Kolumne

CENZURA

NE slažem se s onim što govorite, ali ću se do smrti boriti za vaše pravo da to možete da kažete. Tim rečima je britanska spisateljica Evelin Beatris Hol još 1906. godine opisala stav čuvenog francuskog mislioca iz 18. veka Voltera, koji je u ono vreme shvatao šta je to demokratija.

ЦЕНЗУРА

Novosti

Volterovski način razmišljanja postaje sve više ekstravagantan za današnje doba. Učesnici međunarodnog skupa nacionalne desnice i suverenista u Briselu, među kojima su bili i francuski političar Erik Zemur, realizator "bregzita" Najdžel Faraž i mađarski premijer Viktor Orban, nisu mogli da dođu k sebi zbog "komunističkih metoda" lokalnih vlasti koje su im zabranile konferenciju uz objašnjenje da predstavljaju opasnost po javni red i mir. Čudili su se i italijanska premijerka Đorđa Meloni, njen britanski kolega Riši Sunak, pa čak i Aleksander de Kro, predsednik vlade zemlje u kojoj se dogodila arbitrarna procena o tome ko sme da govori.

Švićkanje bičem cenzure osetio je i francuski krajnji levičar Žan-Lik Melanšon, koji oštro kritikuje Izrael zbog rata u Gazi. Konferenciju o Palestini otkazali su mu i na univerzitetu u Lilu i u jednoj od gradskih sala, pa je, kao u rimsko doba, morao da govori na trgovima, protestujući protiv principa "banana država". Morao je da reaguje čak i predsednik Makron porukom da se zalaže za to da svi mogu slobodno da govore, koliko god se borio protiv njihovih ideja, mada bi volterovski stav trebalo da bude logično i opšte poznato mesto. "Ne!" i "Opasnost", bili su samo neki od naslova, uz precrtane Le Penove fotografije, u francuskim novinama, kada je tadašnji lider krajnjih desničara 2002. godine legitimno osvojenim glasovima ušao u drugi krug predsedničkih izbora. I dan-danas su pristalice njegove kćerke Marin ili Zemura u javnosti razapeti na stub srama i nemaju jednak tretman u medijima kao "republikanske" stranke. Stvoren je poseban izraz za prihvatljive partije, čime je s druge strane otvoren lov javnosti na one koje to nisu. Čak i onda kada su te stranke postale vodeća snaga, poput Nacionalnog okupljanja, koji drastično vodi u sondažama za predstojeće evropske izbore.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

NAPUSTILA GRAD I NA BABOVINI ODGAJA DECU: Mlada Beograđanka Aleksandra odlučila da se pre 14 godina vrati u planinsko selo Vlase kod Vranja
Srbija

11 14

NAPUSTILA GRAD I NA BABOVINI ODGAJA DECU: Mlada Beograđanka Aleksandra odlučila da se pre 14 godina vrati u planinsko selo Vlase kod Vranja

MOJ tata se ljutio na mene, govorio je, ja sam odatle otišao, a ti se vraćaš, ali ja sam odlučila i na kraju je život tako sve uredio da na mestu u planinskom selu Vlase, gde je njegova majka Ljubica odgajala trojicu sinova i jednu kćer, to sada radim i ja - započinje svoju po mnogo čemu neobičnu priču tridesetšetogodišnja učiteljica Aleksandra Ljubić, književnica, slikarka, supruga, odbornica u skupštini grada i, kako kaže, najvažnije mama Darka (14), Đorđa (10), Veljka (8) i Marijane (7).

10. 01. 2026. u 15:08

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NEĆE MOĆI: Strah od varvara
Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI: Strah od varvara

PROGLAŠAVATI sebe za "civilizovanog", a drugog za "varvarina", jedan je od najstarijih i najpouzdanijih mehanizama za opravdavanje nasilja i tlačenja. Ta podela nije nastala iz potrebe da se svet objasni već da se uredi hijerarhijski - da jedni imaju pravo da vladaju, kažnjavaju, ubijaju ili prevaspitavaju, a drugi obavezu da to trpe. Gde god se pojavi ta dihotomija, ubrzo se pojavi i zločin, kao njena logična posledica.

11. 01. 2026. u 20:54

Politika
Tenis
Fudbal
ŠOK NA AUSTRALIJAN OPENU: Janik Siner ne može da veruje šta je doživeo u Melburnu

ŠOK NA AUSTRALIJAN OPENU: Janik Siner ne može da veruje šta je doživeo u Melburnu