Srbija

ŠEĆERANA ZA - PLAKANJE: Zadružno organizovanje u Sivcu, 1924, bilo pionirski poduhvat, ali su kapitalisti bili moćniji

Zoran Rajić

02. 02. 2025. u 07:22

VISOKI dimnjak i zidovi bez krova, ostaci nekadašnje Fabrike šećera u Sivcu simbol su ekonomske propasti ovog, jednog od najvećih sela u Srbiji, u kojem nisu uspeli da opstanu ni mlinovi, ni ciglane, ni kudeljara... Ali, samo je zbog šećerane Sivac među ratarima u Vojvodini ostao sinonim za - nevolju.

ШЕЋЕРАНА ЗА - ПЛАКАЊЕ: Задружно организовање у Сивцу, 1924, било пионирски подухват, али су капиталисти били моћнији

foto Z. Žekić

Istorija podseća da je to bila prva i jedina fabrika kojom je Udruženje proizvođača šećerne repe, formirano u Beogradu krajem 1924, pokušalo da se suprotstavi kartelu od osam velikih šećerana - dve državne i šest privatnih - koje su slatki koren otkupljivale po niskim, a finalni proizvod prodavale po visokim cenama. Uz to, reparima su zakidali i prilikom merenja isporučenog roda, velikim odbijanjima za navodnu nečistoću, a isplate su nekad kasnile i po dve godine...

Poklon

SIVAČKA šećerana je 1947. demontirana i, kao znak "drugarske pomoći", poklonjena Albaniji. Prilikom montiranja njenih mašina i opreme, u blizini tamošnjeg grada Korča, poginuo je bravar iz Sivca Janoš Očenaš.

- Jedino rešenje prepoznato je u podizanju Zadružne fabrike šećera, koja će biti u posedu prvenstveno malih i srednjih proizvođača. Udruženje je od njih tražilo da otkupe po 10 deonica za svaki hektar zasejan repom, a zauzvrat im je obećano da će za isporučen rod dobijati dvostruko veću cenu nego od kartelisanih fabrika. Uveravani su i da će na udele dobiti toliku kamatu da će im se ulog isplatiti za dve godine - navodi hroničar Sivca Zoran O. Peruničić, objašnjavajući da je Sivac izabran zbog blizine železničke pruge i kamenog puta, a posebno zbog plovnog Velikog bačkog kanala.

Fabrika je, uz veliko slavlje, otvorena 15. oktobra 1927. Repa je, sa svih strana, dopremana železnicom i brodovima, a mali proizvođači dovozili su je zaprežnim kolima...

- Međutim, agenti-diverzanti kartela starih šećerana nisu mirovali, pa je samo dve nedelje od početka rada, u noći između 29. i 30. oktobra, nova fabrika izgorela. Odmah su navalili poverioci s potraživanjima i fabrika je "pala" pod stečaj. U zakup ju je uzeo veleposednik iz tadašnjeg Petrograda, današnjeg Zrenjanina, pa je kako-tako radila do 1937, a posle je postala samo toponim za orijentisanje u selu - zaključuje Peruničić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KRAJ, GOTOVO! Janik Siner na Vimbldonu uradio ono što niko živ nije očekivao

KRAJ, GOTOVO! Janik Siner na Vimbldonu uradio ono što niko živ nije očekivao