"NE MOGU" NE POSTOJI U MOM REČNIKU: Recept za uspeh Paraćinke Ivane Đorđević, odličnog studenta građevine i gimnastičarke

GRAĐEVINA i ritmička gimnastika dve su velike ljubavi dvadesetogodišnje Paraćinke Ivane Đorđević, a napraviti prostor da obe potraju i nakon što je završila gimnaziju u rodnom gradu - uopšte nije bilo lako.

Foto: Z. Rašić

Vukovac u srednjoj školi, Ivana je danas odličan student druge godine Građevinskog fakulteta u Beogradu, ali i dalje predstavlja svoj matični klub i grad kao takmičarka i - sudija. Trenira kad god joj obaveze na fakultetu to dozvoljavaju, a svojoj generaciji poručuje da nema odustajanja od bilo čega što su krenuli da rade. Ljubav se podrazumeva, a dalje je sve moguće uz strpljenje i uporan rad.

Ova visprena devojka ritmičku gimnastiku je počela da trenira sa deset godina. To nije bilo dovoljno rano - naglašava. A ni njen tadašnji stas nije nagoveštavao da će uspešno nastaviti da se bavi tim sportom. U ljubavi je, međutim, sve moguće, što se na Ivaninom primeru potvrdilo. Najvećim delom zahvaljujući tome što Gimnastički klub "Paraćin" funkcioniše kao jedna velika sportska porodica.

*Uzmi 20% bonusa za LIVE!
Aktiviraj bonus uz odigrani tiket od 4+ para, uplatom od 1.000RSD i kvotom od 5.00 ili više!*

- Tako se dogodilo da nisam, poput većine mojih vršnjakinja, napustila gimnastiku kad sam započela studije u Beogradu. Uz veliku podršku svih, a pogotovu profesorke Marije Đorđević iz matičnog kluba, omogućeno mi je da treniram sa klubom "Ritam" iz Beograda. Tamo sam bar dva-tri puta nedeljno. Vežbam u sali sa njima, a nastupam i dalje za GK "Paraćin" - otkriva nam Ivana.

Foto: Privatna arhiva

Da nema odustajanja naučila je baš u sportu, pa tako i na studijama, i u gimnastici, postiže sjajne rezultate. To je njen glavni recept za uspeh. "Ne mogu" i "neću" ne postoje u Ivaninom rečniku. Tu lekciju je savladala u svom paraćinskom klubu, a Marija Đorđević, nekadašnji trener, još uvek joj je "kao druga majka".

- Imamo isto prezime, ali nismo u srodstvu. A kao da jesmo. Kad položim kolokvijum ili ispit, prvo javim mami i tati, pa onda Mariji. Ona je i dalje potpuno uključena u moj život, najveća podrška. Upravo ta podrška mladima je generalno izuzetno važna. Recimo, volim matematiku zahvaljujući svojoj učiteljici Silvani Dimitrijević koja me je od početka forsirala da učestvujem na takmičenjima. To se nastavilo i u gimnaziji. Kao maturant sam se dvoumila između arhitekture i građevine, i tu sam dobila podršku da izaberem. Danas sam sigurna da nisam pogrešila jer bih isti fakultet ponovo upisala. To isto važi i za gimnastiku, pa sam jako srećna što ni kao student od nje nisam odustala - priča Ivana.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

A da je ovaj sport pravi za nju potvrđuje podatak da je već sa osamnaest godina postala i gimnastički sudija. Polagala je sudijski ispit čim je, punoletstvom, stekla na to pravo, pa danas često sudi na klupskim turnirima na kojima se ne takmiči.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije