SVETINJA JAČA OD BOLESTI: Novosađanka Dušica Jakovljević i njen sinom Veljkom obolelim od autizma pešačila 600 kilometara do Ostroga

Lj.P.

13. 07. 2024. u 06:30

MORAM priznati, mnogo sam se plašila kako će Veljko, zbog njegove dijagnoze - autizam, izdržati toliki put i da li ćemo uspeti da ispunimo našu humanitarnu misiju, i peške stignemo na naše odredište - manastir Ostrog.

СВЕТИЊА ЈАЧА ОД БОЛЕСТИ: Новосађанка Душица Јаковљевић и њен сином Вељком оболелим од аутизма пешачила 600 километара до Острога

FOTO: Privatna arhiva

 Srećom, sve je prošlo bez problema, i ispostavilo se da je sve vreme puta on diktirao tempo, pa smo na cilju bili već ujutro na Vidovdan, što nas je posebno obradovalo.

Ovo nam, po povratku sa hodočašća dugog 600 kilometara, od Novog Sada do svetinje, kazuje duhovno ispunjena Dušica Jaćimović, koja je sa sinom koračajući drumovima kroz Srbiju i Crnu Goru, želela da sakupi što više novca za budući Centar za decu sa autizmom u Bačkom Gradištu, u čijem sklopu je već izgrađen Dnevni boravak, ali objekat treba opremiti.

Računi za pomoć

SVI koji žele da pomognu opremanje Dnevnog boravka i izgradnju Centra, mogu to učiniti uplatama na račun Udruženja "Svoj svet": 165-7009064286-35 RSD, 165-7009064437-67 EUR,165-7009064464-83 USD, 165-7009064518-18 GBP,165-7009064472-59 CHF.

- Za 20 dana smo stigli na Ostrog, iako smo prvobitno mislili da će nam trebati više vremena, krajnji datum je bio 12. jul, Petrovdan - kaže Dušica, ne krijući oduševljenje što je Veljko izdržao da toliko pešači, iako je, priznaje, bilo dana i kada se osećao napor. - Sa hodočašća smo se oboje vratili potpuno drugačiji, posebno ja. U duši mi vlada mir. Kada smo bili na nekoliko kilometara od Ostroga, osetili smo neopisivu snagu, nismo mogli da se zaustavimo. Samo smo koračali, da što pre stignemo.

Na nimalo lakom putu, po svakakvim vremenskim prilikama, sa samo najosnovnijim stvarima u rančevima na leđima, Dušica i Veljko su dnevno prelazili od 20 do 25 kilometara, a maksimum je bio 45 kilometara.

Vredno i nezaboravno iskustvo

- ZA Novi Sad smo krenuli 29. juna, autobusom, i tek po povratku smo bili svesni koliki put smo prešli - kazuje nam Dušica, koja je pre šest godina u Novom Sadu osnovala Udruženje "Svoj svet" i čine ga roditelji dece sa autizmom i onih iz spektra autizma. - Ali, vredelo je. Ovo iskustvo je nezaboravno.

- Hodajući prolazili smo i kroz predele gde na putevima satima ne bismo nikoga sreli - prepričava nam Dušica kako je izgledalo hodočašće do Ostroga. - Svaku noć smo prespavali pod nečijim krovom. Ljudi dobrog srca su nam izlazili u susret, i to me uverilo da za ovaj svet ima nade. Negde smo konačili besplatno ili po nižim cenama.

Dušici je ovo hodočašće sa Veljkom značajno i zbog toga što je, kako kaže, njen sin pokazao da nema pravila koja važe za osobe sa autizmom. Sedamnaestogodišnjak, kako ističe njegova majka, nije tipična osoba sa ovom bolešću, jer je uz nju stekao određene navike, pa i da pešači.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti