Srbija

KO JE HERMAN HELFGOT? Sećanje na poslednjeg zrenjaninskog rabina

Музеј Зрењанин

14. 08. 2023. u 11:03

POVODOM obeležavanja 82. godine od deportacije Jevreja iz Zrenjanina i Banata, u petak, 18. avgusta  u 11.30 časova u Muzeju u Zrenjaninu otvara se izložba posvećena Hermanu Helfgotu, poslednjem zrenjaninskom rabinu, u organizaciji Jevrejske opštine Zrenjanin i posetiocima će biti dostupna do 13.septembra.  

КО ЈЕ ХЕРМАН ХЕЛФГОТ? Сећање на последњег зрењанинског рабина

Muzej Zrenjanin

Herman Helgot je bio poslednji predratni rabin u tadašnjem Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu, rođen 1913. godine u Beodri, kako se nekada zvalo selo Novo Miloševo, u kući koja je bila u sklopu sinagoge.

-  Od rodne Beodre, preko Sarajeva, Beča, Budimpešte, Velikog Bečkereka (Petrovgrada), Štipa, Nirmberga, Bergen Belsena, Kelna i Saviona prikazan je Hermanov izuzetno bogat i zanimljiv život kroz izložbu fotografija i ličnih predmeta - kaže Biljana Dimkić Krčmar, istoričar umetnosti zrenjaninskog Muzeja, uz napomenu da su Izložbu priredili Dragan Rauški, Saša Stokić, Iskra Popov i Senka Vlahović.

Inače, Herman Helfgot, školovao se u Beču i Budimpešti, gde je doktorirao filozofiju i stekao zvanje rabina, a povratkom u Jugoslaviju, 1940. godine postavljen je za rabina Jevrejske opštine u Petrovgradu.

Tokom Drugog svetskkg rata bio je zarobljen i odveden u logor Langvaser u Nemačkoj, odakle je 1945. godine sa grupom britanskih oficira uspeo da pobegne i organizuje spasavanje preživelih u logoru Bergen Belsen, u kome je zatečeno oko 60.000 Jevreja.

Nakon rata, preko Crvenog krsta Herman saznaje da mu je cela uža i šira porodica stradala u holokaustu i donosi odluku da se posvetiti svojim preživelim sunarodnicima, a Englezi ga imenuju za vrhovnog rabina britanske okupacione zone, nakon čega se 1948. godine preselio u Izrael, gde je obavljao  Na toj dužnosti ostaje od 1945. do 1948. godine. Nakon toga se preseljava u Izrael, gde je obavljao dužnost rabina u Savionu, sve do  1970. godine i upravo u tom periodu nastaju njegova najznačajnija dela, Jevreji u Kelnu (1960), Jevrejski kalendar (1960), Ravnopravni ili trpljeni (1960), Istorija Jevreja Osnabrika (1969), Praznici i običaji Jevrejstva (1967), kao i najopširnije delo Jevreji u Donjoj Saksoniji (1979).

Dobitnik je najvišeg nemačkog odlikovanje za životno delo 1998. godine , a nakon smrti sahranjen je u Savionu, a njegova bogata ostavština čuva se u Arhivi Jad Vašema.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji

UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji