NEĆE MOĆI: Progon

Filip Rodić

04. 09. 2022. u 10:30

DA li je danas uopšte dozvoljeno izneti mišljenje o homoseksualnosti koje nije potpuno u skladu s agendom homoseksualizma kao političkog poduhvata? Da li nas LGBT itd. aktivisti pod plaštom borbe za slobodu zapravo vode u totalitarizam političke korektnosti?

НЕЋЕ МОЋИ: Прогон

Privatna arhiva

U JUNU i julu ove godine u Holandiji su održani dramatični protesti poljoprivrednika zbog odluke vlasti da im pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena nametne obavezu da unište 30 posto svog stočnog fonda. Gnevni zbog tog sumanutog (to je verovatno prvi slučaj u istoriji sveta da jedna vlast odlučuje da sistematski uništi sopstveni resurs) poteza vlasti, poljoprivrednici su izvezli svoje traktore i blokirali brojne saobraćajnice, na šta je policija reagovala krajnje nasilno, otvorivši čak i vatru na demonstrante, uključujući i jednog šesnaestogodišnjaka, 5. jula.

Ovo je samo jedan od primera da se demonstracije u visokorazvijenim demokratskim državama Zapada zabranjuju i suzbijaju nasiljem. I mi smo, u ovoj svojoj "zatucanoj diktaturi", u više navrata u samo ovih poslednjih godinu dana bili svedoci brojnih demonstracija i "ekologa", i poljoprivrednika i mnogih drugih kada su blokirani putevi i preduzimane slične akcije, ali nikada nismo videli ništa slično ovome u Holandiji. Jedini flagrantni slučaj upotrebe policijskog nasilja spram demonstranata viđen je 7. jula 2020, ali je i tada policija delovala poprilično uzdržano, jer bi prilikom pokušaja upada u parlament bilo koje zapadne zemlje bilo mrtvih.

SADA isti oni koji se finansiraju, između ostalog, novcem Kraljevine Holandije koja se tako odnosi prema svojim poljoprivrednicima, a istovremeno su podržavali pomenute proteste u Srbiji, bune jer država iz svojih razloga želi da zabrani takozvani Evroprajd. Pozivaju se na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, iako se u njenoj Tački 2 Člana 11 jasno i nedvosmisleno navodi da država ima prava da pod određenim uslovima uskrati slobodu okupljanja, a policija i oružane snage da "zakonito ograniče vršenje tih prava".
Iako licemerno, to je u redu. Imaju i oni prava da se bore za svoje ciljeve. Problem je, međutim, što istovremeno svojim protivnicima žele da uskrate pravo na slobodno izražavanje mišljenja. I ne samo to. Pored zabrane slobode mišljenja, ljudima "pogrešnog stava" žele da oduzmu i pravo na rad, a tanka je linija, složićete se, od toga do zatvaranja u kampove za prevaspitavanje, pa i likvidacije.

Najnovija žrtva ovog lova na veštice je doktor Borislav Antonijević, specijalista ginekologije i akušerstva u GAK "Narodni front" u Beogradu. Njegov greh je što je u jednom televizijskom duelu izrekao blasfemični stav da je homoseksualnost "bolest". Uopšte ne želim da ulazim u diskusiju o tome je li, ili nije u pravu. To nije važno u ovom slučaju, jer je to njegovo mišljenje na koje, valjda, ima pravo. Uostalom, i Američko udruženje psihijatara je sve do 1973. homoseksualnost smatralo mentalnom bolešću, a odluku o sklanjanju homoseksualnosti iz svog "Priručnika za dijagnostiku i statistiku mentalnih poremećaja", donelo glasanjem, koje nije naučni, nego pre politički metod odlučivanja. Pritom oko 40 posto članova udruženja bilo je protiv takve odluke. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je to učinila 1990.

DA PONOVIM: nije ovde važno da li je Antonijevićev stav ispravan ili nije. Bitno je da je to njegovo mišljenje na koje bi trebalo da ima pravo, kao i slobodu da ga izražava bez straha od bilo kakvih posledica. To se, međutim, najglasnijim borcima za slobodu mišljenja i izražavanja nikako ne sviđa, pa traže da bude kažnjen na način koji ne predviđa ni jedan jedini zakon. Organizacija "Da se zna", koja prednjači u progonu neistomišljenika, na primer, zahteva da Antonijević zbog svog stava dobije otkaz u porodilištu u kojem radi.

Čak i "Da se zna" u svom napadu na Antonijevića pominje pojmove "stav" i "odluka": "Da se homoseksualnost ne može lečiti je, takođe, stav i Svetske psihijatrijske organizacije"; "Doktor se ovime oglušio o odluke SZO". Dakle, imamo suprotstavljene stavove i nepoštovanje odluke. Stav i odluka nisu aksiomi, niti su naučne kategorije i mogu se osporavati, ispravno, ili ne. Oduzimanje nekome da ima svoj lični stav prema nekom pitanju je flagrantno ograničavanje elementarne slobode, a oduzimanje prava na rad je već stvar najgoreg totalitarizma. A "Da se zna" u svom saopštenju "traži otkaz" za doktora Antonijevića i proglašava ga za "krajnje nepodobnog" za rad u državnoj bolnici.

PORED toga, oni žele da Antonijević zbog svog javno izrečenog stava bude isključen i iz Lekarske komore Srbije, što bi mu onemogućilo da se uopšte bavi svojim poslom, jer sumnjaju u to da je "vlastan da tretira i pregleda pacijente". A kako to stav (ispravan, ili ne) prema homoseksualnosti može da ugrozi njegov rad u ginekološko-akušerskoj bolnici? Njegovu navodnu nestručnost pokušavaju da dokažu i time što je tvrdio da "vakcinisani vakcinom protiv kovida 19 mogu umreti od nje". Ne znaju, pritom, da je ta mogućnost opštepriznata i da je, na primer, Velika Britanija već isplatila brojne kompenzacije zbog smrti izazvanih vakcinom, prvu 20. juna ove godine Viki Spit, čiji je partner umro od posledica vakcinacije.

Navodno profesionalni i objektivni medij, "Nova.rs", priključio se hajki, zahtevajući da "Lekarska komora hitno isključi šarlatana za kojeg je homoseksualnost bolest". Neki tvrde da se tu radi i o "govoru mržnje". Antonijevićev stav to nikako ne može predstavljati, jer smatrati nešto za bolest nikako ne podrazumeva mržnju, niti diskriminaciju. Ko diskriminiše i mrzi bolesne ljude? Pre ovo što oni rade predstavlja mržnju i diskriminaciju. Prema njima, zbog svojih stavova o homoseksualizmu ni Vladimir Dimitrijević ne bi smeo da predaje srpski jezik i književnost, a ni Branislav Ristivojević ne bi smeo da bude dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu (odakle je u međuvremenu smenjen, jer je studente vodio u rusku ambasadu).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (2)

OTVORENA NOVA FILIJALA ADRIATIC BANKE U KOMPLEKSU SKYLINE