Ratari u okolini Novog Sada privode kraju žetvu ječma, a počelo i skidanje pšenice: Rod dobar, uprkos suši

Z. Grumić

01. 07. 2020. u 18:15

NA žitnim poljima u okolini Novog Sada, pa i šire, ostalo je još malo nepožnjevenog ječma, a od početka ove sedmice kombajni su ušli i u njive pod ranom pšenicom, tako da će narednih dana, ukoliko vremenske prilike poljoprivrednicima budu išle naruku, žetva biti u punom jeku.

Ратари у околини Новог Сада приводе крају жетву јечма, а почело и скидање пшенице: Род добар, упркос суши

Foto: Z. Grumić

Uprkos tome što su ovogodišnju proizvodnju strnih žita ugrozili nepovoljni vremenski uslovi, suša u martu kao i period kiše i zahlađenja u kojem je dobar deo klasja bio oštećen, prinosi ječma su zadovoljavajući pa i dosta dobri, pogotovo kod onih ratara koji su primenili odgovarajuću agrotehniku.

VISOKI PRINOSI

JEČAM je bio posejan na oko 100.000 hektara, a visoki prinosi, veći od osam tona po hektaru, ostvareni su na pojedinim parcelama u Rumi i u Srbobranu. - Novosadska sorta pšenice todorka dala je prinos od 8,2 tone po hektaru na parceli u Badovincima - navodi dr Jevtić.

- Evo, upravo smo završili žetvu ječma na ovoj parceli površine jednog jutra i procenjujemo, ovako odoka, da je prinos oko tri tone. To je vrlo dobro, zadovoljan sam - kaže proizvođač Radivoje Kresojević, koji će kompletan rod sa te svoje njive upotrebiti za ishranu stoke na svom gazdinstvu na Čeneju.

U žetvi, odnosno u prevozu i smeštaju žita, Radivoju je pomagao i komšija Pavle Brzak, iskusni poljoprivredni proizvođač koji, kako je samo napomenuo u razgovoru, prvi put u svojih 80 godina nije jesenas sejao pšenicu.

Možda je razlog za to i niska cena te robe na tržištu, pogotovo na početku žetve, kojom mnogi ratari ne mogu da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje.

Ipak, zbog poštovanja plodoreda, tradicije i mnogih drugih razloga hlebno žito je ove proizvodne godine u Srbiji zauzelo oko 580.000 hektara.

- Zbog nepovoljnih vremenskih uslova tokom vegetacije, ukupni rod pšenice biće manji za oko deset procenata u odnosu na višegodišnji prosek. Imajući u vidu površine i očekivane prinose, imaćemo dovoljno za domaće potrebe, a ostaće i oko milion tona za izvoz - ističe dr Radivoje Jevtić, upravnik Odeljenja za strna žita pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Foto: Z. Grumić

Tekst potpisa

On napominje da su prvi rezultati, pristigli sa žetvenih polja iz nekoliko regiona, prilično ohrabrujući, ali dodaje da ima i loših primera, pre svega u delovima Banata.

Žetva pšenice trebalo bi da bude obavljena za dve sedmice ako, naravno, vremenski uslovi to omoguće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti