Srbija

KOŽU I KRZNO NIŠTA NE MOŽE DA ZAMENI: Preduzimljivi Paraćinac Dragan Pantić (33) odlučio da sačuva stari zanat

Zorana Rašić

17. 07. 2022. u 12:45

MLAĐE generacije uglavnom i ne znaju čime se bavi ćurčija, ali Dragan Pantić (33) iz Striškog naselja kod Paraćina ne samo da zna, već to i radi.

КОЖУ И КРЗНО НИШТА НЕ МОЖЕ ДА ЗАМЕНИ: Предузимљиви Параћинац Драган Пантић (33) одлучио да сачува стари занат

Dragan sa suprugom Oliverom, Foto Z. Rašić

U Srbiji se na prste jedne ruke mogu izbrojati majstori ovog starog zanata. To su, u najvećem broju slčajeva, vremešne starine od osamdeset i "kusur" leta.

Upravo zato, želeći da sačuva to znanje od zaborava, ali i da iskoristi sve prednosti posla kojim se njegov otac bavi više od trideset godina, Pantić mlađi nedavno je registrovao ćurčijsku radnju. Od Nacionalne službe za zapošljavanje dobio je kao podsticaj 300.000 dinara, a sada je konačno uspeo da sredi "papire".

Po zanimanju prehrambeni tehničar, pre nego što je odlučio da se skrasi uz ćurčijski zanat, radio je različite poslove kod više poslodavaca. A onda je odlučio da bude "svoj na svome". Vetar u leđa dao mu je otac Momčilo koji se bavi otkupom sirove jagnjeće kože za svoje kupce. Radi to decenijama i jedini je otkupljivač u ovom delu Srbije. Od tog posla živi celo domaćinstvo, a uz miris kože Dragan je stasao.

- Rešio sam zato da odem korak dalje od trgovine i da naučim proizvodnju. U početku je zaista bilo naporno. Prvu fazu štavljenja kože sam dobro savladao. Onda sam počeo da izrađujem dekorativna krzna i pojaseve za leđa, potom i komade odeće - šubare, ruske kape, gunjeve, jakne, sobne krznene papuče... Krojenje i šivenje moram još da učim, treba vremena. Imam i veliku očevu podršku jer sirovinu ne kupujem. Izaberem najkvalitetnije od koža koje je on otkupio sa poljoprivrednih gazdinstava i od klanica za svoje kupce.

Foto Z. Rašić

Uzmem šta hoću sa njegovog lagera i to dalje prerađujem. Biram uglavnom jagnjeću kožu i krzno, najkvalitetniju merino vunu. Koristim i teleću kožu, ali manje. Pravim od toga najviše prostirke za podove, fotelje, krevete, stolice... Sve je to jako lep detalj u etno-restoranima, vikendicama, kolibama, brvnarama. Radim i prostirke za kućne ljubimce - priča Dragan.

Pre izrade bilo čega od kože najpre je, sirovu, treba pripremiti i obraditi, naglašava.

- Tu leži znanje pravog ćurčije. Kad se koža uzme sa klanice, prvo se usoli kako bi se zaštitila od kvarenja i stvaranja neprijatnih mirisa. Skinu se glava, noge i rep životinje. Tako koža dobije formu i kreće proces štavljenja. Kupili smo mašinu za skidanje masnoće, posle čega ide pranje u velikim buradima sa rotorima. Za štavljenje se koriste hemijska sredstva, to je ozbiljna tehnologija. Zatim se koža prirodno suši. To se radi leti zbog visoke temperature. Planiram još da kupim mašinu za šišanje krzna kako bi ono bilo nivelisano, kao tepih. Takvo je najtraženije.

Foto Z. Rašić

Krzno leti hladi, a zimi greje, ljudi to i te kako znaju da cene. Jakne su poslednji proizvod koji je Dragan počeo da izrađuje posle prsluka - gunjeva i kožuha. Za osmišljavanje modela zadužene su njegova supruga Olivera (32) i majka. Jakne kod kupaca tek treba da zažive. Sve su od jagnjeće kože, velura i napalana.

Supruga još vodi marketing, a kako sama ističe, odlično joj ide komunikacija sa mušterijama. Zna da objasni sve kvalitete proizvoda, zadužena je i za njihovu instagram-stranicu. Jer, stari zanat nije dovoljno samo znati. Treba ga učiniti održivim, a proizvode plasirati. Zato je spoj tradicionalne izrade i modernog načina plasmana jedini put da se ćurčijski zanat sačuva od zaborava.

Foto Z. Rašić

DRAŽI TRADICIONALNOG POSLA

U BUSILOVCU kod Paraćina živ je stari ćurčija od koga je Dragan "pokupio znanje" o tom zanatu u nestajanju. Naučio je sve o preradi kože.

- Verujem da ću uspeti da posao usavršim i sa radnjom da opstanem jer ljudi su svesni kvaliteta kože. Uz to, ja u neku ruku ovim proširujem porodični posao - sa osmehom veli Dragan. Ima rečenicu koja ga vodi kroz život, a koja glasi: Da bi zamirisalo, mora prvo da zasmrdi. Izgovorio je to davno njegov otac, a Dragan je svestan da je tako. Misao je simbolična i još primenljiva baš na kožu.

- Kad je sirova, vrlo je neprijatnog mirisa, ali posle finalne obrade postaje skupoceni materijal. Do te faze da bi došao moraš mnogo da radiš i da se boriš, u tome je sva draž ćurčijskog zanata.

Foto Z. Rašić

NEOPHODNA ČELIČNA ČETKA

SVAKO krzno je priča za sebe jer je prirodni materijal, unikat.

- Bitno je da se dobro uštavi, da nema neprijatnog mirisa i kasnijeg linjanja. Naša koža pere su u veš mašini na 30 stepeni. Važno je da se nakon pranja i sušenja vuna dobro pročešlja čeličnom četkom da se ne bi ćebala - savetuje naš sagovornik, sigurno najmlađi ćurčija u Srbiji. Dodaje da to uvek naglasi i svojim kupcima, da znaju kako da odevni komad održavaju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ĐOKOVIĆ JE KRIV: Holger Rune otkrio nepoznate detalje o Novaku!

"ĐOKOVIĆ JE KRIV": Holger Rune otkrio nepoznate detalje o Novaku!