NISU VANZEMALJCI U PRVIH STO: Sa Nenadom Zimonjićem, nekadašnjim najboljim dubl igračem na svetu, selektorom i trenerom

Jesenje sunce kupa zakasnelom letnjom radošću tenisere koji na Adi Ciganliji uporno prebacuju lopticu s jedne na drugu stranu mreže, pod budnim nadzorom jednog od najuspešnijih svetskih dubl igrača i nekadašnjeg selektora Dejvis kup reprezentacije Nenada Zimonjića. Nastaju ovde neki novi talenti koji će u budućnosti pronositi slavu belog sporta.

Foto: Goran Čvorović

- Poslednja tri meseca radim konsalting s jednom Indijkom. Trenirala je u Nadalovoj akademiji, ali nisu bili zadovoljni, pa su došli ovde. Na akademijama je, uopšte, slab individualni pristup, a ni treneri najčešće nisu najkvalitetniji – ističe u ekskluzivnom razgovoru za svečani broj "Novosti" najbolji srpski dubl igrač svih vremena.

Druga je stvar kada se pristupi individualno, "a la kart", kao kada se šije odelo po meri. Bitan je tenis, ali i sve ono van njega.

- Treba ukolopiti dobrog kondicionog trenera i fizioterapeuta, kao i aktivnosti van terena. Važna je međusobna komunikacija, da "klikne" između trenera i igrača – kaže Zimonjić.

Sa mladim teniserima i njihovim trenerima vrši evaluaciju, daje zlata vredne savete, analizira, izdaje smernice šta da se radi dalje. Desetak sati razgovora mesečno, grade bazu za sve ono što treba da se uradi i na šta treba da se obrati pažnja u individualnom radu, da bi se postigao uspeh, ali i da ne bi došlo do povreda.

Ne dobijaju se saveti svakoga dana od nekoga ko je bio prvi na svetskoj listi pune 43 nedelje i selektor reprezentacije. U poslednje vreme, Ziki svoja dragocena iskustva prenosi i van tenisa, na performansima visokog nivoa, u cilju poboljšanja timskog rada u firmama.

- Obučio sam se za "hajperformans koučing." To sam i za sebe hteo da naučim, a sada mogu da pomognem na više različitih nivoa, bez obzira na to o kojoj se profesiji radi. Postoje razne metode kako da se kod ljudi utiče da brže promene neke stvari i nešto prihvate, i kako da uspešnije napreduju. Tako se skraćuje vreme do željenog cilja – prenosi naš sagovornik.

Na tu ideju je došao kada je, kako ističe, pomogao Novaku Đokoviću 2022. godine na Vimbldonu. Pomislio je, kada može da bude koristan nekome na najvišem nivou, može i drugima.

- Bio je ponedeljak, Novak je prošao prvo kolo, a ja sam došao da odigram "legende". U razgovoru sa Goranom Ivaniševićem, koji mi je dugogodišnji prijatelj, čuo sam da je situacija teška. Kada je Nole saznao da sam tu, pozvao me je na trening. Razgovarali smo 45 minuta pre treninga i od tada su se mnoge stvari promenile nabolje – ističe.

Od tog trnutka bio je s Novakom, na treninzima i mečevima, sve do osvajanja titule.

- Posle prvog seta s Kirijosom, zatražio je savet. Bilo mi je drago što sam mogao da pomognem. Svi iz tima su mi se zahvalili. Bili su to veoma teški trenuci za Novaka, deportovan je iz Australije, izgubio je četvrtfinale Rolan Garosa od Nadala, znao je da neće moći da igra na Ju-Es openu, pa je sve bilo usredsređeno na Vimbldon – prenosi Ziki.

Prošle godine je takođe sarađivao s najboljim teniserom svih vremena. 

- Nole me je zvao da dođem na njegov trening u Beogradu. Sve smo snimali i analizirali, i stvari su došle na svoje mesto. Proveo sam s njim dva i po meseca. Bilo je to lepo iskustvo. Sve ono što smo radili, pomoglo mu je da osvoji zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Način na koji je odigrao finale protiv Alkaraza, naročito u taj-brekovima, to nije njegova karakteristična igra, već nešto novo na čemu sam radio sa njim od početka naše saradnje u aprilu – ističe naš sagovornik.

Psihologija je Zimonjića, kaže, uvek zanimala.

- Imao sam probleme zbog trenera koji su napravili katastrofalne greške u mom odrastanju. Sa 14 godina sam bio u kontaktu s doktorom Džimom Lerom, jednim od prvih sportskih psihloga, koji je radio kod Bolitijerija, i od njega sam dosta naučio. Kasnije sam na tome radio uz pomoć literature i drugih stručnjaka. To mi je mnogo pomoglo tokom moje igračke karijere i kada sam bio u ulozi selektora i trenera, a sada i kao mentora. Uz moje stručno znanje i veliko iskustvo, omogućuje mi da na najbolji i najefikasniji način mogu da pomognem celom timu i igraču da brže i bolje napreduju.

Do saradnje s Novakom, Zikija, kaže, nije zanimalo da putuje. Sada je spreman za nove izazove, planovi su drugačiji.  

- Sve je pitanje tajminga i dobijanje prave prilike – ističe.

Na onome što je postigao u životu, mnogi mogu da mu pozavide, od prvog mesta na svetu u dublu, preko osam grend slem titula, do Dejvis kup šampiona kao igrača 2010, selektora i igrača prvaka sveta u ekipnom prvenstvu u tenisu sa timom Srbije 2009. i 2012. i selektora svetskog šampiona 2020. na ATP kupu. Čovek, nekada, u takvim situacijama može da se zapita da li se to zaista njemu dešava.

- Sigurno nisam ni pomišljao da ću nešto ovako da postignem, naročito imajući u vidu okolnosti u kojima sam odrastao. Baš kada sam bio junior, dešavao se najgori mogući period za našu zemlju. Tih četiri, pet godina su bile teške i za sportiste. Drago mi je da sam uspeo da nađem način da prevaziđem sve probleme i prepreke koje sam imao tokom karijere i postignem ove rezultate. Najvažnije mi je bilo da predstavim našu zemlju i naš narod na najbolji mogući način i dam svoj doprinos kao igrač i selektor, pomognem timu i mlađim igračima tokom 26 godina reprezentativne karijere. Uživam veliki respekt na Turu i od legendi, bivših i sadašnjih igrača. To mi baš znači – kaže u dahu.

Vimbldon je jedna od tih potvrda.

- Velika je privilegija to što su me zvali čak četiri godine za redom na turnir legendi. Ne podrazumeva se da ćete dobiti poziv. Nestora su zvali samo prve godine posle kovida. Katarinu Srebotnik nijednom. Kad pomisliš da zovu samo 24 igrača iz celog sveta u rasponu od 30 do 60 godina, shvatiš koliko je to značajno.

Setio se i svojih početaka.

- Veliku pomoć mi je pružio Robert Seguso, koji je mi je otvorio vidike i učio me da igram kako treba, na tvrdoj podlozi, jer sam odrastao igrajući na šljaci u Beogradu. Sa 17 godina sam na "Hari Hopman" akamdemiji prvi put osetio šta znači imati kvalitetnog teniskog trenera i sparing partnere, pored Zorana Grbovića, mog kondicionog trenera. Toliko sam napredovao, da sam sa godinu dana starijom generacijom na Oranž bolu, jednom od najvećih juniorskih turnira na svetu, igrao četvrtfinale! To je bio ogroman uspeh.

Dosta je vremena proveo i pored Boba Breta, koji je trenirao Segusa.

- Preko njega sam ga i upoznao. Tako sam puno trenirao s igračima s kojima je on radio, kao što su Ivanišević, Kifer, Andrej Medvedev, Čilić, Ančić. A Bob Bret je učio od Harija Hopmana, koji je bio jedan od najboljih trenera svih vremena, jer je trenirao sve australijske šampione. Vežbao sam s najboljim igračima sveta kao što su Sampras, Agasi, Safin, kasnije Federer, Nadal, Marej, Nole. Zaista nema igrača s kojim nisam trenirao. To mi je puno pomoglo da napredujem.    

Neizostavno se postavlja i pitanje zbog čega se opredelio za dubl.

- Tako je ispalo uglavnom iz finansijskih razloga – otkriva. - Izvor sredstava mi je bilo ono što sam zarađivao na dublu na velikim turnirima, dok u singlu nisam imao kontinuitet. I kada bih dobro prošao u dublu, ne bih stizao na kvalifikacije za singl. Tako je dolazio period i od dva meseca da ne odigram meč u singlu. Vreme za adaptaciju bi bilo kratko. Dešavalo se da istoga dana kada doputujem moram da igram kvalifikacije za singl. Dug vremenski period, oko sedam godina, putovao sam bez trenera zbog nedostatka finansijske pomoći.

Posle svega što je postigao, vredni su njegovi saveti mladim igračima, šta je potrebno za uspeh u ovom sportu u kome jako malo ljudi uspe.

- Potrebno je, najpre, da zavole to što rade. Da je to njihova želja, a ne nekog drugog. Da budu strpljivi, da rade na sebi, da svako ima individualan put. Saveti koje smo mi dobijali su često bili pogrešni. Na primer da, ako ne uspeš do 18. godine, ništa nisi uradio. Da su "vanzemaljci" oni koji su u prvih sto. A u stvari nije tako. Uz kvalitetan rad i sa pravim stručnjacima, i uz veliku podršku porodice, sve je moguće – poručuje Ziki.

Treba verovati u to što radiš, ne odustajati, i imati prave ljude oko sebe.

- Nijednog trenutka nisam odustajao, ni kada je bio rat, ni kada sam izgubio sponzora zbog sankcija, jer me je vodila ljubav prema sportu – kaže Ziki.

I postigao je velike stvari.

TATINIM STOPAMA

Danas tenis igraju Zimonjićevi sin i kćerka Leon i Luna. Sin se takmiči i uspešno napreduje. Sa 16 i po godina krenuo je tatinim stopama. Nenad vodi računa o njegovom razvoju još od malih nogu, pored teniskog trenera Marka Nešića i kondicionog Ivana Dimitrijevića. U poslednje vreme, i Luna je izrazila želju da nauči tajne belog sporta. Baš dok smo bili u poseti, tata i kćerka su imali trening. Vidi se da je i ona nasledila tatin talenat.

TRIJUMF NAD AGASIJEM

Najveća pobeda Nenada Zimonjića u singlu bila je 2004. godine na ATP turniru u austrijskom Sankt Peltenu, na šljaci, kada je u dva seta savladao čuvenog Andrea Agasija. Godinu dana kasnije, u Haleu pobedio je i Nikolasa Kifera, na travi.

- Sledeći protiv koga sam igrao bio je Giljermo Kanjas, ispostavilo se kasnije da je bio dopingovan, a i sudija me je oštetio u drugom setu. Izgubio sam u taj-breku – priseća se Zimonjić u isto vreme lepih i teških trenutaka u karijeri.  

TALENTOVANI

Sreće se Zimonjić i danas s našim naboljim igračima. Radio je s Noletom, ostale je viđao na Vimbldonu, u Montekarlu, ranije na Srbija Openu i drugim turnirima.

- Imamo veoma talentovane igrače. Đere je imao pehove s povredama. Tu su i Kecmanović, Međedović. Duciju ova godina nije baš najbolja, ali nadam se da će uspeti da se vrati – ističe Zimonjić.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije