Srbija

TRADICIJA DUGA 40 LETA: Vladan Vlajko Marković iz lozničkog kraja šara po 1000 jaja i daruje

Владимир Митрић
Vladimir Mitrić

07. 05. 2025. u 08:30

Vladan Vlajko (69), domaćin iz Veliog Sela, kod Loznice, podno čuvenog Cera i Iverka, svakog Vsskrsa našara i podeli najmanje 1000 šarenih jaja.U tajne šaranja ušao je još kao mališan gledajući kako rade njegove bake, majka i komšinice.

ТРАДИЦИЈА ДУГА 40 ЛЕТА: Владан Влајко Марковић из лозничког краја шара по 1000 јаја и дарује

foto v mitrić

Uz vosak na prstzu i šaraljicom, uz obaveznu sveću, koja mora da bude od čistog voska, i sprecijalno se sprema za njega u crkvi u Dragincu, drruguje više od 60 leta.Skoro je okonačnao radni vek u Švajcarskoj gde je radio skoro četiri decenije.Radi, gradio, zaradio, ali se, kao kaže, nije umorio, „jer je uvek u sebi nosi ljubav prema bližnjima svojim Isusu i njegovoj i našoj veri“.Kad nije bio u otadžbini, jaja je šarao u Švajcarskoj.Delio ih je ljudima raznim vera i nacija, koji su osećali da zrači ljubavlju i da mu je, kako je pisao slavni Vuk, „svak brat mio, bilo koje vere bio“.

Vlajko je sin čuvenog domaćina iz Jadra Vele i njegove uzorne supruge Milojke zvane Soke.Ima, po pnogo čemu da bude ponosan na roditre i slavne pretle.Otac je troje dece i šestoro unučadi u divnom braku sa suprugom Svetlanom iz familije Filipović iz daleko čuvenih Gornjih Nedeljica.

-Umesto vaskrsšnjih čestotki, delim šarena jaja, ulepšana mojim rukama -priča Vlajko. -Kažu ljudi da su lepa.Pa, neka tako i budem.Vidim da se svi iznova obraduju, pa tradicija mora da se čuva.Nekima je čudno što šaram jaja, jer sam muškarac, ali u mom selu na to gledaju uobičajeno.Svako jaje nosi najlepše vaksrtšnje poruke i mnogi ljudi ga izimaji i drže u svojim domovima kao čuvarkuće.

Vlajkov otac, Velo Marković, proveo je, kao i sin, čitav radni vek u Švajvarskoj, gde je odveo oko 100 meštana tog i susednih sela.Naročito je voleo da sredi papire siromašnima, koji su sada listom bogati kao i njihovi potomci.

-U vreme velike nezaposlenosti u Srbiji i SFRJ, velika stvar je bila da neko dobije papire i ode na rad u inostranststvo, a to je, kako se ispostavilo, bio i izlazak iz bede i siromaštva -priča Vlajo. Moj otac je to nesebično činio, svim srcem, koliko god je mogao, a često i na svoju štetu, ali i trošak, ali se nikad nije pokajao.Naše selo je sada jedno od najbogatijih, ne samo u Jadru, ali bogati smo i po tome što smo očuvali svoju veru, tradiciju i običaje kao da nikad nismo odlazili sa pradedovskih ognjišta i pragova.

I sam Vlajko je odveo dosta komšija i srodnika u Švajcarsku, ali poslednjih godina malo ko sledi i njega i njegovog oca.Kao da je kod nekih zavladala sebičnost i kao da su zaboravili Velina i Vlajkova dela.

-Nije izgovor da je teško da se završe papiri, jer je uvek bilo teško, samo što su ovi divni ljudi činili sve da pomognu od srca -kaže njihov prijatelj Milutin Stevanović, ističući da je „Vlajko šaranje jaja samo jedan od primera pažnje i ljubavi prema svim dobrim ljudima“.

                               U zgradi u Švajcarskoj, gde je živeo Vlajko, bilo je dosta muslimana.Kad su se, jednom prilikom, stanari na druženju izjašanjavali ko je najbolji komšija, a bilo ih je raznih vera i nacija, ovaj Srbin i Jadranin je ubedljivo trijmfovao.

                                        -E, takvo čovjeka na dve obale Drine nema .primetili su muslimani iz Bosne i Hercegovine, koji su, takođe, uve na spisku onih kojima daruje jaja i koji se, od srca, obraduju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
„DEČIJE POVREDE“ ZA KRAJ GODINE U TEATRU HUMANOSTI: Sloboda Mićalović i Vuk Kostić u predstavi koja je spojila umetnost i humanost

„DEČIJE POVREDE“ ZA KRAJ GODINE U TEATRU HUMANOSTI: Sloboda Mićalović i Vuk Kostić u predstavi koja je spojila umetnost i humanost