NEĆE MOĆI: (Ne)umeće spinovanja

U JAVNOSTI se još ne stišava bura - jedna je od omiljenih floskula novinara N1 kada žele da reaktualizuju neku priču kojoj je u normalnim novinarskim okolnostima prošao rok.

Foto Z. Jovanović

Najčešće se radi o buri u čaši vode koju vide samo oni i uzak krug njihovih najfanatičnijih pratilaca, a koju teško uočava običan narod, na pijaci, u prevozu".

Takvu "buru" stvorila je u njihovom svetu izjava patrijarha Porfirija, odnosno Uskršnja poslanica SPC u kojoj se "apeluje da se normira upotreba ćiriličkog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakona koje to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik, iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života".

Spinujući N1 pokušava da stav SPC prema "rodno osetljivom jeziku" prikaže kao nešto nenormalno i ludo, kao da Srpska crkva i patrijarh žele da iz političko-ideoloških razloga unakaze srpski jezik. U tom cilju, pozivaju izvesnu filološkinju Marjanu Stevanović, koja je u okviru svog naučnog istraživanja otvorila čak i Sveto pismo: "Ja sam sad oko Uskrsa čitala prigodnu literaturu, Vukov prevod Novog zaveta i tu sam pronašla puno imenica u ženskom rodu: carica, otpuštenica, bludnica, proročica, sluškinja, neznaboškinja". Zašto se iza toga krije borba protiv braka i porodice? To patrijarh treba da kaže, mislim da je to čist populizam."

Dakle, stručnjakinja sa N1 nam otkriva da u srpskom jeziku, čak i u Bibliji, postoje imenice ženskog roda! Da li je za takvu spoznaju bilo potrebno 15 godina studiranja (od 1997. do 2012, skoro četiri puta duže od regularnog trajanja studija) na, kako kaže, "Katedri za južnoslovenske jezike" Filološkog fakulteta u Beogradu (gde postoji samo Katedra za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, ali je "srpski jezik" izgleda ovoj stručnjakinji neprihvatljiv, pa to nije navela u svojoj "linkd in biografiji")? Inače, zahvaljujući ovome sam saznao da dnevni list "Danas", koji sam zbog neprebrojivih grešaka dugo nazivao "listom bez lektora", za lektora zapravo ima - nju.

Posle izjave ovog istaknutog lingviste, pardon, lingvistkinje, sledi ocena N1 da "filolozi kažu da je rodno osetljiv jezik prisutan i u najstarijim pisanim dokumentima i da u zahtevu za jednaku jezičku prezentaciju muškaraca i žena nema ničega protivustavnog". Koji to filolozi? Još neke Marjane Stevanović? Pošto oni koji su u Srbiji najmerodavniji u vezi s ovom temom, naučnici sa Instituta za srpski jezik SANU i iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika, tvrde da se radi o "unakažavanju" jezika. Čak i profesorka Vesna Lompar, zamenik upravnika katedre na kojoj je Stevanovićeva studirala 15 godina, kaže da bi ove promene srpski jezik pretvorile u strani jezik.

Naravno da imenice u ženskom rodu oduvek postoje u srpskom jeziku, ali je "rodno osetljiv jezik " moderna konstrukcija koja veze nema s lingvistikom nego s politikom i zato oni posle ovakve stručnjakinje po mišljenje idu kod dve nedvosmisleno političke aktivistkinje. Prva je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, kojoj "nije jasno čemu otpor prema imenicama ženskog roda, a ako je to i pitanje, onda je to pitanje za državu, ne za crkvu". Jankovićevoj nije jasno da time ne treba da se bavi ni država nego lingvisti, i da jezik ne treba da se normira zakonom nego pravopisom i gramatikom. Druga je bivša predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja je u Poslanici SPC "čula da je od nasilja nad ženama izgleda veći problem zakonska mogućnost da žene svoja zanimanja nazivaju u svom, ženskom rodu". Inače, zbog Zorane Mihajlović i njoj sličnih bi trebalo i uvesti zakon kojim bi se kažnjavalo nepoznavanje pravopisa.

Sledeći master spina je "direktor vesti" na televiziji Nova S Slobodan Georgiev, koji na pitanje koleginice s jutarnjeg programa N1 o skaradnim izborima na severu Kosova već u drugoj rečenici prelazi na kritiku Srbije i njenog predsednika. Ah, da, u prvoj rečenici kaže da ovi izbori "nisu pokazatelj demokratije na tom delu Kosova i Metohije". Na tom delu Kosova i Metohije! Pošto, prema njegovom mišljenju, u ostatku "republjike" demokratija verovatno cveta. Takođe, on veruje da su Srbi na Kosovu i Metohiji ljudi koji imaju "nakaradne pasoše", one Republike Srbije, a ne "republjike Kosova". Utešno mu je, međutim, što to neće još dugo trajati jer kako su Srbi prešli na "ljične karte", preći će i na pasoše, pošto "te stvari život sam po sebi rešava". Pravi Slobodan Georgiev još skandaloznije poređenje: "Srbi na Kosovu, koji su učestvovali u radu parlamenta u Prištini, nisu bili na taj način diskriminisani kao opozicija u Beogradu." Srbi na Kosovu i Metohiji, naravno onom delu južno od Ibra gde cvetaju ruže, žive kao bubreg u loju, a opoziciju u Srbiji hapse, osuđuju na zatvorske kazne zbog verbalnog delikta, pucaju im na decu, pucaju na njih, ruše im grobove".

Pored toga, Georgiev u Srbiji, a ne na Kosovu i Metohiji, vidi "nasilje i divljaštvo prema svakome ko drugačije misli". Pa šta hoće, da nas stave u neki kavez, u neki rezervat - pita se Georgiev, rezigniran užasom diktature u Srbiji. On pak ne zna da Srbi južno od Ibra baš tako žive već skoro četvrt veka, a uz to je upravo on pretio stavljanjem ljudi koji ne misle kao on "iza žice". Podsetio bih vas da je 17. januara 2019, prolazeći kolima pored kolone pristalica Srpske napredne stranke, poručio sebi u kameru "sve ćemo mi vas u logore" i to okačio na društvene mreže. Spin je i njegova tvrdnja da se Zajednica srpskih opština ne formira zato što Beograd izvoljeva. "Mi hoćemo da se formira ZSO onako kako Beograd hoće, ali to se neće desiti. Neće moći Beograd da utiče na ono što se dešava na Kosovu", rekao je on. Ali problem je u tome što Beograd insistira da se ZSO formira "onako kako to Brisel hoće", ili barem kako bi Brisel trebalo da hoće, jer je na sporazume o formiranju i nadležnostima ZSO Brisel stavio svoj potpis i to u dva navrata. Za kraj, još jedna crtica: ovaj čovek koji sebe smatra novinarom s velikim N, a drugima oduzima tu titulu, poništio je i čuvenog Lerija Kinga. Kaže on da na medijima poput RT ne rade novinari. Ode niz vodu 64 godina karijere ove legende, i njegovih oko 50.000 intervjua, samo zato što ju je završio radeći na RT.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije