BLAGOJE JOVOVIĆ ROD ZADIVIO: Kulturno istorijsko veče u Krupnju

"Srpski heroj u vučjoj jazbini" , naziv je knjige koja je sinoć, na dan Svetog Vasilija, predstavljena u Biblioteci Politika. Autor je Marija Jovović, kćerka čuvenog Blagoja Jovovića, čoveka koje organizovao i izveo atentat na najvećeg ubicu Srba - ustaškog poglavnika Antu Pavelića.

foto v mitrić

O knjizi su govorili autorka, profesor dr Marko M. Milović i novinar Vladimir Mitrić,uz pozdravne i prigodne reči domaćina, profesora Mladena Stefanovića, koji je, kao i direktorka ustanove Tanja Mićić i urednica programa, Ana Stefanović, izrazio radost i zadovoljstvom što je Krupanj jedno od mesta gde se govori o takvom div junaku našeg roda. 

U svetu, kako je rekao čelnik Krupnja i Rađevine, "kada pokušavaju i da se ti zločini negde revitalizuju, Blagoje Jovović je zapravo taj svetionik, koji će, siguran sam, ipak izvesti sve nas na put pravde i istine, da su u toj takozvanoj NDH jednostavno počinjeni strašni zločini koje, nadam se, više nikada ni u jednoj državi neće ponoviti". 

-Zahvalan sam vam  što ste večeras  sa nama i svima koji su došli - kazao je Stefanović. - Verujem da će i mnogi koji su ovde preneti priču o Blagoju Jovoviću, da će to interesovanje porasti svakako. Nadam da će i mnoge poneti njegovo ime, pa i podignuti spomenici širom Srbije i, da kažem, po ostalim srpskim zemljama, u Crnoj Gori. Da se  oda počast ovom čoveku koji je zapravo uradio jedno veliko delo. Jer sada kada uzmete primer, da li je to ubistvo na ovakav ili onakav način, a znate i Gavrilo Princip je na suđenju rekao: „Ja nisam zločinac, ja sam tiraninoubica.“ Tako da mislim da je to imalo veliki značaj i da su na neki način sve te žrtve dobile zasluženu delimičnu pravdu.

Profesor dr Marko M Milović podsetio je, pored ostalog, na činjenicu da  je jedino Nezavisna država Hrvatska imala logore za decu. U pitanju su, kako je rekao, logori Jastrebarsko i Sisak, mada su i u drugim logorima postajala odeljenja za decu. Za tri meseca je u Jastrebarskom živote izgubilo najmanje 449 dece, uglavnom sa područja Kozare i Korduna a prema nekim podacima je za to vreme umrlo 768 dece.

- Razmišljajući koji posebno da izdvojim zločin ustaša Ante Pavelića, opredelio sam se za Prebilovce. Zašto baš Prebilovci? Zato što se o razmerama stradanja u ovom selu čulo skoro na svim meridijanima sveta, te u tom smislu navodimo i ocenu lista – Asahišimbun (Asahi Shimbun) iz dalekog Japana, iznetu 1999. godine u kojem se kaže da su Prebilovci selo koje je najviše stradalo u Evropi, a da je među četiri najstradalnija sela u svetu u Drugom svetskom ratu. Pazite, na zemaljskoj kugli kada je ceo svet bio u ratu, u kojem stradalo desetine miliona ljudi, ovo malo selo od hiljadu duša je proglašeno je među četiri najstradalnija u svetu, a prvo u Evropi. Za one koji ne znaju samo ću reći da je u pitanju pokolj učinjen u avgustu mesecu 1941. godine kada je od hiljadu srpskih žitelja tog sela ubijeno.

Dodao je da su se nad strahotama i mučenjima koje su činile ustaše Ante Pavelića čak i Nemci zgražavali.

- Bilo ih je na žalost i previše. Sve ovo napominjem, jer sam ubeđen da je o ovim strahotama znao i srpski junak Blagoje Jovović. Svestan je bio koliko rizikuje, a rizikovao je mnogo. Svoj život, život svoje porodice. No, uprkos tom najvećem mogućem riziku nije se pokolebao u svojoj nameri da osveti stotine hiljada nevino prolivene srpske krvi. Pucanjem u nepomenika, želeo je da srpskom narodu pruži bar malo utehe, neke minimalne satisfakcije. Uspeo je u tome, iako iz tih vunenih vremena nikako da izađemo, a ne verujem da ćemo ni u skorijoj budućnosti.

Vladimir Mitrić, novinar Novosti, rekao je da je Jovović veliki rodoljub, pravdoljub, vrstan vojnik i kraljevski oficir, častan čovek i intelektualac kao i njegova kćerka Marija, koja je vrsni profesor i pisac.

- Marija je ova dela spremala temeljno pet godina, ovo je zbir činjenica i svedočanstava, koja niko ne može da ospori - rekao je Mitrić. - Marija svedoči o tim vremenima, odnosu nekih država prema najvećem zlu, onima koje su pružile utočište za čak 30 hiljada okorelih ustaša i njihovog poglavnika Antu Pavelića, najvećeg krvnika srpskog roda. Marija svedoči da Brozovu vlast nije zanimalo gde je takav zlikovac. Sve su tobože znali, hvalili se da Ozna sve dozna, a nisu znali gde je Pavelić. I, nisu ga tražili i oni veliki bezbednjaci sa srpskim imenima, kojima se i danas klanja i nose venci i cveće i snimaju filmovi i serije. A, umesto toga, trebalo bi da se istakne da su oni oni kojima nije smetao krvnik, dok su ubijali na desetine hiljada nedužnih sunarodnika Srba ili ih mučili.... 

Mitrić je rekao da istina, Bogu hvala, izlazi na površinu i da je jedno od svetala i predstavljanje dela o Jovoviću u 150 gradova Srbije. 

- Blagoje nije hteo da puca u Pavelića kad je bio u društvu žene i kćerke - ukazuje Mitrić. - Nije hteo da uzme tašnu od koje se zlikovac nikad nije razdvajao da ne bi ispalo da su u pitanju hici iz koristoljublja. Pavelić je komentarom, posle pucanja, stavio do znanja da je svestan da na njega nije pucala ruka Brozove Udbe, već neko ko je shvatio da čekajući da oni to učine, mogao bi da bude miran i spokojan. 

Marija je rekla da je zadivljena prijemom u svim sredinama na levim i desnim obalama Drine, što je, veli, raduje, "jer su ljudi svesni i cene delo njenog oca, koji je o tome ćutao pune četiri decenije". Marija je pričala kako se Blagoje u Ostrogu 1999. godine ispovedio mitropolitu Amfilohiju da je on organizovao i sproveo atentat na Pavelića. To je bilo vreme kada se, posle čitavog pola veka video sa bratom Veljkom. Ona i majka su tada sa njim bile na Ostrogu. 

- Mnogi me pitaju da li sam se iznenadila kad sam saznala od oca da je izvršio atentat na Pavelića, a uvek odgovaram da nisam ni malo - priča Marije. - Znajući kako dobru dušu ima, koliko voli svoj srpski rod i koliko ga, kako reče pesnik, sve rane njegovog roda bole, to je za mene bilo sasvim, sasvim očekivano. Tome treba dodati njegov visok intelekt, iskustvo, hrabrost i veštine koje je pokazivao i u ratu u pre rata. 

Blagoje  je rođen u Kosiću, selo kod Danilograda, u Crnoj Gori. 25. decembra 1922,a  umrao 2. juna 1999.

 -  Od detinsva tata nas je učio srpskim pesmama,  hteo da učimo ćirilicu, teško je bilo, naravno, ali smo naučili - kaže Marija. - On je teško pričao španski.Bio je to šou u kući. On je pričao malo španski, malo srpski. Neki miks, naravno. On nas je naučio puno stvari. Nama je pričao stavno, svaki dan, nešto kako je bilo u ratu, ali i kako su komunisti 1944 ubili mog dedu Jovu. 

Atentat je bio, kako ističe Marija, ne 10. aprila, već dan ranije, 9. aprila 1957. godine.  

-Najvažnije je što je to  Blagoje Jovović uradio i da  će da ostane u srcu srpskog naroda. Čovek je  koji nikada nije zavoravio svoju otadžbinu, čovek koji je pamtio šta je bils NDH, u ratu on je vidio što kada je prošao kroz  Bosni - poručuje Marija kojoj je direktorka Biblioteke Tanja Mićić uručila cveće i prigodne poklone. 

Preporučujemo

Srbija

0 0

ZAVRŠENA POLOVINA POSLA: Izgradnja vakumske kanalizacije u smederevskoj industriskoj zoni (FOTO)

14. 05. 2026. u 15:53

Srbija

0 0

„ZA ČISTIJE I ZELENIJE ŠKOLE U VOJVODINI“: U Novom Sadu nagrađeni najbolji učesnici programa

14. 05. 2026. u 15:01

Srbija

0 0

„NEDELjA KULTURE“ U PARAĆINU: Počinje izložbom u Zavičajnom muzeju

14. 05. 2026. u 14:04

Srbija

0 0

ZLATNE DEVOJKE IZ ĆUPRIJE: Dupla kruna za devojački hor „Horosa“ (FOTO)

14. 05. 2026. u 13:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije