"NOVOSTI" NA LICU MESTA - U IŠČEKIVANJU DA "ARENA" POSTANE KOTAO: Na pariskom mastersu na Defansu, gde se preselio iz mitskog "Bersija"

Kad put povede od beličastih obrisa nove Trijumfalne kapije, iz centra najvećeg poslovnog centra u Evropi, Defansa, nekoliko stotina metara dalje, ka Nanteru, i hali "Arena", počinju da se bude sećanja.

Foto: Goran Čvorović

Po lepšem i dražem od zlatne medalje srpskih vaterpolista na prošlogodišnjoj Olimpijadi, za sada, do neke sledeće prilike, nećemo je se sećati. Tu se, sada, igra tenis.

Posle bezmalo četiri decenije, put sada ka pariskom mastersu vodi drugim smerom, sasvim suprotnim od mitske hale "Bersi". Umesto na istok, ide se na krajnji zapad prestonice. Za orijentaciju, Rolan Garos nije tako daleko.

Jeste "Arena" veća, mlađa i savremenija, ali moraće još dosta vode da protekne Senom, da stekne reputaciju hale u kojoj su emocije bile zbijene kao u kutiji šibice. Sada je sve nekako šire, moćnije, ali ne bliže i toplije. Ali, za sve je potrebno vreme.

Poslednji "masters hiljadu" u godini, pre završne sesije, igrao se od 1986. godine u "Bersiju" i često privlačio veliku pažnju, jer su se upravo tu overavale ulaznice za skup osam najboljih na svetu. Nosimo iz "Bersija", odnosno "Akor arene", kako se zvanično zvala, fantastične uspomene. Ne treba puno domišljatosti da bi se dokučilo ko odavde nosi rekordni broj trofeja, kao što je to, uostalom, u mnogim drugim segmentima kada je beli sport u pitanju. To je, naravno, naš Novak Đoković.

Nole je razgranato bronzano Fantijevo stablo podigao ravno sedam puta. Sledeći iza njega uspeli su da skupe tek tri titule. Ove godine ga u "Defans Areni" nije bilo. Kovao je atinsku epizodu. Svi se nadaju da će ga sledeće godine put, ipak, navesti ovamo. Pariska publika ga željno iščekuje.

Tokom decenija, imali su ljubitelji tenisa u Parizu priliku da u starom dobrom "Bersiju" prisustvuju trijufima legendi kao što su Boris Beker, Pit Sampras, Andre Agasi, Marat Safin, Stefan Edberg, Aleksandar Zverev, Holger Rune, Danil Medvedev, Endi Marej. Slavio je jednom i Federer, Nadal nijednom.

Bila je to prilika i da se na teniskom nebu pojave neke neočekivane zvezdice, poput Davida Nalbandijana, Džeka Soka, Nikolaja Davidenka ili Karena Hačanova. Stigao je do finala, jednom, 2017. godine, i naš Filip Krajinović.     

U "Areni" se, sada, ista istorija piše ispočetka. Dolaze neke nove generacije, prostor je izmenjen, atmosfera je drugačija. Najteže je nostalgičarima. Ali, život ide dalje. Ovde je komfor veći, igrači imaju bolje uslove, a razlika se naročito vidi kada je reč o sporednim terenima, ali i u svlačionicama, igračkom salonu, sali za vežbanje.

- Bile su to četiri fantastične decenije u Bersiju. Ali, turnir je imao potrebu da se poveća i da ponudi nešto drugo – poručio je direktor turnira Sedrik Piolin.

Pariski masters je, tako, ušao u novu eru. Izazov je, prema Piolinovim rečima, rezultirao velikim uspehom.

- Posećenost je bila oko 220.000, a prošle godine 176.000. To je značajan korak napred i veoma smo ponosni na to – ističe nekadašnja legenda francuskog tenisa, koji se sada bavi organizacijom mastersa u Gradu svetlosti.

"Bersi" ima kapacitet oko 15.600, a "Arena" 17.500. Zanimljivo je da je za svoje prvo izdanje bila praktično popunjena do poslednjeg mesta. Dvanaest dnevnih i noćnih sesija, plus oko 16.000 gledalaca za kvalifikacije, ukupno iznosi 226.000, što je blizu brojke koju je spomenuo Piolin.

Uloženo je puno truda, ali nije, naravno, sve, za prvo izdanje bilo perfektno. Novinari su se, na primer, žalili da su im mesta prilično udaljena od terena i da su delom zaklonjena predsedničkom tribinom. U "Bersiju" je, svakako, pogled iz ugla bio mnogo bliži neposrednim događanjima, a let loptice "hvatao" se na liniji.

- Potpuno smo svesni da nije sve savršeno, da će biti stvari koje treba poboljšati. Imamo neka moguća rešenja. U tome pomažu sve povratne informacije, od svih koji su učestvovali u ovom događaju, uključujući i vas... Čuo sam vašu poruku o lokaciji novinarske lože, na primer. Kao što možete da pretpostavite, imaćemo niz sastanaka, prvo interno, sa svima u Federaciji, ali i sa ATP – obećao je Piolin "sedmoj sili".

Sve u svemu, rezultat je za organizatore već zadovoljavajući.

- Mnogo toga je već postavljeno na svoje mesto. Ali, to nas ne sprečava da mislimo da možemo kolektivno da se poboljšamo, kako bi turnir i događaj bili još bolji – zaključuje direktor pariskog mastersa.

Nešto što bi takođe trebalo da se "naštima" u budućnosti je i atmosfera na centralnom terenu koja, ruku na srce, nije kao što je bila u "Bersiju" koji je zbog ključalog naboja nazvan "kotao".

- Ljudima je potrebno vreme da se naviknu na prostor. Neophodno je nekoliko referentnih mečeva, kao što je to bilo u "Bersiju", da se stekne kolektivno sećanje. Mnogo sam obilazio tribine i posmatrao atmosferu. Oseća se da ima elektriciteta, potrebno je još samo da se fitilj zapali – figurativno je opisao Piolin.

Reč - dve i o tenisu. Karlos Alkaraz kao da je počeo da oponaša svog slavnog zemljaka Rafaela Nadala koji na pariskom mastersu nije imao previše uspeha. Ispao je prerano, ali je zato Janik Siner pokazao zašto je trenutno prvi reket sveta. Blistao je i Feliks Ože Alijasim koji ga je dobro namučio u finalu. A šta tek reći za Valantena Vašroa, koji je nastavio da sanja svoj pekinški san.

- Bili smo zabrinuti kada su progresivno prestali da igraju Federer, Marej, Nadal… I Đoković će to uskoro da uradi. Pitali smo se šta će se tada desiti. Imamo dva fantastična igrača koji su isto toliko atraktivni kao oni koje sam spomenuo – smatra direktor pariskog turnira.

Ali, Nole još nije okačio reket o klin. Verujemo da je Piolin, bar za neku blisku budućnost, mislio na njega, kada je zaključio:

- Prošli smo od Velike četvrorke do Velike trojke, a sada do Velike dvojke. Hoće li se vratiti Velika trojka? Nadamo se!

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije