MORAVSKI KORIDOR NAJŠIRI U SRBIJI: Javna konsultacija o izgradnji auto-puta održana u Čačku
GRADNjA auto-puta Preljina-Pojate, nazvanog Moravski koridor, trebalo bi da bude završena u naredne tri godine. Ovaj koridor biće dug 112 kilometara, i činiće ga tri deonice: Pojate-Kruševac u dužini od 27,83 kilometra, Kruševac-Adrani u dužine 53,88 i Adrani-Mrčajevci-Preljina dužine 30,66 kilometara. To će ujedno biti i najširi auto-put u Srbiji, tojest od postojećih će biti širi za ukupno 1,6 metara.
JAVNA KONSULTACIJA O IZGRADNjI MORAVSKOG KORIDORA ODRŽANA U ČAČKU
MORAVSKI KORIDOR NAJŠIRI U SRBIJI
ČAČAK - GRADNjA auto-puta Preljina-Pojate, nazvanog Moravski koridor, trebalo bi da bude završena u naredne tri godine. Ovaj koridor biće dug 112 kilometara, i činiće ga tri deonice: Pojate-Kruševac u dužini od 27,83 kilometra, Kruševac-Adrani u dužine 53,88 i Adrani-Mrčajevci-Preljina dužine 30,66 kilometara. To će ujedno biti i najširi auto-put u Srbiji, tojest od postojećih će biti širi za ukupno 1,6 metara.
Ovo je, između ostalog, rečeno na Javnim konsultacijama održanih u Čačku, a povodom najavljenog počeka izgradnje Moravskog koridora. On će biti podeljen na tri deonice i devet sektora, imaće ukupno 11 petlji i 130 ostalih objekata, od čega 71 most, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 31 propust. Auto-put se gradi za maksimalnu dozvoljenu brzinu od 130 kilometara na čas.
- U projekat izgradnje auto-puta uključena je i regulacija toka reke Zapadne Morave u dužini od 32 kilometra, u najvećoj meri na teritoriji grada Čačka, a najznačajniji delovi će se nalaziti kod Kraljeva. Obratili smo pažnju u kojoj meri regulacija reke će uticati na ekologiju i životnu sredinu. Zbog postojećeg eko sistema, staro korito reke biće napunjeno vodom i ostaće u funkciji - rekao je Gunal Ozenirler, glavni konsultant na projektu, dodajući da je studiju o pomeranju toka reke radio Institut „Jaroslav Černi” i da u tom projektu još uvek može doći do izmena.
Cilj studije o proceni uticaja na životnu sredinu je da se izvrši ekološka i socijalna procena projekta, da dokumentuje potencijalne uticaje povezane sa fazama njegove izgradnje i rada, te da obezbedi mere ublažavanja kako bi se sprečili ili smanjili svi štetni uticaji i rizici od poplave tokom izgradnje autoputa, kvalitet vazduha, buke, gubitak privatnog zemljišta, usitnjavanje poljoprivrednih parcela, fizičko i ekonomsko raseljavanje lica pogođenim projektom i saobraćaj. Sa druge strane, ovi uticaji se uglavnom zasnivaju na razvoju u lokalnoj ekonomiji i mogućnostima zapošljavanja tokom faza izgradanje i rada, što će proizići iz direktnih i indirektnih prilika za posao. Prezentacija dokumenata i javne konsultacije organizuju se saglasno standardima Međunarodne finansijske korporacije. Ovi planovi prezentovani su u svakom gradu i opštini kroz koje će prolaziti Moravski koridor,a poslednji među njima je grad Čačak.
Predstavnici kompanije “Behtel“, koja je uradila studiju i izvodi radove na izgradnji auto-puta, poručili su građanima da će biti kontaktirani svi oni koji ulože primedbe i da će se svaki slučaj pojedinačno rešavati.
V. ILIĆ
ANTRFILE:
SELA
TRASA auto-puta na teritoriji Čačka, odnosno na deonici Mrčajevci – Preljina, prolazi kroz atare naselja: Mrčajevci, Donja Gorevnica, Mojsinje, Stančići, Baluga, Konjevići, Preljina, Ljubić i Rakova.
Ovo je, između ostalog, rečeno na Javnim konsultacijama održanih u Čačku, a povodom najavljenog počeka izgradnje Moravskog koridora. On će biti podeljen na tri deonice i devet sektora, imaće ukupno 11 petlji i 130 ostalih objekata, od čega 71 most, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 31 propust. Auto-put se gradi za maksimalnu dozvoljenu brzinu od 130 kilometara na čas.
- U projekat izgradnje auto-puta uključena je i regulacija toka reke Zapadne Morave u dužini od 32 kilometra, u najvećoj meri na teritoriji grada Čačka, a najznačajniji delovi će se nalaziti kod Kraljeva. Obratili smo pažnju u kojoj meri regulacija reke će uticati na ekologiju i životnu sredinu. Zbog postojećeg eko sistema, staro korito reke biće napunjeno vodom i ostaće u funkciji - rekao je Gunal Ozenirler, glavni konsultant na projektu, dodajući da je studiju o pomeranju toka reke radio Institut „Jaroslav Černi” i da u tom projektu još uvek može doći do izmena.
Cilj studije o proceni uticaja na životnu sredinu je da se izvrši ekološka i socijalna procena projekta, da dokumentuje potencijalne uticaje povezane sa fazama njegove izgradnje i rada, te da obezbedi mere ublažavanja kako bi se sprečili ili smanjili svi štetni uticaji i rizici od poplave tokom izgradnje autoputa, kvalitet vazduha, buke, gubitak privatnog zemljišta, usitnjavanje poljoprivrednih parcela, fizičko i ekonomsko raseljavanje lica pogođenim projektom i saobraćaj. Sa druge strane, ovi uticaji se uglavnom zasnivaju na razvoju u lokalnoj ekonomiji i mogućnostima zapošljavanja tokom faza izgradanje i rada, što će proizići iz direktnih i indirektnih prilika za posao. Prezentacija dokumenata i javne konsultacije organizuju se saglasno standardima Međunarodne finansijske korporacije. Ovi planovi prezentovani su u svakom gradu i opštini kroz koje će prolaziti Moravski koridor,a poslednji među njima je grad Čačak.
Predstavnici kompanije “Behtel“, koja je uradila studiju i izvodi radove na izgradnji auto-puta, poručili su građanima da će biti kontaktirani svi oni koji ulože primedbe i da će se svaki slučaj pojedinačno rešavati.
SELA
TRASA auto-puta na teritoriji Čačka, odnosno na deonici Mrčajevci – Preljina, prolazi kroz atare naselja: Mrčajevci, Donja Gorevnica, Mojsinje, Stančići, Baluga, Konjevići, Preljina, Ljubić i Rakova.
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)