NEĆE MOĆI: Pružaoci medijskih usluga

NOVINARI N1 RT-u, do 2009. pod imenom "Raša tudej", pripisuju da je "propagandna mašinerija države agresora".

Privatna arhiva

Za potvrdu svog stava otišli su po mišljenje pravnice NUNS Marije Babić, koja kaže da se RT u svojoj uređivačkoj politici "neće lišiti onog dela koji se odnosi na propagandu, a to svakako nije novinarstvo, i to svakako nije dobro ni za jednu medijsku scenu pa ni za našu". Uz sve dužno poštovanje prema Mariji Babić, ona je pravnica, a ne novinarka i pre bi se očekivalo od nje da da neki komentar o pravnom aspektu dolaska ruske medijske kuće u Srbiju, a ne vrednosni sud o njenom radu. Utoliko pre što mi nije poznato da je bilo ko iz NUNS ikada davao ovakav vrednosni sud o drugim državnim medijskim glasilima kao što su Radio Slobodna Evropa, Dojče vele, Glas Amerike ili Bi-Bi-Si.

Naprotiv. Ne samo da Bi-Bi-Si ne smatraju "propagandnim glasilom" nego su toliko ponosni na ljude koji su tamo radili da su po jednom od njih, pokojnom Dejanu Anastasijeviću, nazvali i nagradu koju dodeljuju u partnerstvu s Ambasadom SAD u Beogradu. A i predsednik im je bio Vukašin Obradović, čovek koji je bio saradnik u Radiju Slobodna Evropa, propagandnom glasilu američkog Kongresa. Da ne pominjemo njegovog naslednika Željka Bodrožića, koji je tokom svoje novinarske karijere više bio političar nego novinar, što je zabranjeno Kodeksom novinara Srbije, jer gotovo da nije bilo izbora u Srbiji od 2003. do 2014. na kojima nije bio kandidat za nešto. Ispred pet različitih stranaka. Primeri Anastasijevića, Obradovića i Bodrožića su u NUNS-u pre pravilo no izuzetak.

Nego, vratimo se mi medijima koji to jesu i onima koji to nisu. Iza priča o nezavisnosti, profesionalizmu, objektivnosti koje N1 sebi konstantno velikodušno pripisuje, krije se činjenica da ni N1, ni sestrinska televizija Nova S u Srbiji nisu registrovani kao - mediji. Nema ih na spisku Registra medija koji u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije. Nisam ih mogao naći ni u Registru medijskih usluga koji u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima vodi Regulatorno telo za elektronske medije poznatije kao REM, mada neki tvrde da su N1 i Nova S tu upisani.

Stvar je vrlo jednostavna, da bi izbegli bilo kakvu odgovornost prema Republici Srbiji i njenim građanima, N1 i Nova S se nisu ovde registrovali kao mediji, nego kao "pružaoci medijske usluge koji reemituju program na teritoriji Republike Srbije". Tu mogućnost su dobili zahvaljujući izmenama medijskih zakona u Srbiji iz 2014. donetih pod pritiskom Brisela i drugih svetskih sila, o čemu sam ranije pisao ("Telekom protiv Šeste flote", Pečat, 12. 2. 2021) pozivajući se na nedeljnik "Vreme" i organizaciju "Medija obzervatori".

Zahvaljujući ovom manevru, između ostalog, luksemburške televizije N1 i Nova S izbegavaju bilo kakvu odgovornost ne samo prema institucijama Republike Srbije, jer je onemogućen bilo kakav zakonski korektiv njihovog rada, nego i prema građanima kojima je praktično nemoguće da ih tuže. Koliko su spremni da izbegavaju bilo kakvu odgovornost ukazuje činjenica da ni jedna, ni druga, nemaju impresum, koji je obavezan po Zakonu o javnom informisanju i medijima i u kojem moraju biti navedena "lična imena odgovornog urednika medija i odgovornih urednika" (član 35). Dok Nova S bukvalno nema nikakav podatak o ljudima koji njome rukovode, N1 ima navedena imena članova "Uredničkog kolegijuma", od kojih nijedan nije državljanin Srbije, i ime Igora Božića koji se vodi kao "njuz direktor". Ni za jednog od njih nikakvim zakonom Srbije ne možemo dokazati da je odgovoran za bilo šta. Tome u prilog ide i tvrdnja Božićevog prethodnika Jugoslava Ćosića, koji se vodio kao "programski direktor", koji je na sudu pod zakletvom izjavio da ne zna ko uređuje televiziju N1.

"Pojavljivanje novih medija, domaćih ili stranih, nije nužno loše, jer se podiže konkurentnost u svakom smislu, pod uslovom da ti mediji rade u skladu sa profesionalnim standardima", navode "profesionalci" sa N1. Istina, nije poenta da nam dođe RT i ponaša se bahato kao što to čine N1 i Nova S. Problem je što je takvo ponašanje omogućeno zakonima donetim upravo pod njihovim pritiskom i u skladu s njihovim, odnosno interesima njihovih moćnih vlasnika. Umesto da pogledaju prvo u sebe i da se pokriju ušima, novinari s N1 misle da pravo koje imaju oni niko drugi ne sme da ima. Pa i zakon je krojen za njih fine iz EU i SAD, a ne za tamo neku "propagandnu mašineriju agresora". A i pre nego što počnu da prozivaju druge da nisu medij, trebalo bi da se sete da su oni sami zapravo "pružaoci medijskih usluga".

S kim si, takav si, lepo kaže naša stara poslovica, pa bezobrazluk N1 i Nove S potpuno odgovara onome portparola Evropske komisije Petera Stana, ili poslanice Viole fon Kramon. "U kontekstu ilegalne ruske agresije protiv Ukrajine očekujemo da se Srbija uzdrži od jačanja svojih veza sa Rusijom kao državom, koja pod svojim trenutnim rukovodstvom masovno krši Povelju UN, međunarodno pravo i čini zločine protiv ukrajinskog naroda", rekao je Stano za N1. A agresija na Srbiju 1999. beše legalna?

Tadašnji agresori nisu kršili Povelju UN? Nisu bombardovali RTS i ubili 16 ljudi? RT ne mogu da bombarduju pa ga, kako navodi N1, "proteruju iz evropskog etra". A N1 koja se stalno žali na "cenzuru" i ugrožavanje slobode medija trebalo bi da se poslednja zalaže za tako nešto spram drugih. Ili, možda, baš prva?

Preporučujemo

Kolumne

5 0

NEĆE MOĆI: Stara situacija

03. 07. 2022. u 08:00

Kolumne

4 1

NEĆE MOĆI: Vrhovni (u)sud

26. 06. 2022. u 09:15

Kolumne

5 13

NEĆE MOĆI: Bela ruža 21. veka

19. 06. 2022. u 08:11

Kolumne

19 26

NEĆE MOĆI: Nedolazak Lavrova i naš prijatelj Šolc

12. 06. 2022. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije