srpski žurnalizam
PAŠIĆ BRANI SLOBODU PISANE REČI: Pokušaji sasecanja krila razuzdanim beogradskim novinama
SVOJE gledanje na štampu Nikola Pašić je sasvim jasno formulisao kad je prvi put uzeo reč u Narodnoj skupštini, 1878. godine.
31. 12. 2024. u 08:30
REVOLVERAŠKA MAFIJA U NOVINAMA: Skandalozno, bestidno i besomučno nasrtanje na ličnosti
PO STATISTIČKIM podacima, na osnovu popisa koji je rađen poslednjeg meseca 1907, Beograd je imao 79.110 stanovnika. Tada je naš glavni grad bio najmanja prestonica na Balkanu: Sofija je, recimo, imala 83.000, a Bukurešt 290.000 stanovnika. Zanimljiv je podatak da je Beograd tada imao samo tri hiljade stanovnika više od Zagreba.
31. 12. 2024. u 08:00
PODMETANJA I KLEVETANJA TUĐE ČASTI: Ogledalo srpske žurnalistike s početka prošlog veka
KRAJEM prve decenije dvadesetog veka, Srbija je bila preplavljena listovima i časopisima, ali pre svega političkim listovima, koji su se delili u dve glavne grupe: u partijske i takozvane tržišne listove (nazvane još i nezavisnim).
31. 12. 2024. u 07:30
ŽUTA ŠTAMPA ODUVEK BILA MOĆNA SILA: Prilozi za istoriju srpskog žurnalizma
SVET u kome živimo odavno je, a posebno u poslednje tri-četiri decenije, postao čudovišno složen i osetljiv sistem.
31. 12. 2024. u 07:00
VELIKI ZALOGAJ ZA MALI BEOGRAD: Kralj Petar I Karađorđević i opozicioni listovi
POSLE dvorske tragedije 29. maja 1903. godine, i smene dinastaija, pojedini listovi, po prirodi stvari, neki dobrovoljno a neki iz „viših razloga“, prestali su da izlaze, ali su se zato preko noći pojavljivale nove novine, prilagođene novim okolnostima.
31. 12. 2024. u 06:45
