ORUŽJE DELJE OD ŠLJIVE I DUDA: Vojislav Đorđević (38) iz Kruševca, već četiri godine jedinstveni proizvođač luka i strele

SVE je počelo kao hobi, a onda je interesovanje naručilaca motivisalo Vojislava Đorđevića (38) iz Kruševca da krene sa sve ozbiljnijom proizvodnjom autentičnih lukova i strela, i to iz jednog komada drveta. Reč je o engleskom dugom luku i luku američkih Indijanaca. A sve to od raznovrsnih vrsta drveta - bresta, duda, šljive, jasena, graba, budući da je idealna tisovina redak materijal.

Kruševljanin Vojislav Đorđević u svojoj radionici / Foto S. Babović

- Prvi luk sam napravio kao dečak, imao je domet nekih 40 metara, što je, mislim, bio pravi rezultat za tinejdžerske godine - priča, za "Novosti", kruševački lukar Vojislav Đorđević. - Pre četiri godine sam počeo da čitam stručnu literaturu, sve je uglavnom na engleskom jeziku, a osnove zanata izučio sam iz četvorotomne "Biblije tradicionalnog lukarstva". Odgledao sam sate i sate tutorijala na "Jutjubu" i tako, bez ikakvog prethodnog iskustva u drvodeljstvu, rešio da se okušam...

NE samo da Voja, kako ga zovu prijatelji, nije imao iskustva sa obradom drveta, već je i taj zanat daleko od njegove struke - elektrotehničar energetike. Planira da u budućnosti krene sa izradom i mongolskih i turskih kompozitnih lukova koji se sastoje iz više slojeva različitog materijala. Preteče engleskih i američkih lukova koje danas stvara u svojoj radionici bili su vrlo ubojiti.

- Sam postupak izrade je vrlo spor, jer samo kada se nađe drvo i obradi do smanjenih dimenzija potrebno je oko mesec, mesec i po dana, kako bi se osušilo na sobnoj temperaturi - objašnjava Đorđević. - Kada je drvo "spremno", sledi u proseku 30 sati rada. Koristim ručne alate "kosicu" (nož sa dve bočne ručice) za skidanje kore drveta, manje rende za eliminisanje tankih slojeva drveta. Sledi detaljno oblikovanje nožićima, šmirglom, pa merenje snage, savitljivosti, naparivanje drveta, finalne korekcije i premazivanje lanenim uljem radi zaštite.

SVE vreme izrade, Voja prati pravac vlakna drveta, vodeći računa da nemaju čvorove. Snaga luka zavisi od želje i realnih mogućnosti naručioca da se uopšte bavi streličarstvom.

- Engleski ratni lukovi su imali snagu natega od 80 do 120 funti, mogli su i da na razdaljini od 300 metara probiju viteški oklop - predočava nam Đorđević. - Dešavalo se tako da oko 12.000 engleskih vojnika trijumfujuje nad 40.000 Francuza, upravo zahvaljujući tom oružju. Ja prozvodim lukove do 30 "libri", sa 16 kilograma nategom u proseku. Brzina kretanja strele je od 40 do 50 metara u sekundi, što se skoro ne može ispratiti okom.

Iako su moderni lukovi od savremenih materijala lepši, u funkcionalnom smislu - oni originalni starinski, jednako su moćni. A kako svuda u svetu raste interesovanje za srednjovekovno viteško doba, tako je i lukarstvo u ekspanziji, iako su poznati svetski lukari osamdesetih godina prošlog veka procenjivali da će taj zanat zamreti početkom 21. veka.

Kruševljanin Vojislav Đorđević u svojoj radionici / Foto S. Babović

Zasada jedan od retkih u centralnoj Srbiji koji se bavi ovim zanatom, Vojislav Đorđević planira da nekoliko lukova pokloni i Streličarskom klubu "Carska strela" u Kruševcu. Želja mu je da promoviše lukarstvo.

SIN PRVO IZGOVORIO "LUK"

JEDNA od prvi ih reči koje je naučio Vojin sin Vasa, star svega 17 meseci, je "luk". Iako je još mali da pomaže u radionici, lepo razume šta njegov tata radi. Voja u svom lukarskom zanatu ima podršku i supruge Svetlane i ćerke Bojane, koja pohađa sedmi razred.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije