ČVARAK

Jelena Subin

27. 01. 2022. u 11:55

TUŽNO je kako je Srbija od svinjarske velesile postala veliki uvoznik, ali i zavisnik od Evrope.

ЧВАРАК

Novosti

Skrušeni seljak, koji je zatarabio svoje obore, sada može samo da gleda kako na graničnim prelazima ulaze kamioni sa prasićima iz Holandije i Hrvatske.

A zlato i dukate od ovog posla imao je još Karađorđe, koji je bio jedan od najuspešnijih trgovaca svinjama u Beogradskom pašaluku. Bila je to još tada osnovna grana srpske spoljne trgovine. Sada se, međutim, samo busamo u grudi da smo poljoprivredna zemlja, dok nam svakodnevno stižu šleperi iz "belog sveta" puni pasulja, krompira, paradajza...

Decenijama uništavan i degradiran srpski seljak više nema računicu ni za sebe da gaji stoku, a kamoli za prodaju. Krupni kapitalisti "zgazili" su mu i poslednju nadu da će moći da živi od svog rada. Otuda ne čude prazna i stara sela. Jer dok su u radnji cene svinjskog mesa "usijane", stočaru se trenutno kilogram žive vage plaća 150 dinara. Na putu od njega do vitrine, cena vrtoglavo poraste.

A kako i ne bi bio očajan, kada bi svakog trebalo da zgrozi činjenica da smo samo prošle godine uvezli 200.000 prasića, koji su mahom završili po trgovinskim lancima. Strane prodavnice - strani i prasići.

Tako i priča da možemo da hranimo pola Evrope ostaje samo dežurni mit koji se širi od glasanja do glasanja. A kada budemo dotakli dno, nećemo u tanjiru imati samo "mađarske" šnicle, već i holandsko mleko, albanski paradajz i kirgistanski pasulj. Ostaje nam da se sećamo da smo 1866. godine zvanično bili ispred SAD, kada je u Srbiji na 1.000 stanovnika bilo skoro 1.300 svinja, a Amerika na isti broj ljudi imala manje od 900 tovljenika. Sada, nemamo ni za čvarak...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti