Tenis

IZA KULISA ROLAN GAROS: Sve je novo, samo je Rafa onaj stari

Marko Paunić

09. 06. 2022. u 12:30

SVE je bilo novo, i sve po starom, u isti mah, na upravo završenom Rolan Garosu.

ИЗА КУЛИСА РОЛАН ГАРОС: Све је ново, само је Рафа онај стари

Mnogi su, posle pandemije, i povratka publike u punom obimu, mogli prvi put da uživaju u tenisu pod krovom "Šatrijea" iako je inaugurisan prošle godine za vreme policijskog časa, da razgledaju obnovljeni kompleks, da se tiskaju u masi kao da nema kovida. Novi su bili i mnogi mladi igrači koji predstavljaju budućnost svetskog tenisa. Bilo je i nekih novih pravila, po broju gemova u završetku teniskih dvoboja. Staro je to što je Rafael Nadal ponovo pobednik.

Na pariskom grend slemu do izražaja je došla "sledeća generacija", među kojom glavnu reč vodi Španac Karlos Alkaraz. Mnogo se očekuje i od Runea, nešto starijeg Ruda. Neće tenisu nedostajati zvezda, kada se stara garda bude konačno povukla. Ali, doajeni još nisu rekli svoju poslednju reč. Daleko od toga.

Svemogući Rafa je, s bolesnim i anesteziranim stopalom, "prišio" ukupno dvadeset drugu grend slem zvezdicu. Zamislite fudbalski klub koji iznad svog grba ima izvezene 22 svetske zvezde! Nemoguće, nestvarno, vanplanetarno.

Naš Novak Đoković ga prati sa dve titule manje. Da nije bilo vakcina, administrativnih odluka, zabrana, možda bi, sada, situacija bila obrnuta ili, bar, egal. Ovako, moraće da čeka bolju priliku.

Bio je zanimljiv trening dvojice velikih šampiona, dan pred ono kobno četvrtfinale, kada su se obojica našla na istom, pomoćnom kompleksu terena "Žan Buen", u isto vreme. Bio je tu i Benito Peres Bardiljo, Nadalov, a nekada Novakov, agent. Popričali smo i o tome da li vole Rafu u Beogradu. Naravno da nam je najdraži naš Nole, ali svakako da bi Rafu, kada bi se za to ukazala prilika, u Srbiji, zemlji sporta, dočekali kao velikog šampiona. Bilo mu je drago da to čuje.

Bodrili su Majorčanina u Parizu, kao da je Francuz. Šalili su se na francuskoj televiziji da bi sada trebalo da mu se da državljanstvo, imajući u vidu koliko je puta osvajao Kup musketara i koliko se ovde, u stvari, oseća kao kod kuće.

Na stadione je došla nova-stara publika. Mnogi su pauzirali dve godine zbog kovida. Konačno je moglo da se navija u punom obimu. Ceo "kenzen" pratilo je rekordnih 613.500 gledalaca.

Pandemija je, očigledno, prošlost, bar što se tiče stadiona. U statistici dnevno obolelih u zemlji, ipak, ima još tridesetak hiljada dnevno. Na Rolan Garosu niko praktično nije nosio masku, dodirivale su se i pipkale fontane za vodu, ljudi na tribinama disali jedni drugima u vratove.

Kada nisu bili u gledalištu, posmatrači bi svratili na sendvič, kafu, ili da kupe poneki suvenir. U zvaničnoj prodavnici, torbe za rekete i patike koštale su po 140 evra, ranac 60, najjeftinija majica za decu 25, za odrasle 35, peškir za plažu 45, ženska torba 60, šeširi po 55, haljina 120. Nije jeftino biti elegantan.

Ko čitavog dana gleda tenis ili šopinguje - ogladni. Burger-meni je koštao petnaestak evra. U novinarskom restoranu, jedno jelo, bez deserta ili predjela, 12. Toliko su organizatori davali kredita svakom izveštaču. Svako ko je morao da večera, jer su se neki mečevi završavali i iza ponoći, trebalo je da doda još toliko, pa 2,8 evra za najjeftiniju kafu, da ne brojimo poneku voćku ili kolač. Na kraju, za dvadesetak dana, glavnog turnira i kvalifikacija, sakupi se dobra suma izdatka iz sopstvenog džepa. Na mastersu u "Bersiju" mnogo je bolje, jer je izveštačima hrana na radnom mestu tamo dostupna besplatno.

Organizatori su se pohvalili da su zaradili više od 300 miliona evra. Ukupni nagradni fond za ovu godinu povećan je na 43,6 miliona. Eliminisani u prvom krugu kvalifikacija dobijali su po 14.000, u prvom kolu glavnog žreba 62.000, a pobednici, u obe konkurencije, Iga Švjontek i Rafa Nadal, po 2,2 miliona.

Bilo je i političkih i humanitarnih aktuelnosti. Švjontekova je u svom šampionskom obraćanju mislila i na Ukrajinu. I Rolan Garos se mobilisao na inicijativu kolektiva "Francuski tenis za mir u Ukrajini". Preko Unicefa su sakupili ukupno 153.159 evra za izbeglice iz ove zemlje u Francuskoj, pri čemu je FTF doprineo sa 50.000. Rolan Garos je dao i 100.000 za svetsku akciju "Tenis igra za mir". Tokom turnira, za vreme Dečjeg dana, na početku su ugošćeni i ukrajinski mališani koji sada žive u Francuskoj, a posađeno je i drvo mira.

Rat je grozna stvar. Pate svi, pa i sportisti. Ne ulazeći u suštinu sukoba, mnogo je u prošlosti u svetu bilo nepravednih sankcija prema atletama, samo zato da ne bi predstavljali svoju zemlju. Osetili su to kroz bližu istoriju i mnogobrojni naši sportisti, a sada se teret embarga sručio na pleća ruskih i beloruskih takmičara.

U Parizu im je, na sreću, bilo dozvoljeno učešće. Ali, kao što je poznato, pored njihovog imena nije smelo da se ističe ime zemlje niti državno obeležje. Ipak, što je normalno, reporteri, i organizatori isticali bi u prenosima ili u razgovorima da se radi o Rusima ili Belorusima. S tim što su, u celoj ovoj zbrci, kada nema zvaničnih oznaka, umeli i da pogreše.

Neki Belorusi su, tako, u medijima prethodnih dana, na primer, "postali" Rusi. Omaška se, čak, dogodila i organizatorima. U kuloaru ispod drugog po veličini stadiona "Sizan Langlan" stajala je velika fotografija beloruske šampionke Viktorije Azarenke pored čijeg imena je postavljena skraćenica da je - Ruskinja.

Sećam se onih davnih dana kada su i nas pogađale sankcije. Tokom jednog finala, pao mi je pogled sa centralnog stadiona na susedni teren broj 1, gde se među ostalim zastavama vijorila i crveno-plavo-bela trobojka, u srpskim bojama. Između setova, neko je primetio grešku, pa je spuštena i okrenuta na rusku stranu. Vremena se menjaju. Terena broj 1 više nema, srušen je.

KIŠOBRANI I LEPEZE

ŠOLjA za kafu ili čaj koštala je 18 evra, plišana lutkica za bebe 26, kačket takođe, termos 20 koliko i futrola za telefon, privezak 10. Mali kišobran 45, veliki 65, a lepeza 17 - kupovali su se zavisno od toga da li je grmelo, ili peklo s neba.

Na onima koji su ostali, smišljena je, prethodnih dana, između ostalog, i nova vrsta navijanja. "Krivac" za to je norveški teniser Kasper Rud. Osmi igrač na svetu, naime, ima takvo prezime koje se fantastično uklopilo u navijačke novotarije. Ranije bi, a i sada, kada su nezadovoljni, gledaoci s tribina ispuštali jedno dugačko "uuuu". Sada sve to isto rade, samo s jednim neprimetnim "r" na početku i "d" na kraju. Pa ispada, u šali, kao da su ljuti. A nisu. I kad čujete poznati, gotovo isti zvuk negodovanja s tribina, a na terenu je Norvežanin, znajte da su emocije obrnute! "Ruuuuud", navijaju za njega.

Bilo bi lepo kada bi, isto tako, umesto španskog "ole!", uskoro počeli da uzvikuju "Nole!", nakon što truba ili glas predvodnika iz gledališta, udare tercu.

Nadamo se, već dogodine.

Sakupljeno je 25 tona biorazgradivog otpada

EKOLOGIJI je na ovogodišnjem Rolan Garosu bila posvećena naročita pažnja. Čaša za jednokratnu upotrebu nije bilo. Važile su, između ostalog, kaucije, po jedan evro. Sakupljeno je 25 tona biorazgradivog otpada. Da bi se sprečilo bacanje hrane, 1.250 obroka je podeljeno najugroženijima u zemlji. Zahvaljujući reciklaži, sačuvano je 13.200 litara vode za zalivanje pomoćnih terena. Za pošumljavanje je dat prilog od 57.000 evra.

Ipak, najupečatljiviji ekološki gest dogodio se u polufinalu između Marina Čilića i Kaspera Ruda, kada je dvadesetdvogodišnja aktivistkinja Alize istrčala na centralni teren i vezala se za mrežu. Na sebi je imala majicu na kojoj je pisalo da nam je preostalo još 1.028 dana, što je aluzija na alarm Međunarodnog panela o klimatskim promenama u vezi s tim koliko još imamo vremena da sprečimo pregrevanje planete, pre nego što bude kasno. Detonator je počeo da odbrojava 28. marta. Alize je, inače, za svoj performans sticajem okolnosti izabrala kišni dan, ali je njena akcija zapljusnula društvene mreže i zagrejala srca boraca za zaštitu prirode.