ISPUNIO SAM SNOVE, NI ZA ČIM NE ŽALIM: Marko Podraščanin za 18 godina ostavio dubok trag u odbojkaškoj reprezentaciji Srbije

Slobodan Krstović

31. 12. 2024. u 20:07

KAO klinac skupljao je lopte i vraćao ih braći Grbić, Mešteru, Geriću… Marko Podraščanin je zbog sidnejske generacije zavoleo odbojku, tajne čarobne igre otkrivao je u Vojvodini, kao svako dete maštao, ali nije slutio da će najdraži dres nositi 18 godina, da će postati rekorder sa 362 nastupa u reprezentaciji. Tačku je stavio 3.avgusta 2024. u poslednjem kolu grupe faze olimpijskog turnira u Parizu protiv Kanade (3:2). Ali, karijeru još nije završio, jer je vratio u Lube.

ИСПУНИО САМ СНОВЕ, НИ ЗА ЧИМ НЕ ЖАЛИМ: Марко Подрашчанин за 18 година оставио дубок траг у одбојкашкој репрезентацији Србије

Foto: Profimedia

- Reprezentacija mi je donela sve ono što sam sanjao kao dete, jer sam odbojku počeo da treniram zahvaljajući sidnejskoj generaciji, olimpijskim pobednicima. Svi su mi bili uzori, maštao sam da jednog dana nastupim za nacionalni tim, osvajam medalje i čini svoju porodicu, prijatelje, narod srećnim. Od toga nema ničeg lepšeg. Za 18 godina sam stekao jako puno prijatelja, radio sa izuzetnim trenerima, saigračima, upoznao mnoge ljude po svetu i bogu hvala doneli smo mnogo medalja našem narodu – priča Podrščanin.

Podseća Marko da je igrati za reprezentaciju nešto najlepše, posebno... I srećan je što se oprostio na najvećem takmičenju.

*ŽELIŠ DA ODIGRAŠ TIKET?*
--> PREUZMI 6.000 DINARA I KLADI SE <--

- Mesecima sam znao da će mi Olimpijske igre biti poslednje u reprezentaciji. Završili smo pobedom i mislim da nisam mogao lepši rastanak da očekujem, jer smo plasmanom na Igre posle 12 godina, napravili veliki rezultat. Sama utakmica je bila veoma emotivna za mene, ali iskreno, nisam previše plakao, već smo proslavili onako kako smo uvek radili. Ne samo ja, nego nas par smo se lepo oprostili – priseća se Podraščanin.

Marko je igrao na tri Olimpijade, pet SP, devet EP. Ima svetsku bronzu, dva zlata i tri bronze na šampionatima Starog kontinenta. U Svetskoj ligi osvojio je zlato, tri srebra i bronzu. Srce mu je puno...

*ŽELIŠ DA ODIGRAŠ TIKET?*
--> PREUZMI 6.000 DINARA I KLADI SE <--

- Kada pogledam unazad odigrao sam mnogo dobrih i značajnih utakmica u reprezentaciji.Ne žalim ni za čim, mada su me mnogi pitali za olimpijsku medalju. Na kraju krajeva osvojeno je 11 medalja u reprezentaciji, a kao dete ni u najluđim snovima nisam mogao da se nadam takvoj karijeri. Prezadovoljan sam kako je sve izgledalo od prvog do poslednjeg dana. Uvek sam ostavljao bukvalno svaki atom snage i deo sebe na terenu, naročito u reprezentaciji i mislim da to ljudi prepoznaju – ističe Podraščanin.

Kada je debitovao, „sveta plava četa“ je napadala zlato na SP 2006.u Japanu, gde je bila četvrta. Na rastanku veliki uspeh je bio plasman na Olimpijske igre 2024.u Parizu, na kojima su bili deveti.

- Učinak reprezentacije se gleda kroz olimpijski cilus, a ne kroz karijeru nekog igrača. A mi smo imali dobre cikluse i kada dva puta nismo izborili Igre, jer smo bili evropski prvaci, pobednici Svetske lige... Da smo se plasirali borili bismo se za medalju, jer smo imali kvalitet. Samo, ne može jedna generacija večno da traje. A ja sam bio deo četiri: prvo sa sidnejskom, potom sa Nikićem, Stankovićem, Nikolom Kovačevićem, Vladom Petkovićem, onda 2013.dolaze Jovović, Lisinac, Uroš Kovačević, Atanasijević i sada sa ovima najmlađima, jer je većina njih bila u Parizu.Mislim da je svaka generacija bila jedinstvena na svoj način i da ostavljamo reprezentaciju u dobrim rukama. Možda nije trenutno konkuretna za medalje na velikim takmičenjima, ali mislim da ima dosta talenata i da uz rad mogu da dostignu naš nivo – smatra Podraščanin.

U Italiju je otišao sa 20 godina. Počeo je u Koriljijanu, a dubok trag ostavio u Lubeu, Peruđi i Trentinu, s kojima je osvajao sve trofeja, od skudeta do Lige šampiona.

- Italija je moja druga kuća. Obožavam zemlju i narod, koji je po mentalitetu vrlo sličan našem, naročito centralna Italija, između Ćivitanove, Maćerate i Peruđe. Deca mi idu u školu, porodica uživa. A italijanska liga je sve ove godine najbolja na svetu – primećuje Podraščanin.

Koliko je cenjen na čizmi govori i to što je bio kapiten Lubea i Trentina, a predvodio je i Peruđu.

- Kapitenska traka me nikad nije previše privlačila. A uvej sam se trudio da dajem primer na terenu i van njega, da savetujem mlađe igrače. Jedno od najlepših sećanja je kada sam igrao na turniru na kojem su bile sve tri moje ekipe, gde su me sve tri navijačke grupe lepo pozdravile.

Priznaje Marko da se uvek trudio kada menja sredine da to bude kulturno, sportski:

- Odbojka u Italiji je lišena provokacija, ružnih reči... To je lep, familijaran sport, gde jako puno dece dolazi na utakmice.

Podraščanin ističe da će igrati sve dok se dobro oseća, dok ima glad za pobedama. Priznaje je da u jednom trenutku razmišljao i o povratku u Novi Sad:

- Pre godinu, dve bila je priča o Vojvodini. Ipak, odlučio sam da ostanem ovde, a kada me je pozvao Lube nisam se dvoumio. U stvari bilo je Lube, Vojvodina ili kraj karijere, jer za mene treći klub ne postoji.

Deca vežbaju košarku

MARKO priznaje da se njegova porodica obradovala kada je odlučio da se oprosti od reprezentcije. A deca, Mila i Mateja treniraju košarku.

- Najsrećnija je supruga, koja je samnom od prvog dana u Italiji. Bilo je dosta odricanja tokom leta, gde sam najveću podršku imao od nje, roditelja, brata. Raduje me što kćerka Mila i sin Mateja vole loptu, što trenutno treniraju košarku. Košarka naročito privlači Mateju, koji prati NBA, Bogdanovića i Jokića. Pre neki dan u svlačionici u kojoj imamo mini koš zakucavao je preko Šiminjeza i vikao da preko Vanbajame zakucava, jer liče a i moj saigrač nosi broj jedan – priča Podraščanin.

Biću najveći navijač

POSLE šest godina odbojkaška reprezentacija igraće u Srbiji, jer će ovog leta biti domaćin jednog turnira u Ligi nacija.

- Biću najveći navijač mojim bivšim saigračima. Odavno nismo igrali u zemlji i često sam govorio da to nije dobro za mušku odbojku, jer sam kao dete, 1996,97,98 išao u SPENS da gledam odbojku... Skupljao sam lopte, dodavao ih velikom Vladimiru Grbiću, njegovom bratu Nikoli, Vušuroviću, koji mi je bio prvi agent i odveo u Italiju. Mnogo lepih kockica poklopilo se u mojoj karijeri – kaže Podraščanin.

 Srećni praznici

- ČESTITAO bih svim čitaocima "Novosti" srećne novogodišnje i božićne praznike, uz puno zdravlja, sreća, veselja s nadom da će biti uspešnija od 2024.godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVE JE LEPŠE KAD SE GLEDA SRCEM: Više od milion evra Fondacije Mozzart za društveno odgovorne akcije samo tokom 2024. godine