Kolumne

ČAS ISTINE I SAMOODBRANA

Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник

18. 04. 2024. u 09:50

HTELI mi ili ne hteli, velike zapadne sile posmatraju Srbiju i Republiku Srpsku kao deo jedinstvenog ruskog fronta.

Glavna linija tog fronta protiv Rusije je, naravno, na ukrajinskom bojištu. Tamo je ishod sve izvesniji i poraz ukrajinskih nacista na čelu sa Zelenskim, te njihovih zapadnih saveznika, gotovo je sasvim vidljiv. A za svakog ozbiljnog posmatrača bio je i više nego predvidiv. Na to upućuje i to što je kineski lider Si Đinping izneo inicijativu da se sazove prava mirovna konferencija o Ukrajini uz učešće Rusije na kojoj će biti "fer diskusija o svim predlozima". Tragaće se za uslovima ukrajinskog poraza i kapitulacije.

Pošto je to već tako, velike zapadne sile su se ustremile na Balkan da tu u skladu sa svojim trajnim interesima dovrše antisrpske poslove. Da bi mogli da se suoče sa svim posledicama svog debakla i predstojećom suštinskom promenom sveta. Treba slomiti Srbiju i njene šanse da ojača svoju poziciju i uspešno nastavi svoj razvoj. I da se zaborave i obesnaže svi presedani i zločini u ratovanju protiv srpske države na koje uporno ukazuje Rusija, a i veliki broj država udruženih u BRIKS.

Dugo su srpski faktor na ovom delu Evrope zavaravali lažnim obećanjima o evropskim integracijama. Dolazili su i odlazili, i sada su tu, razni međunarodni pregovarači, izaslanici, ambasadori, pregovaralo se od Brisela do Vašingtona i šta sve ne. Samo sa jednim pravim ciljem - napraviti od Kosova i Metohije nezavisnu državu i potpuno je očistiti od Srba. Stvaranje Zajednice srpskih opština je od samog početka bila puka obmana. Kao i Minski sporazumi uostalom. Uporedo s tim podgrevali su se planovi o stvaranju "velike Albanije". Albanski faktor je u Severnoj Makedoniji postao i u stvarnom i ustavnom smislu konstitutivan. Dok su preostali Srbi na KiM sve više izloženi brutalnom nasilju. Crnu Goru je antisrpska politika i kvalifikovala za NATO državu. Mogli bismo nastaviti ovo nabrajanje, ali ćemo se ovde zaustaviti.

Zašto se treba zaustaviti. Zato što previše često izgleda da se gotovo mazohistički posvećujemo opisivanju i tumačenju našeg lošeg stanja i naših jada. A parafrazirajući Karla Marksa - nije stvar u tome da samo tumačimo svet, naše stanje i svest već treba da ih promenimo. Svako pregovaranje sa zapadnim silama danas i juče nosi rizike teške prevare i podvale, ali ono je neminovno, a naročito kada su malobrojni narodi i male države u pitanju. Ali zato treba sačuvati svest o svojim interesima i znati kada je od protivnika pređen Rubikon i kada se svim silama pristupa samoodbrani.
I naravno, treba pravilno proceniti odnose velikih sila. Računajući Rusiju i Kinu. A oni nisu baš potpuno nepovoljni za srpski narod. Ako ništa drugo imamo bar pravo da izaberemo voz u koji, kao svoji na svome, i nepokoreni možemo ući ili koji nas bar neće pregaziti. Ne može se živeti od nasilnih simetrija i od pevanja šlagera "ni na Istok ni na Zapad" pogotovo zbog toga što se to po pravilu završava odlaskom na neki utešni zapadni festival lakih nota poput "Pesme Evrovizije".

Srbija i Republika Srpska se, čini nam se, nalaze baš u odlučujućoj istorijskoj situaciji. Došao je čas istine. Rad na slamanju srpskog faktora dobija neviđeno ubrzavanje i brutalnost. Nepoštovanjem Dejtonskog sporazuma i jednog od dva entiteta iz BiH je iniciran predlog Rezolucije u Generalnoj skupštini UN o genocidnosti celog srpskog naroda. Neposredni povod je zločin u Srebrenici. Sponzori ovog akta su Ruanda i Nemačka, a najveći deo zapadnih i veliki broj islamskih zemalja ga podržavaju. Amerika će, kako kaže Vučić, "jako da lobira" za ovaj dokument. Usvajanje ovakve rezolucije je pretpostavka za ukidanje Republike Srpske. I samo korak je do njenog zvaničnog imenovanja kao genocidne tvorevine. Ko može biti pozvan da živi sa genocidnim narodom ravnopravno? Takozvano Kosovo primaju u Savet Evrope protivno međunarodnom pravu. EU i zvanično traže da priznamo Kosovo kao nezavisnu državu ukoliko hoćemo da uopšte razgovaramo o našem "evropskom putu". Kako tek da prime u idiličnu "evropsku porodicu" jedan genocidni narod! Time se stavlja tačka na stvaranje ZSO i ona ostaje mrtvo slovo na papiru. Bošnjački ekstremisti će ispostaviti odluku da se ne može živeti u državi sa većinskim genocidnim narodom.

Srbija i Vučić, RS i Dodik su, svesni postojeće situacije, spremni da se odlučno delom suprotstave ovakvim opasnostima. Vučić kaže da je konačno došlo vreme da ustanovimo ko su nam prijatelji u svetu i da ih razlikujemo od "partnera". Obratio se za pomoć svima, a pre svega Moskvi i Pekingu. Stiče se utisak da je na delu velika inicijativa delatnog nacionalnog otpora. Skupština RS sa nekoliko zakona ide u susret svojoj samostalnosti. Očekuju se i odluke Uskršnjeg svesrpskog sabora.

Ako nam već na Ist Riveru utisnu taj žig genocidnosti mogli bismo, za kakvu-takvu utehu, da se tako žigosani konačno ujedinimo i da tako ujedinjeni vidimo šta nam je i s kim u svetu činiti. Da se napokon u skladu sa našim životnim interesima odazovemo na zapadne težnje za prepravljanje Balkana, i pođemo im otvoreno u susret. Uvereni smo, i pored svega, da imamo velike izglede da u UN osujetimo pomenutu rezoluciju i istinom pobedimo. Čak i ako bude tako, zlu nameru njenih inicijatora i sponzora ne možemo ni zaboraviti ni oprostiti. 