ŽIVIM ZA MOJU PRIČU : Naša trofejna odbojkašica Slađana Mirković sa Romom osvojila Kup izazivača, ali i ispala iz italijanske Serije A1

SLAĐANA Mirković je jedna od kreatorki najneobičnije sportske priče u ovom veku. Trofejna srpska tehničarka je sa odbojkašicama Rome prvo ispala iz italijanske Serije A1, a potom je osvojila Kup izazivača. Tugu je brzo nadjačala radost, evropski pehar je zacelio rane odbojkaškog Rima. A i ponos što su devojke uradile ono što nikom nije pošlo za rukom godinama unazad.

foto nikola skenderija

- Osećanja su pomešana, jer smo tri dana pošto smo izgubile sve šanse da ostanemo u A1 morale da igramo prvu finalnu utakmicu Kupa izazivača sa Kjerijem 76, koji nas je dva puta savladao u Ligi. Mislim da je kod nas proradio instinkt za preživljavanje, da je bilo bukvalno biti ili ne biti, da ne bi bio totalni sunovrat sezone. Sve smo smogle snage i uspele da pobedimo Kjeri, koji je bio favorit. Mislim da je presudila naša želja. Stvarno smo grupa fantastičnih devojaka, svaka od nas dala je 300 odsto sebe da izvuče sezonu za Romu. Naravno, svakoj igračici znači evropski trofej, ali klubu daleko više - priča u jednom dahu u telefonskom razgovoru za "Novosti" Slađana Mirković.

Put do trofeja je bio trnovit. Rimljanke su morale prvo da osvoje Vevza kup, slično Balkanskom kupu, da bi igrale u Kupu izazivača. Odigrale su 16 mečeva, 15 dobile, samo su u prvom polufinalnom meču u Postdamu izgubile sa 3:2...

* SPECIJALNA PONUDA – KLIKNI I ODMAH PREUZMI 6.000 RSD *

- Odigrale smo mnogo utakmica, često putovale, igrale svaka tri dana, bilo je jako naporno. Niko nije očekivao od nas da ćemo da osvojimo trofej. Ja sam verovala da možemo i zbog toga sam preponosna na devojke. Ovo mi je prvi klupski evropski pehar - srećna je Mirkovićeva, koja je sa Srbijom bila evropski i svetski prvak.

U finalu su Rimljanke dominirale, u gostima slavile sa 3:2, a kod kuće sa 3:1. U prvom meču je Slađana bila proglašena za MVP utakmice, a u drugom je na efektan način "skuvala" za drugu meč loptu, koju je Kjaroči pretvorila u veliko slavlje.

* SPECIJALNA PONUDA – KLIKNI I ODMAH PREUZMI 6.000 RSD *

- Trudila sam se da upijem svaki momenat u revanšu, da uživam u atmosferi, koji su nam priredili navijači Rome. Bilo je neverovatno, hala je prvi put u sezoni bila puna. Svi su disali za ovo pobedu, svima je značio evropski trofej, što je velika stvar za klub koji će sledeće sezone igrati u seriji A2 - ushićena je srpska tehničarka.

Podvig Rome govori i o snazi najjače italijanske lige...

- Poznata je po tome da su sve ekipe kvalitetne, da se nikad ne zna, da zavisi od sezone do sezone. Zato je jedna od najjačih liga na svetu u kojoj se dosta igrački napreduje, što kroz utakmice, što kroz treninge, jer svi igraju odbojku i svi dišu za nju - primećuje Mirkovićeva.

Slađana je odbojku počela da igra u klubu Tajm u rodnom Sevojnu. Brzo je prešla u užičko Jedinstvo, koje je napustila sa nepunih 14 godina, kada je 2009. pristupila beogradskom Poštaru. Godinu dana kasnije je zaigrala u Vizuri, a posle sezone u pančevačkom Dinamu otisnula se u inostranstvo. Igrala je u Azerbejdžanu (Telekom Baku), Rumuniji (Alba Blaž), Poljskoj (Hemik), Turskoj (Ezačibaši, Ankara) i Italiji (Bergamo, Roma). Ali, priznaje, da je pobednički mentalitet stekla u Užicu.

- Taj mentalitet u Jedinstvu se oseća u vazduhu. Žao mi je što mi se nije ukazala prilika da igram u ona zlatna vremena užičke odbojke, ali ko zna. Vratio se Darko Zakoč, možda se i digne sve to. U vreme kada je Jedinstvo dominiralo rodila sam se, ali kada sam počela da treniram o tome se pričalo u Užicu, ceo grad je živeo za odbojku - seća se Slađana.

Mirkovićeva će 7. oktobra ove godine oduvati 30. svećicu i ulazi u najbolje odbojkaške godine, naročito za tehničarke...

- To mi svi kažu - uz osmeh priča Slađana. - To se vidi po Maji Ognjenović i Bojani Drči, koja sada igraju najbolju odbojku, tako da se nadam da mogu da ih ispratim.

Slađana smatra da je imala sreću što je rasla uz Maju i Bojanu.

- Izuzetna je čast raditi i učiti od takvih igračica. Velika je razlika u godinama između mene i njih. Ja sam relativno rano ušla u seniorsku reprezentaciju i jako sam zahvalna na toj prilici. Od njih sam mnogo naučila, što tehničkih stvari, što ljudskih.

Slađana podvlači i da ne oseća pritisak kada je upoređuju sa Majom ili Bojanom:

- To je neminovno. Ne mogu da kažem da mi je to teret, jer ja teram svoju priču, za koju živim. Znam da to ne mogu da izbegnem, ali mi to nije stvaralo pritisak. Trudim se da budem najbolja verzija sebe i ukoliko mogu da dosegnem njihov nivo biću zahvalna.

Klupska sezona za Slađanu je završena, o reprezentativnoj još ne razmišlja.

- To ćemo da sačekamo. Nije još izašao spisak, vratio nam se selektor Zoran Terzić, tako da čekamo instrukcije - kaže Mirkovićeva.

Povratak Terzića na klupu Srbije obradovao je Slađanu:

- Prelepo je. Terza je neko ko je obeležio našu odbojku toliko niz godina i svi smo rasli uz njega, srećna sam što ćemo opet raditi sa njim.

Iskusna tehničarka smatra da je bilo dobrih stvari u protekle tri godine, kada su ih vodili Italijani Danijele Santareli i Đovani Gvideti. I da rad Gvidetija ne treba gledati samo kroz neuspeh na Olimpijskim igrama u Parizu 2024.

- Ne bih ocrnila celu situaciju sa Gvidetijem. Negde se nisu zvezde poklopile u prošloj godini. Svakako smo mogle dosta da naučimo i od njih dvojice. Italija je odbojkaška nacija, oni su veliki radnici i imam svo poštovanje za obojicu.

Slađana je pre tri godina sa reprezentacijom pokorila svet. I nada se da je moguće da u Tajlandu treći put zaredom postanu svetske prvakinje.

- Za mene nemoguće ne postoji. Mi ćemo da radimo i da se borimo. Naš mentalitet je takav da uvek imamo najveće moguće ambicije - jasna je Mirkovićeva.

Tijana najbolja drugarica

SJAJNA tehničarka je u Vizuri dočekala Tijanu Bošković, koja joj je postala najbolja drugarica.

- Čak smo i posle Vizure zajedno bile godinu dana u Ezačibašiju. Najbolje smo drugarice, mnogo sam srećna što mi je život podario Tijanu za prijateljicu, koja je divna osoba, a jednom se rađa igrač kao što je ona. Ne vredi pričati i nemam uopšte reči da opišem koliko je cenim i kolika je njena veličina - kaže Mirkovićeva.

Naporan put do Los Anđelesa

OVE godine počinje i da se gradi tim za Olimpijske igre 2028. godine u Los Anđelesu.

- Te četiri godine brže prolete svima vama nego nama. Put do Igara je "krvav" i naporan, samo mi znamo koliko radimo, koliko vremena i snage ulažemo u sve to. Ali, to je ono što volimo, strast nas gura napred i nadam se da ćemo narednih godina steći još više iskustva, znanja i biti što stabilnije za Los Anđeles - ističe Slađana Mirković.

Obožavam da pevam

PRE dve godine Slađana je sa horom Dečjeg kulturnog centra Beograd i horom "Čarolija" snimila pesmu Sportski ples.

- Jako sam ponosna na to. Uvek mi je želja bila da pevam i kada me je Leontina pitala za saradnju, ja sam je oberučke prihvatila. Jako sam srećna što je uspelo i vidim da se i dan- danas provlači kod dece, u mlađim kategorijama. A da li bih se posvetila pevanju? Ne smem da pričam mnogo. Svi bi vam rekli naravno da bih, zato što jako volim da pevam. O tom-potom kada završim karijeru. Ako mi se ukaže prilika, ako sam stvarno talentovana sve će ići svojim tokom. Ali, zasada ne - priča Mirkovićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije