BRATSKA BAJKA PISANA ZLATOM I TROFEJIMA: Luka Karabatić, čuveni rukometaš, posle brata Nikole stavio tačku na reprezentativnu karijeru

Ubrzo posle starijeg brata Nikole, odluku da okači patike o klin doneo je i Luka, još jedna legenda svetskog rukometa. Ali, za razliku od Nikole, koji se pre nekoliko meseci u potpunosti povukao, mlađi Karabatić se oprostio samo od reprezentativnog sporta, dok će u klupskom, i dalje, kao kapiten, predvoditi tim iz Pariza.

Foto: Goran Čvorović

Okićen medaljom bronzanog sjaja na nedavnom Svetskom prvenstvu, Luka je procenio da je, s napunjenih 36 godina života i čitavom lepezom odličja u vitrini, došlo vreme da kaže zbogom nacionalnom timu s kojim je proživeo neke od najlepših trenutaka u životu i karijeri.

Sa "trikolorima" popularni Lulu je nanizao 182 gola u 172 utakmice i poneo zlato na Olimpijskim igrama u Tokiju, dve titule prvaka Evrope 2014. i 2024. i dva svetska zlata 2015. i 2017. godine. Impresivna lista na kojoj mnogi mogu da mu pozavide. 

* REGISTRUJ SE, UPLATI 500 DINARA I PREUZMI 3.000 DINARA ZA SPORTSKO KLAĐENjE *

- Odlučio sam da ozvaničim odluku koja je sazrevala već neko vreme. Postavljali su mi to pitanje i pre Mondijala. Rekao sam sebi: ovo je poslednji. S takvim stanjem duha sam započeo takmičenje – poverio se sjajni rukometaš, koji vodi preklo iz naših krajeva.

Luka ističe osećaj ostvarenosti posle odigranog Svetskog prvenstva, iako sa Francuskom nije ponovo postao prvak sveta. Vreme je, kaže, da se okrene nova stranica.

* REGISTRUJ SE, UPLATI 500 DINARA I PREUZMI 3.000 DINARA ZA SPORTSKO KLAĐENjE *

- Treba ustupiti mesto mlađima. Sve je pitanje godina. Pre meča, pogledaš video snimak i spisak igrača, i vidiš svoje godište. Ali, osećao sam se dobro sa saigračima. U glavi sam još uvek mlad – ističe ovaj igrač PSŽ u kome još namerava da se zadrži i pokaže šta ume.

Ističe Luka da je u saglasju sa svojom odlukom i da je srećan što je mogao da je saopšti, da bi započeo etapu koja sledi posle toga. Poručio je i da je veoma zahvalan i počastvovan zbog prilike koju je imao da više od deset godina nosi nacionalni dres.

- Čovek oseti kada je pravi trenutak da se povuče. Došlo je do istinskog podmlađivanja ekipe. Sve ovo je i fizički zahtevno. Nastavljam sa PSŽ, a to je i jedan od razloga zbog koga sam se oprostio od nacionalnog dresa, da bih u klubu mogao da se skoncentrišem na najviši nivo, što je takođe vrlo zahtevno. I dalje sam tu i nameravam da budem na visini sa svojim klubom – poručio je.  

Pre Luke, odluku da prestane da igra rukomet, ali potpuno, doneo je i njegov stariji brat Nikola. Za mnoge možda i najbolji igrač svih vremena u ovom sportu, odlučio je da stavi tačku na karijeru pre šest meseci, u četrdesetoj, posle prerane elimniacije "petlova" u četvrtini finala Olimpijskih igara na domaćem "bunjištu".

- Voleo bih da sam završio s medaljom oko vrata, ali sam ih očigledno do sada dovoljno osvojio, pa više nisam imao pravo na to – smogao je snage Nikola da i u takvim trenucima ostane duhovit.

Dugo su braća bila nerazdvojni tandem od koga su strepele sve rukometne odbrane sveta. Dopisnik "Novosti" imao je priliku da razgovara sa dvojicom legendarnih igrača koji su dugo za naš list pričali o svom životnom putu. Na pogled džinovi, iznutra veoma prijatni i predustretljivi momci, ostavili su izuzetan utisak.

Bilo je to početkom prošle godine, a Nikola nam je tada i ekskluzivno najavio da će završiti karijeru posle Olimpijade.

- A onda ću da sačekam da Luka završi. Gledaću i navijaću! – kazao nam je, srećan što je na vrhunskom nivou nastupao i uživao do poznih igračkih godina.

Na to se nadovezao i Luka.

- Četiri godine sam mlađi, ne znam koliko godina ću još igrati. Nadam se još dve-tri. Ali, imam uzor ispred sebe, Nikola je igrao do četrdesete, možda ću uspeti i ja!

Najavio nam je tako koliko bismo još mogli da ga gledamo na parketu, bar u klupskim bojama.

Zanimljiv je životni put Karabatićevih. Majka Radmila, koju svi znaju po nadimku Lala, Srpkinja je iz Aleksinca, kasnije se preselila u Niš, dok im je prerano preminuli otac Branko, Hrvat iz Dalmacije. Bio je takođe veoma poznati rukometaš i reprezentativni golman Jugoslavije.

Od braće smo, na našem jeziku, između ostalog mogli da saznamo da uvek navijaju za sve reprezentacije s prostora bivše Jugoslavije u svim sportovima osim kada igraju protiv Francuske, da često idu u Niš i Split i njihovu kuću u Poljicama kod Trogira gde vole da plove Jadranom, da obožavaju maminu pitu sa sirom, punjene paprike, pasulj i prženice, da bi iz Srbije svaki put kada bi se vratili doneli po teglicu ajvara, a da im dušu razgaljuju hitovi Olivera Dragojevića, "Bijelog dugmeta" i Gorana Bregovića. Luka i sam u slobodno vreme svira gitaru.

Sada su otišli u reprezentativnu legendu, a mlađi brat je još ostao lučonoša u klupskom takmičenju. Sve lepe stvari imaju kraj, umeju da kažu i Francuzi.

IGRAO TENIS DO OSAMNAESTE

Zanimljivo je da je Luka Karabatić dugo igrao tenis, sve do svoje osamnaeste godine, i da se tek kada je postao punoletna "prešaltovao" na rukomet!

- Počeo sam i ja sa rukometom, igrao ga do desete godine, a onda krenuo prema tenisu. Imao sam zapažene rezultate, bio sam među najboljim teniserima u Francuskoj i igrao međunarodne mečeve. Ali, rukomet se krio duboko u meni – otkrio nam je Luka.    

 IMPRESIVNA LISTA TROFEJA

IMPRESIVNA je lista trofeja koje su osvojila braća Karabatić. Sa nacionalnim timom Francuske, Nikola Karabatić je trostruki olimpijski šampion (2008, 2012, 2020), četvrostruki šampion sveta (2009, 2011, 2015, 2017), četvorostruki evropski prvak (2006, 2010, 2014, 2024). Osvojio je i olimpijsko srebro 2016. i svetsko srebro 2023, a ima i četiri bronze, sa svetskih prvenstava 2005. i 2019. i evropskih 2008. i 2018.

Najbolji na svetu je po kriterijumima IHF bio 2007, 2014. i 2016. Osvojio je 22 nacionalna prvenstva, od 23 na koliko je učestvovao u karijeri! Od toga, 16 u Francuskoj, 4 u Nemačkoj i dva u Španiji. U vitrini uspeha ima i tri Lige šampiona (2003, 2007, 2015), Superkup Evrope (2007) i dva Svetska klupska kupa (2014, 2015). Upisao je i 33 pehara za kup – nacionalnih, liga  i superkupova.

Iako nije trijumfovao toliko puta kao njegov stariji brat, Luka Karabatić takođe ima neverovatno bogatu riznicu priznanja. Uz Olimpijsko zlato u Tokiju 2021, ima i srebro s OI u Brazilu dve titule prvaka Evrope 2014. i 2024. i dva svetska zlata 2015. i 2017. godine. Tu su i dve svetske bronze i jedno srebro, kao i dve bronzane medalje s prvenstava Evrope. Takođe, osvajao je 14 puta šampionat Francuske, ima sedam titula osvajača kupa, šest Liga kupova i isto toliko Superkupova.  

Sve u svemu, samo ova najviša pobrojana priznanja donela su zajednički skor od čak 147 trojfeja! Ako se tome dodaju i dva lična Lukina priznanja kao dva puta najboljeg odbrambenog igrača Lige šampiona i jednom u Francuskoj, eto vrtogrlave okrugle cifre od sto pedeset. A Luka je još u prilici da ovaj saldo i poveća…

IZNENAĐENI SOPSTVENIM BROJKAMA

- Kad ujutro ustanem, nikada ne mislim o tome šta sam osvojio. Znam da je to neverovatno. Kada mi neko spomene koliko sam titula osvojio s klubovima i reprezentacijom, naravno da sam odušvljen i veoma ponosan. Znam da je to mnogo, premnogo. Baš zato i ne pokušavam da razmišljam o tome, jer bi u suprutnom sve to moglo da ti se "popne" u glavu. Normalan sam lik, sportista, i pokušavam da dam što više od sebe – prokomentarisao je svojevremeno Nikola za "Novosti" svoje uspehe.

Slično misli i Luka, ističući da ne znaju celu statistku, da nisu razmišljali o brojkama i o tome koliko su titula do sada osvojili, te da se i sami iznenade kada ih neko suoči s ovolikim brojem osvojenih priznanja i trofeja.

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije