U EPITAF STANE ČITAV ŽIVOT: Biblioteka iz Kikinde i Arhiv Vojvodine izdali knjigu o grobljima (FOTO)

SA željom da se sačuva ono što se još sačuvati može, bibliotekarka u penziji Marta Ištvan (70), koja je dvadeset pet godina radila u kikindskoj biblioteci, napisala je sedmu knjigu, u kojoj je obradila temu kojom se do sada niko nije bavio, o grobljima u Kikindi.

Foto: R. Šegrt

Devet godina je obilazila večne kuće na četiri najstarija kikindska groblja, dva pravoslavna i dva katolička, koja se nalaze jedno pored drugog, a dele isto ime: Mokrinsko i Melino groblje.  U knjizi pod naslovom „Ovde počivaju u večnom miru, groblja u Kikindi“ autorka donosi oko 900 fotografija na kojima je oko 700 nadgrobnih spomenika i ploča, koje svedoče o životu pojedinaca, ali i čitavih porodica, znanih i neznanih, siromašnih i bogatih, uspešnih i manje uspešnih, starih i mladih, onih čije su večne kuće na ova četiri mesta, na dva kraja grada.

- Više od 20 godina bavim se zavičajnom istorijom Vojvodine, pa sam počela da se interesujem za mesta gde su masovno sahranjivani Nemci, Mađar i Srbi u Vojvodini. Radi toga sam češće odlazila na groblja i videvši razne spomenike, u početku sam mislila da ću napisati zbirku o najlepšim spomenicima. Onda sam zaključila da na grobljima ima mnogo važnog materijala koji može da nestane sa starih nadgrobih spomenika koji nestaju, urušavaju se i niko više ne brine o njima – objasnila je Marta Ištvan.

Foto: R. Šegrt

Ovo je njena prva knjiga o kikindskim večnim počivalištima, a već najavljuje da će biti i novih naslova u kojima će obuhvatiti sva ostala, od okupno 11 grobalja: jevrejsko, evangelističko, refomatsko mađarsko i ostala. Kaže da se današnje Melino groblje nekada zvalo Vašarište, a kasnije je ponelo ime po dobrotvorki Melaniji Gajičić. Autorka je opisala groblja, staze u njima, grobnice i spomenike, ukrasne detalje, simbole i biljni svet.

- Zabeležila sam samo ono što sam videla. Ono čega tamo nema, a pominje se, na primer, u crkvenim knjigama, to nisam opisivala. Dosta podataka dobila sam od časne sestre koja je bila sekretarica u Katoličkoj crkvi, ali sam iskoristila samo one podatke o nekom pojedincu ili porodici koji su vidljivi na mestu gde je sahranjen – objašnjava Ištvan.

Foto: R. Šegrt

Četiri groblja o kojima je pisala su hrišćanska, na kojima nadgrobne ploče nisu okrenute u jednom smeru. Pravoslavci se sahranjuju u pravcu istoka, a katolici u pravcu zapada i tako su postavljeni i nagrobni spomenici. Ipak ima i odstupanja. Ištavova kaže da ljudi ni na grobljima ne odustaju od želje da se pokaažu, budu prvi, viđeni, da budu naj.

- A to znači okrenuće ako treba i grob, samo da bude na dobrom mestu i da bude uočen. Ima toga u novije vreme i kod jednih i kod drugih – opisuje Ištvan.

Naravno, ima i drugih, nacionalnih i verskih razlika:

- Običaji su jednostavniji kod pravoslavnih, dok su kod katolika grobovi i nadgrobne ploče kitnjastije. Najveća razlika je u tome, što su Srbi nekada imali više grobova jedne pored drugih, dakle čitava porodica je na jednom mestu, sa više nadgrobnih ploča. Kod katolika su češće kripte, velike grobnice u koju se sahranjuje više članova, a imena su ispisana na zidu ili krstovima – opisuje autorka.

Foto: R. Šegrt

Melino i Mokrinsko groblje starija su od 200 godina i na njima ima nadgrobnih ploča iz prve polovine 19. veka, zanimljivih starih imena, citata i stihova, nekada je navedeno i zanimanje pokojnika, a fotografije su na porcelanu.

- Spomenici pravoslavaca ispisani su i ćirilicom i latinicom, pa čak i starim crkvenoslovenskim pismom. U zadnje vreme možda više ima ćirilice. Kod katolika se meša pismo. Mađarski se piše latinicom, ali potomci iz mešovitih brakova imena ispisuju i ćirilicom. Toga je sve češće – uporedila je Marta Ištvan za „Novosti“.

Po ukusu autorke ove knjige, stari spomenici su lepši, stari majstori klesari bili su veći umetnici od kamenorezaca, koji rade kompjuterski. Manje je slika na porcelanu, samo su gravure interesantnije.

- Na starim spomenicima je više umetnosti, slova su mnogo lepša, ukrasi su bogatiji. Toga nema na novim pločama – komparira ono što je videla.

Knjiga „Ovde počivaju u večnom miru, groblja u Kikindi“ štampana je na srpskom i mađarskom jeziku. Izdavači su kikindska Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i Arhiv Vojvodine. Direktor arhiva dr Nebojša Kuzmanović smatra da je ovo vredna i važna knjiga za Kikindu i okolinu.

- Ovo je veliko delo. Knjiga je veliki kulturni dobitak, jer mnogo govori o ljudima koji su ovde živeli, od običnih, anonimnih do poznatih Kikinđana. Mladi treba da znaju gde su im preci. Ovo nije česta tema, ali kultura sećanja nas uči da znamo više o precima – kazao je Kuzmanović.

Foto: R. Šegrt

Marta Ištvan je autorka sedam knjiga, koje su objavljene na srpskom, mađarskom, nemačkom i engleskom jeziku. Školovala se u Kikindi, Zagrebu i Novom Sadu. Bila je dopisnik više vojvođanskih listova. Radila je i u osnovnim školama. Dobitnik je Godišnje nagrade za istraživanje istorije Banata.

GOVORI ČETIRI JEZIKA

- Najnezahvalnije je pisati i određivati se o onome o čemu još svedočimo. Marta se prihvatila upravo takvog posla. Koristila je izvore prvog reda, nesumnjive podatke i artefakte, koji mogu biti gradivni elementi svakog narednog istraživanja lokalne istorije. Ispoljila je još jedan kvalitet: potreban nivo znanja čak četiri jezika: srpskog, mađarskog, nemačkog i rumunskog – kaže Brane Marijanović, direktor Narodne biblioteke u Kikindi.

Preporučujemo

Srbija

0 1

HRAM IZGRAĐEN IZ LjUBAVI: Kako je pre dve decenije u Kikindi podignuta crkva Svetih Kozme i Damjana (FOTO)

16. 11. 2023. u 20:48

Srbija

0 0

VEZE KIKINDE I SOMBORA: Izložena dokumenta Istorijskog arhiva Kikinde

11. 11. 2023. u 21:43

Srbija

0 0

NOVAC PREKO KONKURSA „GRADOVI U FOKUSU“: U toku je obnova krova zgrade Kulturnog centra, jedne od najstarijih u Kikindi (FOTO)

13. 11. 2023. u 17:18

Srbija

0 0

DA RODE JOŠ ČEŠĆE "SLEĆU" U KIKINDU: Lokalna samouprava za vantelesnu oplodnju godišnje izdvaja dva miliona dinara

02. 11. 2023. u 19:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije