"E, ZATO MRZIMO NOVAKA ĐOKOVIĆA!" Australija netremice gleda ovu emisiju i sada joj sve postaje jasno (VIDEO)

Novosti online

06. 02. 2023. u 17:38

Novak Đoković je osvojio Australijan open 2023, i to godinu dana nakon što je iz Australije proteran kao kriminalac, a ne rekorder tamošnjeg grend slema. Međutim, ostalo je i samim Australijancima pitanje - zašto su toliko mrzeli Noleta prošlog januara, pa su odgovor potražili kod stručnjaka.

Е, ЗАТО МРЗИМО НОВАКА ЂОКОВИЋА! Аустралија нетремице гледа ову емисију и сада јој све постаје јасно (ВИДЕО)

Ilustracija

Podsetimo, Novak Đoković je Australijan open 2023. osvojio pobedivši u finalu Cicipasa, time je došao do 22. grend slem titule i izjednačio svetski rekord koji je samostalno držao Rafael Nadal. Nole nikada nije vodio u toj trci po broju grend slem trofeja, a mogao je da povede prošlog januara, kada su na po 20 bili on, Rafa i Rodžer Federer, međutim, australijske vlasti su ga deportovale.

Tada su, pred izbore, lokalne vlasti procenile da je to idealan potez, jer je 70% javnosti Australije podržavalo proterivanje slavnog Srbina iz njihove zemlje, a i pred početak ovogodišnjeg AusOpena izuzetno veliki broj Australijanaca se zalagao za isto. Međutim, sada, kada je grend slem prošao, u jednoj od gledanijih emisija povela se priča o tome - zašto je Novak dospeo u takvu situaciju.

Australijski portal "Dicernable" ("discern" - prepoznati, razlikovati, primetiti; "able" - biti sposoban, u stanju) obradio je tu temu uz naslov "Zašto je Australija mrzela, a onda volela Novaka Đokovića?".

Gost je bila Loren Draj, specijalista za nervne sisteme i ponašanja koja pokreće nesvesna strana linosti.

"Novosti" za svoje čitaoce prenose kako je ta zanimljiva australijska emisija protekla.

Loren Draj je ovako počela da objašnjava haos koji se dešavao na relaciji australijska javnost - Nole:

- Ako se ne osećamo bezbedno u ovom haosu, a neko nam se učini da je pretnja, mi ćemo tako i da ga doživimo. Postoji jedan spektakularan eksperiment, davno je izveden i jedan je od najpopularnijih u psihologiji. Zove se Ašov ekspriment... počela je Drajova.

Pre nego što vam "Novosti" prenesu šta je tačno u nastavku rekla, kratko o pomenutom Ašovom eksperimentu.

U pitanju je psihološki eksperiment koji je 1950. osmislio Solomon Aš, kako bi ispitao do kog stepena pojedinac čuva ili menja sopstveno mišljenje pod uticajem mišljenja većine. Osnovni zadatak u originalnom Ašovom eksperimentu je bio da ispitanik vidi jednu liniju, nazvanu "standardna linija", a onda mu se pokažu i tri linije za poređenje. Ispitanik tada ima zadatak da pogodi koja je od te tri linije najbliža po dužini standardnoj liniji. Ali...

Ašov eskeriment / Foto: Vikipedija

Ispitanik je u prostoriji sa sedam ljudi koji su Ašovi saradnici, a sam ispitanik to uopšte nije znao, mislio je da su, poput njega, prosto učesnici eksperimenta koji ne znaju šta sledi. Pritom je ispitanik bio postavljan na kraj reda i morao je da sluša procene svih drugih ljudi, pre nego što javno iznese svoju. I, šta je eksperiment pokazao?

Kada su ispitanici bili u tzv. "kontrolnoj grupi", u kojoj je sedam preostalih osoba tačno odgovaralo na zadato pitanje, gotovo nepogrešivo je odgovarao i svaki ispitanik. Odnosno, oni kažu "linija C je najpribližnija po dužini standardnoj liniji", on to isto kaže, jer isto i misli. Ali, kada su ispitanici bili u jednoj drugoj grupi, i to okruženi ljudima koji su sve vreme davali pogrešne odgovore, onda je u 80% slučajeva i ispitanik davao netačne odgovore. To znači da se ogromna većina ispitanika složila s netačnim odgovorom, iako su misili suprotno. Upitani potom zašto su to radili, najčešće su odgovarali da "nisu hteli da izazovu sukobe ili nesklad mišljenja".

Loren Draj je ovako nastavila priču o onome kroz šta je Novak prošao u Australiji 2022. godine, kada je deportovan, i sada:

- Radili smo i mi taj ekspreiment i ispostavilo se da, iako ljudi vide da je neka linija duža od one osnovne, referentne, ako svi oko njega kažu "Kraća je!", u 75% slučajeva i on, ili ona, će reći "Kraća je!". Dakle, 75% ljudi će reći "O, da, da... definitivno je kraća!". Apsolutno.

"To ih grupa 'prisiljava' da napuste ono što znaju da je istina?", pitao je voditelj.

- Upravo! I, to dolazi iz primalne, nesvesne potrebe da se osećamo bezbedno i prihvaćeno od ljudi koji nas okružuju. To postižemo imitiranjem, kopiranjem, prilagođavanjem. Ona svesna strana ličnosti dovodi potom do toga da se osećamo zbunjeno, ili osećamo krivicu zašto smo nešto učinili, zašto smo nešto oponašali, ali to je bilo zato što smo tražili neku pripadnost zajednici, tražili smo da naš nervni sistem nađe način da reši problem koji smo imali: kada smo sami, kada smo van grupe, onda se osećamo kao da smo u opasnosti. Evo, pogledajte na primer, još jedna eksperiment - rekla je Drajova.

Tada je prikazana devojka, u čekaonici na redovnom pregledu kod hirurga, koja nije znala da oko nje sede isključivo saradnici eksperimenta. I, svi oni bi, na njeno zaprepašćenje, na iznenadni zvuk pištanja, ustali. Potom bi seli. Nedugo zatim bi se zvuk ponovio, oni bi ustali, a ona i dalje sedela, zbunjena onime što vidi. Sekund kasnije bi svi potom seli, kao da se ništa nije desilo. A kada se, malo kasnije, zvuk opet oglasio, ustala je i ona.

- Posle samo tri zvučna oglašavanja, a bez da zna zašto radi to što radi, ova žena se perfektno uklopila u grupu! - navodi se tokom pomenutog snimka, koji ima i drugi deo.

U njemu se vidi kako se čekaonica ispraznila, samo je ta devojka ostala da čeka, a onda je ušao čovek koji, poput nje, ništa o eksperimentu koji se odvija, nije znao. Ona mu je objasnila da se tu, prosto, ustaje na iznenadni zvuk i... Kada se on oglasio, ustala je i ona, a i taj čovek. To se desilo i sa svim ostalima koji su ušli u čekaonicu.

- I, polako, ali sigurno, ono što je bilo nerazumljivo pravilo za ovu devojku, postala je socijalna norma za sve u čekaonici - završava se komentar snimka eksperimenta.

"Da li je to ono što se desilo sa Novakom? Nije baš da su ga ljudi (u Australiji) stvarno mrzeli, nego je on predstavljao... pretnju, a izgleda da je malo po malo cela ljudska zajednica u Australiji počela da govori 'On je pretnja!', i to kako se ne bi odvajala od tog 'krda'?", upitao je voditelj emsije.

Gošća Loren Draj je uzviknula "Da!", i dodala:

- Mislim da je jako važno da shvatimo, kako nam se ove stvari ne bi ponovile, da su ovi eksperimenti koje smo videli potpuno ponovljivi. Oni mogu da se ponove i sa majmunima. Recimo, kada se nekoliko njih iz grupe potuče ko će uzeti bananu, onda ih pecne struja. A zatim, kada ih polako zamenjujete u grupi, neki novi majmuni budu dovedeni tu, onda im majmuni iz prvobitnog sastava grupe, čak i kada nisu oni lično bili pod strujnim udarom, zabranjuju da krenu ka banani, jer znaju da to nešto ne valja, da ih to plaši. Tako i mi, ljudi, kada se prepustimo našem nesvesnom delu ličnosti, a iskuljučimo radoznalost, mi smo onda ostavljeni na milost i nemilost (strahovima, ili nečem drugom negativnom koje dolazi iz nesvesnog). 

Voditelj je potom pustio snimak jednog starijeg gospodina iz Melburna, koji je nedavno, pred početak Australijan opena 2023, izričito zahtevao, u izjavi za australijske medije, da se Novaku Đokoviću ni ove godine ne dozvoli učešće na tamošnjem grend slemu. Iako, pravno i medicinski, nije postojao nikakav razlog za to.

Na tom snimku se vidi kako pomenuti gospodin, koji je i sam prošao kroz izuzetno oštre australijske mere tokom prethodne godine, zahteva od vlasti da opet deportuje Đokovića:

- Zbog svih drugih Australijanaca, koji su morali da podnose žrtve, da rade stvari u kojima nisu uživali, mora (se Đoković odstraniti iz ovog društva). Mi smo se ponašali po pravilima! Mi smo radili šta je Valada, šta su institucije tražile od nas! Moja žena je bila u bolnici i samo jedan posetilac je mogao da joj dođe. Nije mogla da vidi ostale članove familije, niti prijatelje. Ni ovde u Melburnu, ni u Adelajdu. A eto, mi imamo jednu drugu ličnost (Novaka Đokovića), koja misli da ona treba da ima poseban tretman. To me stvarno uznemirava. Jer, mi smo radili šta je od nas traženo! Mi smo patili i još uvek patimo, pa zato tražim od premijera Albaneza, od ministra imigracija da kažu "Ne!". Svi u Australiji moraju da budu tretirani fer i jednako, mi smo svoje odradili i očekujemo da se isto primeni na Đokoviću. A ne da ima neki poseban tretman. Kako Vlada može da očekuje da će ljudi učiniti pravu stvar, ako od nas traže da radimo nešto što nije popularno, nešto što ne želimo, a onda kasnije oni prosto kažu "Pa, pandemija je prošla, sad ćemo napraviti poseban izuzetak za druge ljudi, prosto jer su bogati i poznati" - zaključio je pomenuti gospodin u snimku koji je korišćen za potrebe emisije.

Priča se potom preselila u studio, a voditelj je najpre rekao sledeće:

"Evo ovog džentlmena, kog mi sada i ismevamo zbog ovakvih stavova, ali on očigledno prolazi kroz jedan kognitivni proces u kome ne može da na pravi način obradi traumu kroz koju je prošao, a koju mu je priredila naša Vlada, pre godinu dana..."

- Da, rekla sam malopre, tokom priče o majmunima, da oni nisu ni znali zašto druge, novopridošle majmune, sprečavaju da uzmu bananu. Ovaj snimak sa gospodinom je savršeno povezan sa tim. U njemu postoji dihotomija, u njegovom nesvesnom umu. Naime, dogodila se trauma tokom koje je bio primoran da se odvoji od autentičnog sebe, od svojih želja. Recimo da on nije hteo da se povinuje svim onim propisima, zaključno sa (višenedeljnim) zaključavanjem u pojedinim delovima zemlje, recimo da u tome leži njegovo negodovanje, ali on je, da bi preživeo, morao da prosto "zatvori" taj deo sebe i da bi to uradio, morao je da koristi određene alate u svom nesvesnom umu. On je verovatno počeo jako da bude kritičan prema svakom delu svoje ličnosti koji je pomislio da čitava ta situacija kroz koju je prolazio nije fer, da nije kako treba. A da bi to izveo, razvio se kod njega "zaštitni" deo ličnosti. I, ako mi nismo svesni da tako nešto postoji, da taj deo nas samih postaje poput telohranitelja koji svaki put istupi kada delovi naše ličnosti više ne smeju da se ispolje, e, onda ne samo da taj zaštitni deo kažnjava nas same svaki put kada pomislimo da zaslužujemo nešto bolje, nego kreće da kažnjava i druge ljude, svet oko nas. To je jedan izmešten pogled na realnost. Jer, iako pomenuti zaštitni deo ličnosti zna da on baš i nije u pravu, (kasno je, jer) već nas je on uronio u nesvesne mehanizme borbe za goli opstanak. A ako vi (svojim postojanjem ili ponašanjem, ili kako ste mi predstavljeni) nasrćete na one delove mene koje ja ne mogu da branim, onda ja krećem da vas napadam čime god mogu, jer tada ne koristim svoj racionalni deo ličnosti, već onaj deo mozga koji se bori za opstanak. Pokušavam da preživim, i zato ću te napasti - zaključila je Loren Draj priču o tome zašto je "cela", odnosno većinska Australija, kidisala na Novaka tokom januara 2022. godine.

Snimak ove emisije, uz pomente prikaze eksperimenatam, možete pogledati u prilogu koji je pred vama:

Pratite i dalje sve vesti o Noletu na sportskim stranicama "Novosti". Na sasvim ste dobrom mestu.

BONUS VIDEO - PEČAT NAJBOLjEG: Koje rekorde juri Novak Đoković

Pratite "Novosti sport" i na Fejsbuku!

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (19)

BULEVAR VUDROA VILSONA: Sve što vam treba na jednom mestu, u srcu Beograda