IGRAĆU DOK ME ŽELE:Strahinja Rašović sa istim žarom igra i trenira kao što je činio na početku bogate karijere

GODINE su samo broj, često voli da kaže Strahinja Rašović. Jedan od naših najboljih vaterpolista 9. marta je oduvao 34.svećicu, ali je i dalje posvećen, vredan, motivisan i gladan uspeha kao na početku karijere. Trofejni "delfin" se dokazuje iz dana u dan, svestan da se od slave ne živi, da se uspesi brzo arhiviraju.

foto milos vukadinovic

- Čak i Evropsko prvenstvo u Beogradu, koje završeno pre tri meseca, doživljava se kao daleka prošlost. Emocije su splasle, ali i dalje se hvalim evropskim zlatom, taj neki ponos i dalje stoji u meni i mislim da će stajati uvek, jer je bilo kod nas, u našoj "Areni" i zaista je to takmičenje za mene bilo u rangu Olimpijskih igara. Jer, dešavalo se u našem gradu, pred našom publikom i zato ćemo ga pamtiti večno - ističe u razgovoru za "Novosti" Strahinja Rašović.

Bombarder kragujevačkog Radničkog je i primer upornosti, jer se dugo borio za mesto u najjačem timu Srbije. Osetio je sve čari sporta, bilo je i radosti, ali i tuge. Ponosan je na dva olimpijska i jedno evropsko zlato sa reprezentacijom.

- Svaka titula je filmska priča. U Tokiju 2021. godine je bilo posebno, jer su to bile moje prve Olimpijske igre i odmah zlato. U Parizu takođe, jer smo 2024. turnir osvojili na način na koji smo ga osvojili. Poseban je i Beograd, pošto smo igrali u "Areni", sve oči su bile uprte u nas. Tri najlepša takmičenja u mom životu - kaže stariji od braće Rašović.

Ne krije Strahinja i da je bilo teško posle Tokija, kada su usledile sušne godine što se nacionalnog tima tiče...

- Patnja je bila velika, pet takmičenja zaredom bez medalja i normalno je da čovek počne da sumnja u sebe. Ali, duboko u sebi verovao sam da će da dođe nešto i to je došlo u Parizu, gde smo se vratili na pobedničko postolje - kaže Strahinja.

Član idealne postave na EP 2026. u Beogradu ne vidi veliku razliku između naše najtrofejnije generacije i sadašnje...

- Oni su bili prepoznatljivi po svom zajedništvu. Ali, i mi se, samo na neki svoj, drugačiji način, držimo. Ista je kohezija, atmosfera, jedan za drugog u svakom momentu, sve što gradi tim. To su imali oni, sada imamo i mi - podvlači Rašović.

Strahinja je prepoznatljiv kao ubojiti strelac...

- Trener mi nikad nije rekao da je moj zadatak da dajem golove. Tačno je da me to tome svi prepoznaju. To je lepo, ali... Kada dajete golove svi vas vole, veličaju, ali ako na dve utakmice ne zatresete mrežu odmah idu loši komentari. Tako je i u drugim sportovima. Taj golgeterski učinak ne može uvek da bude na najvišem nivou, ide gore-dole, neće lopta stalno u gol. U suštini, ja to vidim kao borbu sa samim sobom, samopouzdanjem...

Poslednje sekunde na utakmici su specifične, svi se pitaju šta igraču prolazi kroz glavu u tim najvažnijim trenucima...

- Ako vaterpolista razmišlja da li će da promaši, onda će sigurno to da se desi. Najbolje da se ništa ne razmišlja, nego samo da se igra. Bar se ja time vodim. Nemam vremena za druge misli, pogotovo kada je utakmica neizvesna. Nemam vremena da razmišljam u stilu šta ću kada mi dođe lopta, šutnem i promašim. Jer, se sve tako brzo dešava, reagujete na situaciju... S druge strane, kada si mlad, maštaš, kao ja, da daš pobednički gol, da si prvak u nečemu. Kao, onaj čuveni, pobedonosni gol Igora Milanovića iz 1986, u finalu Svetskog prvenstva u Madridu protiv Italije. Maštaš, maštaš i sve se ostvari - kaže Rašović.

Takvi trenuci više su posledica dugogodišnjeg rada, nego sreće...

- Iza toga je višegodišnji, posvećeni rad, što razlikuje vrhunskog igrača od dobrog. To pravi razliku u sportu, tako se postaje šampion sveta, olimpijski pobednik. Filip Filipović protiv Španije na Olimpijskim igrama u Tokiju nije srećno dao gol, već je to uradio, jer to ima. Isto važi za pogodak u poslednjim sekudnama Nikole Jakšića u Parizu protiv Grčke, mog brata Viktora protiv Španije u "Areni"... Nije to sreća, Viktor šutira tako već 20 godina. Samo što je taj momenat specifičan, jer nosi ogroman teret i odgovornost. Ali, to mogu samo najveći da urade - objašnjava Rašović.

Sportisti igraju sve duže, a dokle misli Strahinja da bude u bazenu...

- Koliko me budu želeli! Osećam se dobro, motivisano, voleo bih da moju reprezentativnu priču zaokružim sa Olimpijskim igrama 2028. u Los Anđelesu. Vreme će pokazati da li će biti tako. U suštini, videću kako se osećam.

Pre Los Anđelesa je Svetsko prvenstvo 2027. u Budimpšeti i prilika da se objedine sve tri krune.

- Ima mnogo vremena do tada da se pripremimo. Sigurno je da ćemo se svi uželeti toga, jer do sledećeg leta nema velikog takmičenja. Srbija u vaterpolu uvek ide na zlatnu medalju, i tako će biti i tamo kada budemo otišli.

Smatra Strahinja da su Mađarska i Srbija dve najveće vaterpolo sile na svetu.

- Ne samo po rezultatima, gledam i druge stvari, kao na primer naturalizovanja stranih igrača. Mislim da smo oni, Grci i mi jedine tri reprezentacije u svetu koje nemaju strance - kaže Rašović.

Na opasku da neko može da mu kaže da u našoj selekciji ima igrača iz Crne Gore uzvraća:

- Mogu da kažu, ali kada su oni rođeni, bili smo u jednoj državi...

I objašnjava Strahinja zašto nije za to da stranci zaigraju za Srbiju:

- Imamo tradiciju, i ta tradicija treba da se poštuje. Treba nam dobar rad sa mladima da iznedrimo nove šampione, tako je bilo uvek kod nas. Eto, na primer, pozove mene Španija i ja treba da uzmem mesto nekom momku od 20 godina, koji je prošao sve reprezentativne kategorije, sanja neki svoj san i dođe mu neki Strahinja iz Srbije i uzme mu mesto. To je po mom mišljenju totalni apsurd. Zato Mađare i nas izuzetno cenim i skidam kapu. Jer, danas je to postalo normalno. Budi ponosan, koje god si nacionalnosti, tvoja zemlja ima najbolje što ima i to je to. A mi bar imamo vaterpoliste i tradicija nam je takva da je moramo sačuvati - podvlači Rašović.

Uslovi u Beogradu očajni

NAJVIŠE klubova kod nas je iz Beograda, a bazena u prestonici sve manje...

- To brata i mene prati od tinejdžerskih dana, kada se 2010.godine pojavio problem sa krovom "Tašmajdana". Trenirali smo tada na Banjici, u Obrenovcu. Danas je ta Banjica u lošem stanju, "25. maj" na Dorćolu ne radi. Ima mnogo vaterpolo, plivačkih, sinhornih klubova i svi rade praktično na dva, tri bazena. Tu su i skakači. Kada ima mnogo klubova svi dobijaju malo prostora. A razlika je kada 20 dece vežba u 20 ili 30, čak i 40 metara. Kao mali to nisam razumeo, kasnije mi je bilo jasno - kaže Rašović.

Leto sa porodicom

STRAHINjA je srećan što će konačno ovo leto provesti sa porodicom, suprugom Jelenom, kćerkama Kalinom i Čarnom.

- Prvi put od 2012. godine imaću slobodno leto. To mnogo znači i mojoj porodici. Čudno nam je, ali smo već isplanirali celo leto, biće nam lepo. Ženama sporista nikad nije lako, hvala mojoj supruzi na svemu - ističe Strahinja.

Istorija da se ponovi

RADNIČKI iz Kragujevca nije specifičan samo po tome što je okupio većinu reprezentativaca, već i što u svojim redovima ima šestoricu igrača (braća Rašović, Prlainović, Ranđelović, Duško Pijetlović, Vapenski), koji su sa Crvenom zvezdom 2013. osvojili Ligu šampiona.

- Viktor i ja rasli smo uz Andriju i Duška te dve sezone. Oni su bili i ostali veliki igrači, a mi postali. Sada smo svi zajedno u Radničkom. Srećan sam zbog toga i što Radnički ima ovakvu ekipu. Istorija bi mogla da se ponovi, priželjkujem da Radnički osvoji Ligu šampiona. Sa ovom ekipom bilo bi to spektakularno - ističe Rašović.

Preporučujemo

Ostali sportovi

0 3

Rusija je zgrožena! Ne može da veruje šta su uradili Turci (VIDEO)

30. 04. 2026. u 19:38

Tenis

0 5

Karlos Alkaraz se konačno pojavio u javnosti! Svi su odmah spazili jedan detalj na njegovoj ruci (FOTO/VIDEO)

30. 04. 2026. u 19:17

Fudbal

0 2

Transfer zemljotres! Arsenal hoće da kupi fudbalera Crvene zvezde, milioni stižu na Marakanu?! (VIDEO)

30. 04. 2026. u 18:07

Fudbal

0 7

Iran je jutros bio zapanjen, a sada je Tramp u šoku! Ovo uopšte nije očekivao

30. 04. 2026. u 18:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije