IZ NIŠKOG VRTIĆA NA OLIMP: Sava Ranđelović, jedan od naših najtrofejnijih vaterpolista svih vremena, nadmašio brojne sportske legende

NIŠ je dao Srbiji mađioničara u kopačkama, fudbalera Dragana Stojkovića, virtuoza na mreži, člana odbojkaške Kuće slavnih Ivana Miljkovića, maestralnog golmana, rukometaša i trenera Zorana Živkovića, dirigenta naparketu, košarkaša Stefana Jovića. I sve ih je nadmašio, trostrukiuzastopni olimpijski pobednik, vaterpolista Save Ranđelovića.

FOTO: N. Skenderija

Čuveni bek još nije rekao poslednju reč u vaterpolu. Sa Radničkim gradi novu priču, sa reprezntacijom napada nove trofeje. A zbirka medalja je impresivna. Samo na najavećim takmičenjima osvojio je osam zlata, osim tri olimpijska, ima i jedno svetsko i četiri evropska. Tu su i trijumfi u Svetskoj ligi, Svetskom kupu, Mediteranskim igrama. Ima i svetsku bronzu... Ne zaboravimo i Ligu šampiona sa Crvenom zvezdom 2013. godine.

- Svi su oni velikani u svojim sportovima i velika mi je čast da se nađem u grupi sa njima. Tačno je da sam trostruki olimpijski pobednik, što je veliki podvig. Ali, i dalje nisam svestan toga, tek ću nakon završetka karijere da sumiram sve utiske i da shvatim šta smo uradili - skromno će za "Novosti" Ranđelović.

Za grad na Nišavi kažu da je grad rukometa, fudbala ... A Sava se opredelio za vaterpolo.

- Mog druga iz vrtića upisao je njegov otac na vaterpolo i predložio mom ocu da upiše i mene, jer je zdrav sport. On je krenuo zbog zdrastvenih problema. Počeo sam da treniram i ostao veran vaterpolu - seća se predškolskih dana Ranđelović.

Tada je Niš stvarao jak klub. Imao je zatvoren bazen, kasnije je dobio i otvoreni...

- Kada sam počeo da treniram uslovi su bili sjajni za vaterpolo. Legendarni Nenad Manojlović je bio trener prve ekipe Niša, pomoćnik mu je bio Nenad Vasilovski. Imali smo vrhunske uslove za treninge, a mlađe kategorije su imale ozbiljne trenere. Zadesilo se da sam u pravom trenutku počeo da treniram vaterpolo u Nišu, jer smo imali sve preduslove za dobar i kvalitetan rad - priča Ranđelović.

Sava je na sebe pažnju skrenuo kada su ga pozvali u kadetsku reprezntaciju.

- Mislim da sam imao 13,14 godina kada sam dobio prvi poziv. I pre toga sam u Nišu bio među najboljima i bio na širim spiskovima reprezentacije. Kada se formirala kadetske selekcija, za moje godište od prvog trenutka sam bio u timu. Tada su videli da može nešto da bude od mene - seća se Ranđelović.

I pored toga što Niš ima uslova za razvoj vaterpola poslednjih godina Naisa ne pravi iskorak.

- Skoro sam bio u klubu, imaju uslove kao pre, sve što je potrebno, ali i dalje su finansije najveći problem... Kada bi se TO rešilo, vaterpolo bi se podigao na viši nivo, struka bi bila drugačija, mogli bi da se dovedu iskusniji igrači, reprezentativci uz koje bi mladi napredovali. To znam iz ličnog iskustva, koliko su mi značili prekaljeni igrači kada sam bio u Nišu i kasnije u Zvezdi. Jako je bitno za telente da sazrevaju uz vrhunske igrače, od kojih uče kako treba da se odnose prema treningu i sportu - priča Ranđelović.

Kada je shvatio da je prerastao Niš, odlučio je da prihvati ponudu Crvene zvezde. Ali, pre nego što je postao crveno-beli godinu dana proveo je u ŽAK-u iz Kikinde.

- Zvezda i Niš nisu mogli da se dogovore oko obeštećenja, a ja nisam hteo da ostanem ni po koju cenu. Želeo sam da idem dalje, da napredujem, jer sam shvatio da sam dostigao maksimum u Nišu. Otišao sam u ŽAK, ali je postojala opcija da me VSS suspenduje na godinu dana, jer sam napustio matični klub bez ispisnice. Ali, igrom slučaja, Niš me nije registrovao, jer nisam došao na pripreme i mislili su da nisam tu, tako da sam automatski postao slobodan igrač - priča Ranđelović.

Godinu dana kasnije zaigrao je za Crvenu zvezdu.

- U početku bilo mi je sve novo, nepoznato, veliki grad, drugačiji sistem rada. Nikad nisam trenirao, niti radio tokom godine u tom sistemu, tako da mi je trebalo vremena da se uklopim. Druge sezone kada su došli Andrija Prlainović, Duško Pijetlović i Nikola Rađen nekako smo i mi sazreli i zajedno sa njima uspeli smo da donesemo Zvezdi, Srbiji evropski trofej. Tu 2013. i danas pamtim, jer je uspeh bio veliki. Imali smo dosta mladu ekipu i sa nekolicinom starijih igrača uspeli da napravimo podvig osvajanjem Lige šampiona - seća se Ranđelović.

A već sledeće godine, pošto je Vanja Udovičić prihvatajući mesto ministra sporta završio karijeru, dobio šansu u reprezentaciji. I sa "delfinima" je u Budimpešti osvojio evropsko zlato...

- Ko zna šta bi bilo da je Vanja ostao, nećemo nikad saznati,ali igrom slučaja se to desilo. Imao sam sreću da smo kasnije sve osvojili, nekako su se sve kockice poklopile i sve je išlo nekim svojim tokom - kaže Ranđelović.

A Sava je imao zaista berićetne godine. Do 2017, kada se na SP u Budimpešti stiglo do bronze, osvojio je devet zlata zaredom, osim evropskog, tu je i olimpijsko, svetsko, Svetska liga, Svetski kup...Ali se nije osećao nepobedivim.

- U tim trenucima ne razmišlja se o tome. Ušao sam jako mlad u reprezentaciju, bio sam sa takvim veličinama, a pre toga sam ih godinama gledao i mogao samo da zamišljam da igram sa njima. Kada smo sve osvojili nisam nijednog trenutka pomislio da smo nepobedivi. Samo se setite kako nam je bilo na Olimpijskim igrama 2016. u Riju, kada smo u grupi neočekivano izgubili od Brazila. Niko od nas nije tako razmišljao, znali smo da može da se desi poraz. Na našu sreću to se nije dešavalo - priča Ranđelović.

Posle zlatnih godina usledile su sušne, od EP 2018. u Barseloni do EP 2026. u Beogradu Srbija nije osvojila medalju na evropskim i svetskim prvenstvima. Jedino se radovala zlatima na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. i Parizu 2024.

- Bilo je jako teško. To niko od nas nije očekivao, jer reprezentacija uvek ide na zlato i onda se desi neuspeh. Dešavalo se da budemo peti, sedmi, čak i deveti. Ali, nekako smo na to gledali da je to ciklus, da se promenila ekipa, da smo mladi, da nam treba vremena, što je na kraju bilo tačno, jer smo posle olimpijskog zlata u Parizu osvojili i evropsku krunu u Beogradu. Sad sa velikim samopouzdanjem čekamo sledeću godine, SP u Budimpešti, da probamo da osvojimo medalju koja nedostaje ovoj generaciji - ističe Ranđelović.

A kako je sve to psihički prebrodio...

- Bili smo na vrhu i znali smo kako da se vratimo. Drugačije je da smo sve vreme bili dole, jer se onda pitaš kako da se popneš gore. Nije bilo teško da se vratimo na vrh, jer smo znali kako, samo nam je trebalo da prelomimo četvrtfinale i da osvojimo prvu medalju. Kasnije je sve lakše - priča Ranđelović.

Sava primećuje da je u vreme dominacije osećao u bazenu da su svima "dosadili"...

- Sada se to ne oseća, protivnici nas ne doživljavaju toliko kao ranije. Zato možda i iznenadimo, jer ranije su se ljudi plašili, a sada nekako osećam da žele da igraju protiv nas, misle da će da nas pobede, a na kraju se ispostavi da nije tako kako su očekivali - kaže Ranđelović.

Ranđelović je jedan od četvorice igrača koji je u "Areni" osvojio evropsko zlato.

- Meni je sve bilo isto, osim što sam sada imao podršku supruge Tijane i dece Vukašina i Staše. Prvi put sam bio dosta mlad i to je jedina razlika. Sve ostalo je isto, puna "Arena", isti pritisak... Ali je zato prelep osećaj kada igram pred porodicom. Voleo bih samo da su sin i ćerka malo stariji kako bi to doživeli na pravi način. Srećom, danas postoje snimci, tako da mogu da im pokazujem kada porastu šta smo osvojili - kaže Ranđelović.

Sava se zbog teške finansijski situacije u Zvezdi 2015. otisnuo u inostranstvo. Prva stanica je bila Breša, a druga Budimpešta, gde je igrao za OSC i Vašaš. Posle 10 godina se vratio u Srbiju i pojačao Radnički.

- Povratak mi nije teško pao, s obzirom na to da je ekipa vrhunska, da ima dosta sadašnjih i bivših reprezentativaca. Došao sam u bolju ekipu, ozbiljniji klub tako da samo može da bude bolje nego što je bilo - primećuje Ranđelović.

U Radničkom su i šestorica igrača koja su sa Zvezdom osvojila Ligu šampiona. I Radnički ima isti cilj.

- U prvoj sezoni nismo uspeli da ostvarimo zacrtani plan. Ekipa je nova, bilo je potrebno vreme da se uloge iskristališu, šta ko treba da radi. Zato mislim da ćemo sledeće sezone, pošto očekujem da ekipa ostane skoro ista, da napravimo taj korak napred. Bićemo dosta bolji i zreliji kao tim. Mi smo pojedinačno vrhunska ekipa, ali trebala je jedna polusezona, kao što je bila ova, da se malo bolje upoznamo, da shvatimo šta ko treba da radi, da nas Uroš Stevanović namesti kako treba - ističe Ranđelović.

Mirnije u Kragujevcu

Iz evropske metropole u centar Šumadije. Kako su se Ranđelovići snašli...

- Iskreno dosta mirnije nego u Budimpešti. Dosta smo navikli na život u mađarskoj prestonici, ali ovde je mirnije. Bazen, trening, kuća, porodica, tako provodim dane. Imamo sreću da smo u Srbiji, da mogu babe i dede da nas obilaze, da se viđaju sa nama - kaže Ranđelović.

Samo da ostanem zdrav

SPORTISTI igraju sve duže i duže, dokle planira Sava...

- Gledam samo da ostanem zdrav, bez povreda i onda ćemo videti. Planiram sigurno još tri, četiri, pet sezona. Ako bude prilika i zdravlja zašto ne i duže. Gledam svaki dan Duška Pijetlovića. On je završio karijeru, pa produžio. On i danas u 41. godini igra na vrhunskom nivou, tako da zašto da ne. Ako i tada budem na ovom nivou zašto da ne igram - ističe Ranđelović.

Sve je isto

RANĐELOVIĆ smatra da nema razlike između najtrofejnije i ove generacije:

- Sve je isto. Mi smo se trudili da prenesemo svima koji dolaze sve što smo imali kroz druženje i treniranje sa starijim igračima. Želeli smo tu atmosferu i sve što smo gradili sa njima da prenesemo na mlađe i da to ostane nepromenjeno. Trudimo se da ostanemo na tom nivou, jer samo tako možemo da osvojimo medalju.

Lepo je raditi sa Bobom

U VAŠAŠU mu je trener bio nekadašnji saigrač Slobodan Nikić.

- Lepo je raditi sa Bobom, bio je vrhunski igrač, sada je vrhunski trener. U početku nam je bilo čudno, ali smo brzo shvatili da smo na bazenu samo trener i igrač, a van plivališta možemo da popijemo piće i da se družimo. Nažalost putevi su nam se razišli, ja sam došao u Kragujevac, a on je ove sezone prestao da bude trener. Lepo iskustvo, rado se setim tih momenata, uživao sam u Budimpešti,a u klubu je bilo sve kako treba - kaže Ranđelović.

Preporučujemo

Fudbal

0 0

ŠTA MU BI? Poznati fudbaler odlučio da završi karijeru u 30. godini života

07. 05. 2026. u 12:12

Fudbal

0 0

CVELE, POČIVAJ U MIRU! Oglasio se košarkaški klub Partizan nakon smrti Zvezdine legende

07. 05. 2026. u 11:39

Fudbal

0 0

A, SA DRUGE STRANE MUK! Na "halo" više nema Brade da se javi…

07. 05. 2026. u 11:17

Ostali sportovi

0 2

HEROJI O KOJIMA PRIČA SRBIJA! Dok njihovi vršnjaci odustaju, ovi dečaci čine nemoguće:

07. 05. 2026. u 10:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije