Srbija

SRBI SADE OVO VOĆE: Zasadi se jednom, a zarada dolazi svake godine od plodova

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

08. 09. 2020. u 13:42

KAKO hektar pod voćem donosi prihod koliko i 10 hektara pod ratarskim kulturama, sve je više voćara u despotovačkoj opštini.

СРБИ САДЕ ОВО ВОЋЕ: Засади се једном, а зарада долази сваке године од плодова

Foto Z. Gligorijević

Od 100 hektara, koliko je pod voćem, dominira šljiva pod kojom je 60 hektara, a druga, sve zastupljenija voćka je orah, koga ima na tridesetak hektara. Despotovčani se opredeljuju za njega, jer može dugo da stoji u ljuspi ili u jezgru, pa se lakše skladišti, dok su za većinu voća potrebne hladnjače ili prerada. Cena ne varira, deficitaran je na tržištu i isplativiji od ostalog voća, ali se duže čeka na obrt sredstava. U startu su veća ulaganja, ali kasnije je manje održavanje.

Foto Z. Gligorijević

- Pun rod oraha može da se očekuje od dvanaeste do osamnaeste godine, a uz dobro održavanje vek mu je od 25 do 50 godina. Znači, sadi se za naredne generacije. Zato su mnogi koji ne žele da im njive predaka budu zakorovljene, a naročito zemljaci na privremenom radu u inostranstvu, poslušali moj savet da ne prave objekte, jer je to mrtav kapital, već da sade orah - kaže predsednik Udruženja voćara i vinogradara Saša Nešić.

UZ SADNICE UVEZLI I CRVE

UVOŽENjEM sadnica, orašari su, nažalost, uvezli i crva zvanog beli drvotočac, kojima su sadnice bile zaražene. Ukoliko se ne primene preventivne mere, on se uoči tek druge, treće godine. Uništava mlade lastare i kroz stablo se spušta ka korenu biljke. Zato je Nešić postavio feromonske klopke.

Kako je po struci poljoprivredni tehničar, on pomaže, ali i uslužno održava sve plantaže oraha na teritoriji despotovačke opštine, kao što su plantaže Živorada Zarića iz Lipovice i njegove snahe Olivere na pet hektara domaćeg sejanca, koji su u Švajcarskoj, i na plantažu Grade Kojadinovića iz Despotovca, koji je u Švedskoj, a koje su zasađene pre četiri godine.

Foto Z. Gligorijević

- Vodeća sorta na Kojadinovićevoj plantaži je američki čendler, koju je prvi zasadio u Srbiji, a oprašivač je "franket". Ima bolju cenu i prođu u svetu, a pošto je to takozvana poboljšana piramida, na tri-četiri sprata, plodovi se sakupljaju mehanički, rađa već u drugoj godini, za razliku od domaćeg koji počne da rađa između pete i sedme godine. Kojadinović razmišlja i o proizvodnji orahovog ulja, ali su mu potrebna skupa postrojenja - veli Nešić.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST POD REFLEKTORIMA – NOVI KULTURNI SADRŽAJU U PROSTORU FONDACIJE MOZZART

HUMANOST POD REFLEKTORIMA – NOVI KULTURNI SADRŽAJU U PROSTORU FONDACIJE MOZZART