Srbija

KAD "ULČA" SRETNE "PRČLU": Znate li šta znače ove reči? A deo su porodičnog leksičkog nasleđa u Vranju

Јелена Стојковић
Jelena Stojković

25. 04. 2024. u 17:02

AKO se nađete u ne baš prijatnom društvu, ili kojim slučajem prisustvujete svađi dveju žena u Vranju, možete čuti nekoliko uvredljivih reči koje se i danas, doduše sve ređe upotrebljavaju u govoru.

КАД УЛЧА СРЕТНЕ ПРЧЛУ: Знате ли шта значе ове речи? А део су породичног лексичког наслеђа у Врању

Foto: J.S.

 „Prčla“ (uobražena žena) „skubla“ (čupava žena) „gvacla“ (mrzovoljna i lenja žena), "pačavra" (neuredna žena)... su samo neke od reči koje imaju prvobitni pežorativni kontekst ali se upotrebljavaju i u šali.

- Tačno je da se sve manje koriste u svakodnevnom govoru mlađe generacije, ili ih ne razumeju, bar ne tu njihovu humorističku notu. Ja sam ih u šali koristila sa pokojnim urednikom iz Vranja i dan danas ih koristim u razgovoru sa kolegom koji živi i radi u Americi i koji, iako je miljama daleko od Vranja, najlepše na svetu mi kaže da sam „skubla“ – kaže novinarka Slađana Tasić.

Foto: J.S.

Ipak kao majka petnaestogodišnjeg deteta primećuje kako mladi, mada znaju značenje, ne upotrebljavaju ove reči, zato što teže  nekim drugim vrednostima.

Profesorka srpskog jezika i književnosti i direktorka ovdašnjeg Narodnog univerziteta Gordana Dimitrijević kaže da nije retkost da se ove i slične reči čuju u svakodnevnom govoru.

- Ove reči su i dalje prisutne u razgovornom jeziku. Nikada mi niko nije rekao da ih „prevedem“ jer  se ovde svi razumemo. To je neka vrsta porodičnog leksičkog nasleđa. Rečnik koji se prenosi generacijski, ne ulazeći u poreklo tih reči, već se jednostavno zna njihovo značenje – kaže Gordana Dimitrijević.

Foto: D.Ristić

Iako su žene te koje su češće na meti ovih „opisnih imenica“, neretko se može čuti da je neki tih i fin čovek „mulac“, da je rasejan čovek „ulča“ ili „zamajotina“, dok dete „toprv“ (tek) treba da se pokaže.
- Mislim da se te reči polako gube, nisu atraktivne i popularne, deca ih se na neki način i stide.  Sve češće primeđujem upliv stranih reči i upotrebu standardnog književnog govora. Osnovci uglavnom ne znaju šta te reči znače, srednjoškolci možda ih i upotrebe u nekom kontekstu, bar su to moja iskustva – kaže profesorka srpskog jezika i književnosti Ana Mitić Stošić.

Foto: J.S.

Čuveni vranjski profesor dr Momčilo Zlatanović ostavio je Vranjancima u amanet „Rečnik govora južne Srbije“ koji je pored više štampanih izdanja, doživeo i elektronsko.

- Radeći decenijama na istraživanju narodnog pesništva južne Srbije i Kosova, nisam mogao, a da se ne interesujem za leksiku. Ovaj rečnik je urađen u nameri da ljude upozna sa tradicijom našeg ambijenta i duše naših ljudi. Otuda mislim da će i ovaj rečnik pomoći boljem upoznavanju krajeva jugoistočne Srbije – rekao je o svom rečniku Zlatanović.

Iako se neke reči sve manje koriste jer ih zamenjuju nove reči, Vranjanci su veoma ponosni na svoj govor i koliko god da mlađe generacije nisu sklone upotrebi arhaičnih izraza, oni opstaju i često se mogu čuti u kafani, na ulici i pijaci.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TRAMP AMINOVAO, CELA RUSIJA BESNA! Najnovije vesti iz Amerike su potpuno neverovatne

TRAMP "AMINOVAO", CELA RUSIJA BESNA! Najnovije vesti iz Amerike su potpuno neverovatne