SRBI, IZBEGNITE ZAPETLJAVANJE SA EU: Stiven Mejer o briselskoj birokratiji u kolapsu

NAPORI za evropsko ujedinjenje prošli su svoj vrhunac i sada su u padu. Da budemo jasni, EU neće nestati - velike organizacije retko "odlaze" kada se jednom uspostave.

Foto P. Milošević

Ali, vodeće organizacije se mogu promeniti i mogu izgubiti svoju efikasnost. Postojale su indikacije vrlo rano tokom procesa ujedinjenja da bi budućnost mogla biti teška. Možda je najvažnije bilo neslaganje između Francuske i Nemačke o tome kako bi trebalo da izgleda idealno ujedinjenje.

Nemačka je favorizovala više "federalni" model, a Francuska golistički pristup, čvršće ujedinjenje Evrope pod francuskim rukovodstvom. Drugo, postojala je značajna zabrinutost među bogatim zemljama severozapada Evrope, posebno u Nemačkoj, da su krediti davani siromašnijim zemljama južne Evrope morali da budu u potpunosti zaštićeni tokom finansijske krize 2008. godine. Rečeno je sarkastično, ali to je značajna istina, da je Berlin podržavao ujedinjenje prvenstveno kao način zaštite nemačkih banaka. Treće, odnedavno Evropa prolazi kroz značajnu "renacionalizaciju" politike, koja je direktno suprotna nameri osnivača evropskog ujedinjenja. U stvari, impuls za ujedinjenje je kompromitovan snagom nacionalizma, što je gotovo sigurno bila jedina, najvažnija sila u evropskoj istoriji.

Foto AP

Shodno tome, zemlje kao što su Poljska, Mađarska i Slovačka su krenule nacionalističkim putem koji nije bio moguć pre samo 20 godina. Stavovi prema Rusiji i SAD su se promenili. Ruska invazija na Ukrajinu takođe je promenila putanju evropske politike. Značajan deo te promene je suštinsko slabljenje EU i čitavog evropskog projekta ujedinjenja. Sada postoje indicije da vlade u nekoliko velikih, zapadnoevropskih, zemalja nisu spremne za dalje širenje EU. Turske vlasti su pre nekoliko godina priznale da Turska nikada neće postati članica i, kao rezultat toga, Turska je promenila fokus ka Bliskom istoku, pa čak i Rusiji.

Odbijanje Turske od strane glavnih zemalja u severozapadnoj Evropi treba posmatrati kao "primer upozorenja" za zemlje na Balkanu. Takođe, Bugarska ima ozbiljne probleme sa Severnom Makedonijom koji su duboko ukorenjeni u istoriji regiona. Iz svega proizilazi da je malo verovatno da će balkanske zemlje biti pozvane da se pridruže EU. Srbija, Severna Makedonija i Albanija žele da se pridruže klubu, ali nije bilo ozbiljnih pregovora o članstvu otkako su ove tri zemlje dobile status kandidata, i nisu planirani nikakvi razgovori. Možda najozbiljniji udar na snove balkanskih zemalja je preporuka francuskog predsednika Makrona i nemačkog kancelara Šolca za Evropu "dve brzine".

Makron je pokušao da da preporuku na pozitivan način rekavši da bi "rubne" zemlje mogle uspostaviti veze sa EU, a da ne postanu članovi. Ali, poruka je bila jasna. Ako bude usvojena, to bi značilo okončanje prvobitnog koncepta ujedinjenja.

Ironično, koliko god bilo grubo, ono što Makron i Šolc preporučuju to je realnost i verovatno najbolja ruta za zemlje Balkana. Prvobitni san o ujedinjenju je mrtav! Evropsko "ujedinjenje" je bilo odstupanje posle Drugog svetskog rata, koje na duže staze ne može da prevaziđe dugu, duboku realnost evropske istorije.

Ali, evropska realnost u ovom trenutku nije samo "dvoslojna Evropa". U stvarnosti, pojavilo se nekoliko slojeva. U opštem smislu, ovi već postojeći slojevi čine veliki luk od severozapadne do jugoistočne i južne Evrope. Bogate zemlje severozapadne Evrope čine jedan nivo, manje bogate zemlje severnih delova istočne Evrope su drugi nivo, siromašne zemlje Balkana i jugoistočne Evrope su treći red i Italija i Iberijsko poluostrvo čine četvrti nivo.

Nedavni sastanci kojima su prisustvovale balkanske zemlje, da bi se založile za njihovo punopravno članstvo u EU, bili su gubitak vremena i završiće se neuspehom. Od priznavanja sadašnje neuspele realnosti ujedinjenja Evrope bi najviše koristi imale Srbija i druge zemlje na Balkanu. Trebalo bi da identifikuju specifične ekonomske i politički aranžmane koji će im najviše koristiti i omogućiti im da prošire, već obećavajuće, odnose sa širokim spektrom drugih zemalja. Pored toga, Srbija i druge balkanske zemlje treba da izbegnu opsežno zapetljavanje sa birokratijom EU u kolapsu, kao i da daju novčane doprinose evropskim projektima koji im ne idu u korist.

Preporučujemo

Kolumne

3 1

JASENOVAC - ŽULj: Hrvati nehotice uperili reflektor ka logoru smrti

21. 07. 2022. u 12:00

Kolumne

0 0

CVOKOTANjE I RUSKI GAS: Kad zbog "civilizacijskih vrednosti" pate obični ljudi

20. 07. 2022. u 12:00

Kolumne

0 0

VRAČEVI

16. 07. 2022. u 12:00

Kolumne

16 18

SRBI NE TRAMPE VIDOVDAN ZA KLASTERE: EU je pogazila svoja načela, a nas zove u špajz njihove vile promaja

08. 07. 2022. u 08:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije