UDIŠU VAZDUH TREĆE KATEGORIJE: Rešavanje gorućeg problema u Smederevu zahteva čitav niz mera i milionska ulaganja

SMEDEREVO je jedan od pet najzagađenijih srpskih gradova.

Foto arhiva

Po zvaničnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, Smederevo je grad sa vazduhom treće kategorije. Zagađenju najviše doprinose individualna ložišta, gradske kotlarnice, industrija i drumski saobraćaj.

Decenijama, po mišljenju građana, vazduh najviše zagađuje Železara. Ova teza nije sasvim tačna, ali jeste činjenica da najzagađeniji vazduh udišu meštani tri sela u neposrednoj blizini fabrike koja je od grada udaljena desetak kilometara. To su Ralja, Vranovo i Radinac.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine SEPA od 2015. do kraja 2017. godine Smederevo sa okolinom zvanično nije pripadalo nijednoj kategoriji zagađenosti. Od 2018. je bilo više kontrole kvaliteta vazduha, pa se Smederevo našlo na listi najzagađenijih mesta u zemlji.

Od četiri merne stanice za monitring kvaliteta vazduha na teritoriji grada, ne rade sve.
Merna stanica u centru grada nije radila od 2014. do 2017. godine. Merači su 2010. postavljeni u selima Radinac i Ralja u blizini Železare, ali samo dve godine kasnije stanica u Radincu prestala je sa radom. Tek krajem 2019. godine ova stanica je puštena u rad na 15 dana, od čega je 11 dana uočeno zagađenje i do četiri puta iznad dozvoljenog.

Merene su PM 10 čestice - mešavina prašine, teških metala i čađi koje direktno ulaze u pluća i štete zdravlju. Kroz mesečne izveštaje Zavoda za javno zdravlje Pančevo za 2020. godinu se vidi da prekoračenje PM 10 u selima oko Železare postoji i danas.

****************************************************************************************************************************

PITANjE NA KOJE SVI TRAŽE ODGOVOR - KOLIKO ZAGAĐUJE ŽELEZARA?

Prema Nacrtu plana kvaliteta vazduha za grad Smederevo, jedan od najvećih zagađivača je Železara. U ovom dokumentu stoji da "rad železare uslovljava negativne uticaje na kvalitet vazduha, prvenstveno u vidu emisije praškastih materija, kako na prostoru lokacije samog kompleksa, tako i u njenom neposrednom okruženju".

Crvena tačka kada je o zagađenju reč jesu sela u okolini Železare - Ralja, Radinac i Vranovo, koja su decenijama na udaru zagađenja ovog giganta.

Meštani su do sada organizovali brojne proteste kojima traže ugradnju adekvatnih filtera na Železari, postavljanje novih mernih stanica i izmeštanje brda otpadne šljake iz procesa proizvodnje. Oni upozoravaju ne samo na zagađenje vazduha, već i vode i tla.

Da građani ne strepe uzalud, pokazuju i zvanični podaci. Tako, prema izveštajima Instituta za javno zdravlje "Batut", Radinac je već dve godine zaredom obeležen kao jedna od crnih tačaka u Srbiji po kvalitetu pijaće vode, sa procentom neispravnosti i do 72 odsto.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine podnosilo je u poslednje vreme dve prijave za privredni prestup protiv Železare, čiji je trenutno vlasnik kineska kompanija HBIS Srbija d.o.o. Prijave su podnošene jer Železara ne sprovodi stalna merenja ispuštanja zagađujućih materija na dva dimnjaka pogona Aglomeracija, kao i zbog pogoršanja kvaliteta vazduha u okolini deponije šljake.

Javnosti je ostala nepoznata informacija i da li je kompanija "HBIS grupa" preduzela ostale mere zaštite životne sredine predviđene Studijom o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu. Pre svega da li se sprovodi adekvatan monitoring uticaja objekata tog operatera na životnu sredinu, odnosno sva predviđena merenja.

Ono što umiruje jeste činjenica da je "HBIS grupa" započela projekat vredan 120 miliona dolara, a reč je o izgradnji novog postrojenja aglomeracije u selu Radinac. Predsednik kompanije Vang Laniju je najavio da će se Železara pretvoriti u "zelenu, inteligentnu, modernu fabriku za uštedu energije, a očuvanje životne sredine će dostići napredni, svetski nivo."

Foto arhiva

REKORDNO ZAGAĐENjE POČETKOM 2020.

Prema Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2018. godinu, koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, u Smederevu je vazduh bio treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM 10 i tolerantne vrednosti suspendovanih čestica PM 2.5. Prema istom izveštaju, kvalitet vazduha u Smederevu je u 2018. bio loš čak 146 dana.

Krajem 2019. godine, podaci dva poznata svetska sajta koja se bave merenjem zagađenosti vazduha, Air Visual i World's Air Pollution Real-time Quality index, pokazuju da se Smederevo sredinom decembra 2019. našlo na neslavnoj listi najzagađenijih gradova na svetu. Količina suspendovanih čestica u vazduhu 17. decembra bila je nekoliko desetina puta veća od dozvoljene. U ovom periodu zabeleženo je da je koncentracija suspendovanih čestica bila i do 22 puta viša od dozvoljene.

Početkom 2020. godine Smederevo se našlo na listi najzagađenijih gradova u Srbiji. Sredina januara je bila najkritičnija. Na skali od zelene, koja predstavlja čist vazduh, do ljubičaste koja predstavlja izuzetno zagađen, čak opasan vazduh, Smederevo se našlo u poslednjoj kategoriji.

Prema gotovo svim izveštajima nadležnih institucija, Smederevo najveći problem ima sa PM 10 i PM 2.5 česticama. Ove čestice dolaze od čvrstih goriva. Građani su zagađivači, a skoro čitav grad se greje na goriva koja nisu ekološka. To pokazuju i podaci o najvećem zagađenju tokom zime.

Foto arhiva

USVOJEN PLAN KVALITETA VAZDUHA

Skupština Smedereva u martu ove godine usvojila je Plan kvaliteta vazduha, čime je ispunjena zakonska obaveza koja važi za gradove sa kvalitetom vazduha "treće" kategorije.

Plan kvaliteta vazduha sačinjen je još 2017. godine, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalo je na njega saglasnost sredinom 2018. Ipak, dokument je iz nepoznatih razloga, čekao na usvajanje gotovo dve godine. Trenutno, od ukupno 4,8 milijardi dinara budžeta za ovu godinu, samo 0,2 odsto planirano je da se utroši za smanjenje zagađenja.

Foto arhiva

KOTLARNICE I INDIVIDUALNA LOŽIŠTA NAJVEĆI ZAGAĐIVAČI

U Nacrtu plana kvaliteta vazduha za grad Smederevo navodi se da su kotlarnice najveći zagađivači vazduha.

"Primetan je sezonski trend koncentracija čađi i PM 10, gde su u periodima od oktobra do marta-aprila povećane vrednosti, što ukazuje na izvore koji potiču od sagorevanja raznih fosilnih goriva, uz već prisutni uticaj saobraćaja", navodi se u ovom nacrtu.

Saobraćaj i grejanje su najznačajniji izvori zagađenja suspendovanim česticama PM 10, a značajan uticaj imaju i individualna ložišta. U gradu postoji 12 kotlarnica na mazut koje toplotnom eneregijom snabdevaju stanove Smederevaca. Ovo je, po mišljenju struke, sigurno najveća pretnja čistom vazduhu.

O mogućnostima da se smanji zagađenje uzrokovano grejanjem, razgovarali smo sa direktorom Javnog stambenog preduzeća u Smederevu, dipl. maš. inž. Vladimirom Kulagićem.
Koliko su gradske kotlarnice na mazut veliki zagađivači vazduha u Smederevu?

- Produkti sagorevanja ložišta koja koriste tečna goriva (lož-ulje - mazut) su opterećeni azotnim i sumpornim oksidima  (NO2 i SO2), a u manjoj meri ima praškastih materija.

Sumporni oksidi su rezultat sadržaja sumpora u gorivu, a azotni su rezultat tehnologije koja se koristi za sagorevanje. Ove godine zvanično prestaje proizvodnja lož-ulja sa sadržajem sumpora tri odsto, a što se tiče opreme, maksimalno vodimo računa da gorionici budu precizno podešeni i da se redovno angažuje dimničarska služba, kaže Vladimir Kulagić.

Foto arhiva

Koliko je do sada uloženo u konverziju gradskih kotlarnica sa mazuta na gas, odnosno manje štetne energente i koliko kotlarnica je u ovom novom sistemu?

- Ulaganja svakako nisu mala. Mi ne raspolažemo tim podacima, jer je Grad bio investitor, pa nam je po završenom poslu predao kotlarnicu na upravljanje i održavanje, ali vam mogu reći da je procena ljudi koji se bave projektovanjem ovakvih postrojenja, da je investicija za 1MW izvora toplote na prirodni gas oko 100.000 evra, a za postrojenje iste snage na biomasu i do 20 odsto više. Pored gasne kotlarnice u Jovana Krajišnika, pre dve sezone okončana je konverzija kotlarnice "Majdan" i od tada imamo dve kotlarnice u novom sistemu.

Foto arhiva

Kakav je plan za 2020, odnosno mogu li građani očekivati da još neka kotlarnica počne da koristi čistiji energent, i koliko novca je opredeljeno za to?

- Mi smo trogodišnjim planom predvideli značajne aktivnosti na samim izvorima toplote. Tim planom obuhvaćena je najpre konverzija kotlarnice "Senjak" (2 MW) - procenjena vrednost između 20-25 miliona dinara, izrada tehničke dokumentacije za konverziju kotlarnice "Papazovac" (6,5 MW) - zatraženi su uslovi od distributera gasa kako bi izradili idejno rešenje - ukupna ulaganja možda i duplo veća nego za kotlarnicu "Senjak".

Planirali smo da započnemo aktivnosti na pripremi dokumentacije za konverziju kotlarnice "Beogradska banka" (10 MW). Nažalost, zbog pandemije korone, moraćemo sve da pomerimo za narednu godinu, kaže direktor gradske toplane.

Foto arhiva

Kakav je dugoročni plan - koliko košta da sve kotlarnice umesto mazuta koriste gas, i u kom vremenskom roku bi to moglo da se dogodi?

- Najpre moramo biti svesni činjenice da sve kotlarnice ne ispunjavaju uslove za korišćenje prirodnog gasa, što zbog položaja u odnosu na okolne objekte, što zbog visine samog objekta kotlarnice, činjenice da su ukopane, zbog instalisane snage... Mi imamo ukupno instalisanu snagu izvora toplote u gradu oko 65 MW. Nemamo urađenu procenu vrednosti stopostotne konverzije kotlarnica niti rokove za takvu vrstu radova, ali je činjenica da Smederevo nema centralnu toplanu i da to pitanje nije od pre par meseci već decenijsko. Devedesetih godina prošlog veka razmišljalo se o lokaciji gradske toplane i tada je započet projekat toplifikacije grada Smedereva otpadnim toplotama iz procesa proizvodnje železare. Zbog svih dešavanja nakon toga, a posebno nakon promene vlasničke strukture, od toga se odustalo.

Pre desetak godina predlagano je da se "Želvozova" Energetika iskoristi kao dobra lokacija za gradsku toplanu. Poslednjih godina se govori o biomasi i obnovljivim izvorima energije, ali se postavlja pitanje dovoljnih količina kvalitetne biomase (drvne sečke) za potrebe velikih potrošača. Ono što je sigurno je da je za svako usvojeno rešenje potreban konsenzus struke i podrška šire društvene zajednice.

Ima li načina i da li se razmišlja da se građanima pomogne podsticajnim sredstvima za konverziju individualnih ložišta sa prljavih na čistije energente - gas ili biomasu?

- Ono što znam je da mnogi vlasnici kuća razmišljaju o prelasku na pelet umesto fosilnih goriva, uglja i drva. Značajan broj ljudi uradio je i zamenu stolarije ili radi termičku izolaciju svojih objekata što jeste put ka promeni energenta, jer podizanjem energetske efikasnosti objekta, stiču se uslovi za racionalno korišćenje obnovljivih izvora energije i prirodnog gasa.

Foto arhiva

ŠTA SU SVE PREDLOŽILE GRAĐANSKE EKOLOŠKE INICIJATIVE:  predstavnicima lokalne samouprave

Problemi oko zagađenja - glavna su tema Udruženja Pro.Tok21 u Smederevu, koje je osnovano radi podrške lokalnom održivom razvoju.

- Ideja održivog razvoja odavno se više ne vezuje samo za ekologiju i zdravu životnu sredinu, a mi verujemo da je u gradu veličine Smedereva i te kako moguće bolje organizovati sve faktore, kako bi postao jedan održivi sistem. Naša najupečatljivija tema do sada jeste zagađenje vazduha u Smederevu, koju sprovodimo kroz kampanju "Crveni bedževi" - kaže Nataša Rašković, članica Upravnog odbora udruženja Pro.Tok21.

Ona podseća da je po zvaničnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine vazduh u Smederevu veoma zagađen i opasan po zdravlje ljudi.

- Ima stravičnih podataka o broju umrlih Smederevaca iz validnih izveštaja Svetske zdravstvene organizacije i Batuta. Međutim, zagađen vazduh se najteže primeti - jer se ne vidi, i ljudi nisu svesni ovog problema. Druga velika zabluda je da svako spominjanje rešenja zagađenja ide direktno ka kritikovanju Železare i njenog rada, pri čemu građani ne žele da dovedu u pitanje ekonomski faktor. Međutim, rešenje problema zagađenja je veoma dugačak proces, i sastoji se iz niza koraka koje mi možemo preduzeti i sami, ne čekajući ni na koga.

Ovo Udruženje je svoje predloge rešenja iznelo svim legitimnim predstavnicima lokalne samouprave.

Organizovane su ulične akcije "Smem li da pitam šta dišem", "Dućan svežeg vazduha", upućivani su dopisi, zahtevi za informacijama od javnog značaja. Održana je i građanska protestna šetnja 5. februara 2020. sa jasnim zahtevom o kreiranju važnih strateških dokumenata - Plana kvaliteta vazduha i Kratkoročnog akcionog plana. Ova dva dokumenta usvojena su ovog proleća kao osnov za svako dalje institucionalno delovanje, poručuju aktivisti.

Deklaracijom za čist vazduh građanin se izjašnjava da podržava procese ka rešenju problema aerozagađenja. Takođe, zahteva se i postavljanje semafora zagađenja na centralnom gradskom trgu, koji će nas dolazeće grejne sezone makar obaveštavati kada da ne izlazimo napolje. Odlučili smo se za ovaj zahtev jer je neophodan, navodi Dragan Nedeljković iz Udruženja Pro.Tok21.

Preporučujemo

Srbija

0 0

NA PEDALj OD DVA VEKA: OŠ „Milija Rakić“ u Cerovcu obeležila 199 godina od osnivanja (FOTO)

05. 10. 2020. u 22:07

Srbija

0 0

KONZERVACIJA SKULPTURA: Zasijale mermerne figure u Ćupriji (FOTO)

05. 10. 2020. u 21:40

Srbija

0 0

OBAVEŠTENjE ZA GRAĐANE PLANDIŠTA: Počela borba protiv komaraca

05. 10. 2020. u 21:20

Srbija

0 1

GRADSKA BIBLIOTEKA U SOMBORU: Igor Ivanišević pobednik konkursa „Golub“

05. 10. 2020. u 20:31

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije