gost i promoter Evropskog šampionata 2015. godine u Beogradu, kao i na to da rvanje, kao drevni olimpijski sport, iz godine u godine svemoćno napreduje i razvija se u pravcu sve popularnije i publici prijemčljivije sportske discipline.
BANE MARTINOVIĆ RVAČKI IDOL
- Osim najvećeg rivala u karijeri, slavnog Momira Kecmana, koga sam na kraju uspeo sa nadmudrim i pobedim, moj veliki rvački idol bio je Bane Martinović, prefinjeni tehničar i genije na strunjači, kojeg sam uspeo sa pobedim tušem, na jednom od njegovih poslednjih nastupa - naglašava Tabački.
GEDžA VEROVAO U MENE
- Pored brojnih priznanja i nagrada, jedno od najvećih u životu mi je bilo kada je proslavljeni trener Ljubomir Ivanović Gedža, koji je bio veoma rezervisan i nije često hvalio rvače, rekao da je šteta što nisam mogao da nastupim u Montrealu, jer bih sigurno uzeo medalju. Gledao sam tu izjavu rano ujutru u direktnom prenosu kod kuće, nakon finala, kada je Momir Petković osvojio zlato i to je sigurno jedan od najstresnijih trenutaka u mojoj rvačkoj karijeri jer nisam očekivao da će me spomenuti.
OBILAZI BRANKA SIMIĆA U DOMU U NOVOM SADU
Redovno smo u telefonskom kontaktu, za čoveka koji ima 89 godina, neverovatno je kako mu mozak funkcioniše i seća se svih detalja, nedavno sam ga obišao i društvu dvojice olimpijaca Momira Rnića i Miodraga Stanulova i lepo smo se ispričali, prisetili se divnih momenata sa brojnih Olimpijada na kojima smo bili zajedno i proslavljali njihove medalje.
AKO SI ŠAMPION, IZAĐI I POBEDI
S obzirom na talenat i rvačko znanje, treneri su ga “švercovali” da se bori protiv seniora, mada nije imao ni punih 16 godina, a jednom prilikom tener Branislav Simić, mada je imao 74 kilograma, ubacio ga je u kategoriju 90 kg, uz napomenu, šampion si, izađi i pobedi, sve drugo je nebitno.
BONUS SADRŽAJ
Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.
NIKOLA Jokić glavna je tema u NBA lige, a američki novinari utrkuju se u pohvalama na njegov račun. Majk Singer i Brajan Vindhorst govorili su o centru Denver Nagetsa, dotakavši se samih njegovih početaka.
Možda se nisu voleli, ali su se uvek poštovali. Novak Đoković nije došao na oproštaj Rafaela Nadala u Malagu, ali se potrudio da mu na poseban način ukaže veliko poštovanje.
RAT u Ukrajini, odnosno "specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, ponovo je za jednu od "sporednih" stvari iznedrio i sportski potez. Najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" stižu iz sveta timskih sportova, za koje je dosad važila apsolutna zabrana za učešće ruskih ekipa.
Španski teniser Rafael Nadal otišao je u penziju nakon poraza "furije" od Holandije u četvrtfinalu Dejvis kupa, a mnogi se pitaju zašto Novak Đoković i Rodžer Federer nisu prisustvovali. Italijanski list „Korijere dela sera“ pisao je ovoj temi.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev, u okviru završnog dela posete Kini, susreo se danas u Šangaju sa legendarnim kineskim NBA košarkašem i donedavnim predsednikom Košarkaškog saveza Kine Jao Mingom.
Zvonimir Boban dobio je sudski spor sa Milanom i na najvišoj instanci, jer je Vrhovni sud Italije presudio u njegovu korist, zaključivši da je bivši sportski direktor smenjen na nezakonit način.
Komentari (0)