Srbija

UZ HARMONIKU DOČEKUJE 100. ROĐENDAN: Životije Bogojević Žole (98), čuveni svirač iz Belice kod Jagodine, živi sa muzikom gotovo čitav vek

З. Глигоријевић

04. 01. 2023. u 12:33

IAKO će za dve godine napuniti 100, Životije Bogojević iz Belice nadomak Jagodine, poznatiji kao Žole harmonikaš, kao da je srastao sa harmonikom.

УЗ ХАРМОНИКУ ДОЧЕКУЈЕ 100. РОЂЕНДАН: Животије Богојевић Жоле (98), чувени свирач из Белице код Јагодине, живи са музиком готово читав век

Štaviše, po dirkama "dalape" stare 56 godina prebira kao da mu je tek dvadeseta. I, čim se lati instrumenta, vesela starina, još puna života, rado i zapeva, ali mu je, priznaje, glas slabašniji od prstiju...

- Prvu harmoničicu video sam kod nekih Bugara koji su ovde pravili ciglu, te zatražih od roditelja da mi je kupe. I, dok je majka u bašti sejala konoplju, ja sam strpljivo vežbao. Posle sam počeo da učim note kod Živomira Jovanovića Žome iz Jagodine, ali sam brzo batalio, jer sam bio odličan sluhista - kaže Žole.

Od tada, naučio je da interpretira više od hiljadu narodnih pesama, ali i da odsvira dvadesetak mađarskih i rumunskih romansi, te poneku italijansku kanconu. "Radio" je, veli, po kafanama, hotelima, na svadbama, saborima... a sada to čini za svoju dušu.

- Život mi je bio i ostao muzika. Nije mogao da me pobedi niko, od Niša do Beograda. Čak i u nepoznatim krajevima, "preuzimao" bih kolo harmonikašima jer se publika odmah sjati oko mene. Inače, dok nisam kupio automobil, na svirku sam odlazio biciklom i pešice. Uprtim harmoniku od 13 kilograma na leđa, pa prevalim i po 40-50 kilometara - seća se Žole.

U Jagodini, tvrdi, niko nema harmoniku poput njegove, a niko nema ni diplomu udruženja profesionalnih muzičara SR Srbije "Melos". Dobio ju je jer je u Beogradu, još 1973, polagao državni ispit... Ima i knjižicu koja mu je omogućavala da radi po barovima.

- Narodna muzika je izgubljena, a ovo što se danas sluša je "deklamacija". Svirao sam sa Janikom Balažom i Jovicom Jovanovićem iz Srbobrana, te sa drugim harmonikašima u Vrbasu, Kuli, Apatinu, Somboru, Senti, Kanjiži, na Paliću, u Bačkoj Topoli, u aranđelovačkom "Starom zdanju"... U Vrbasu me umalo nisu ubili zbog jedne devojke, a za jedan Uskrs sam goste zabavljao do iza ponoći i zaradio toliko da bih sada mogao da kupim kravu. Tada su drugi put bili naumili da me likvidiraju, baš zbog pustog novca, ali me je spasao pištolj od kojeg se, takođe, nisam odvajao... Treći put mi je glava bila u torbi zbog ljubomore kolega harmonikaša. Pogodio sam svadbu za 12.000 dinara, a oni za 8.000, pa su nagovorili domaćina da nas potera po brdima, da muzikom pozivamo goste. I to izdržah, ali trećeg dana zlobnici povadiše motke da nas biju, ali nas je ponovo spasao moj pištolj - zaključuje Žole.

ZARADA

NAJPOZNATIJI harmonikaš u kraju nekada je za noć zarađivao po 1.000 nemačkih maraka, nekada i više. Njegova deviza bila je da će da naplati ili neće da svira. Tako je za jednu svadbu, baš za doček Nove godine, pogodio honorar od 15.000 dinara i još toliko je iznosio bakšiš, dok su ostale kolege jedva uspaveli da dobiju i 3.000 dinara…

POBEGLA MLADA

- JEDNOM smo još od subote svirali svadbu, u nedelju otišli po mladu i veselje se nastavilo u dvorištu domaćina, gde sam ja sa stolice zabavljao goste. Odjednom je sve zamrlo jer se proneo glas da je mlada utekla, pa mnogi zgrabiše puške i krenuše preko zabrana da je traže. Nisu je našli jer ju je momak za koga je pobegla čekao u čezama, a domaćin je ispao fer i isplatio muziku, mada je stalno kukao: "Što mi napravi komendiju i ovoliki trošak? Što ne otide ranije"?