NEKOLIKO bukava niklo je iz korena osušenog stabla za koji je bio vezan mladi čovek, pa mučen i ubijen. Ovo mu je spomenik, amanet je naše kuće da ih niko ne može poseći. Na samo koji metar niže je grob gde su moj deda i baba, Miloje i Mileva Čkonjević, sahranili pripadnika Dražine vojske, a jedini trag je bila vezena maramica u džepu sa natpisom "Orlović Pavlu - verenica Kosa".
Pokoj duši mladom čoveku i mnogim drugima koji su mobilisani u zavisnosti koja vojska je naišla. Mladi Srbi izginuli a ni sami ne znajući zbog čega. Tako su otac i tri brata moje majke krenuli u pokret ne svojom voljom i nisu se vratili kući. Za njihove grobove nikada se nije moglo pitatiti niti se ikada saznalo gde su pobijeni i sahranjeni. Najmladji Svetozar je imao svega 17 godina te kobne 1945. godine..
Komentari (1)