NEĆE MOĆI Šta nam Zapad želi

Филип Родић

15. 09. 2024. u 12:40

PREDSTAVNIK ekspoziture zapadne duboke države jasno poručuje da Srbe na Kosovu i Metohiji čeka sudbina Srba iz Hrvatske i da je to "uspešna strategija"

НЕЋЕ МОЋИ Шта нам Запад жели

Foto Z. Jovanović

Međunarodna krizna grupa (MCG) je neopravdano pomalo zaboravljena u našem društvu. Razlog tome je što se ova zloglasna organizacija koja je devedesetih i početkom dvehiljaditih harala našom zemljom poslednjih godina bila okrenuta drugim regionima gde je trebalo napraviti krizu koja bi se okončala ostvarivanjem američkih geostrateških interesa, ali nam se sada, izgleda, vraća.

Prva sila koja se nalazila iza ove "neprofitne nevladine organizacije", Džordž Soroš koji je, kako je u publikaciji povodom 15 godina rada ovog formalno tink tenka "Petnaest godina na linijama fronta" napisao jedan od osnivača, takođe zloglasni Morton Abramovic, "bio tu od početka i on je istinski pokrenuo organizaciju velikom donacijom".

Abramovic je, između ostalog, bio direktor produžene ruke CIA, američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), ali i jedan od američkih savetnika albanske delegacije na pregovorima u Rambujeu.

Da bi stvarni značaj ove organizacije bio jasan, navešćemo da joj je predsednik i izvršni direktor jedno vreme bio Robert Mali, ranije visoki zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost u administraciji Baraka Obame, a potom specijalni izaslanik za Iran u administraciji Džozefa Bajdena. Pored Malija u ICG su se našli i nama dobro poznati Marti Ahtisari (koji je u vreme dok je bio predsednik Finske bio prvi šef jedne države koji je MCG-u dao izdašnu finansijsku pomoć, a potom predsedavajući ove organizacije), a predsednik i izvršni direktor pre Malija bila je Luiz Arbur, koja je pre toga, kao glavna tužiteljka Haškog tribunala podigla optužnicu protiv predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Verujem da vam je ovo dovoljno da biste se podsetili težine koju ima MCG, ali dodajmo još jedan detalj. Šef ove organizacije u Srbiji je dugi niz godina bio Džejms Lajon, a koliko je on bio značajan svedoči "anegdota" iz 2003. koju je u nedeljniku "Vreme" pod naslovom "Lajona niko ne sme da ljuti" opisao Nenad Lj. Stefanović: "Upućeni tvrde da je SUP Beograda koji je Džejmsu Lajonu, šefu MCG za SCG uskratio boravak u našoj zemlji, napravio u jednom trenutku, otprilike, sličnu zbrku po evropskim prestonicama kao i mađarski policajci koji su nedelju dana ranije na aerodromu u Budimpešti priveli Hašima Tačija. Kao i u Tačijevom slučaju, telefona su se izgleda ponovo prihvatili Havijer Solana, Kris Paten i mnogi van Brisela, a zvonilo je neprekidno i u MUP-u i u MIP-u." Desetak sati kasnije, navodi Stefanović, Lajon je ponovo imao boravišnu dozvolu. Ni ovo stavljanje Tačija i Lajona u istu rečenicu nije nikakva slučajnost.

Zašto sada podsećamo na Međunarodnu kriznu grupu koja je dosta dugo fokus sa Srbije skrenula na neka druga mesta u kojima treba "rešiti krizu" poput Venecuele, Mjanmara, ili Sirije? U švajcarskom listu "Noje Cirher cajtung" objavljen je intervju sa savetnikom Međunarodne krizne grupe Markom Prelecom koji "analizira" uspeh premijera lažne države "Kosovo" Aljbina Kurtija opisujući ga kao "uspešnog stratega" čiji je uspeh nadmašio čak i njegova i očekivanja mnogih drugih.

Kurti je, kako navodi ovaj ekspert sa tridesetogodišnjim iskustvom u bavljenju pitanjem Balkana, shvatio da dijalog sa Beogradom neće doneti željeni rezultat - da Srbija prizna nezavisnost Kosmeta zbog čega je, mogu slobodno reći, nastavio dijalog drugim sredstvima. Ta druga sredstva, Prelec opisuje kao "sprovođenje državnog suvereniteta Kosova gde god to može" na srpskim stanovništvom većinski naseljenom severu "države".

U sprovođenju tog "dijaloga drugim sredstvima", Kurti, kako ističe Prelec, ima "demokratski legitimitet", jer je njegov kurs "popularan u zemlji". Pored sveg zuluma koji je Kurti nametnuo Srbima na Kosovu - od prebijanja i hapšenja do ukidanja dinara i upada u srpske institucije - Prelec predviđa (ili savetuje) da bi Kurti mogao udariti i na školski i zdravstveni sistem.

Ali Prelec u tome ne vidi ništa loše, ističući da Kurti "u principu nije protiv prisustva srpskog stanovništva na Kosovu, ali zahteva da to stanovništvo prihvati državu Kosovo". U principu i "U" na čelu, jer Prelec u Kurtijevom "rešavanju krize" sa Srbima vidi ponavljanje "dugoročnog aranžmana kao u Hrvatskoj", gde je, kako navodi "postojala značajna srpska manjina, koja je posle rata svedena na nekoliko procenata".

Srbi u Hrvatskoj "imaju neka kulturna i politička prava. Ali oni nemaju autonomiju i Beograd nema mogućnosti da utiče. Pripadnost Hrvatskoj se ne dovodi u pitanje", dodaje on.

Ako je to "uspešna strategija" u očima jednog savetnika jedne, kao što smo videli, izuzetno uticajne "neprofitne nevladine organizacije" sa budžetom od dvadesetak miliona dolara, onda treba stvarno da stavimo prst na čelo i zamislimo se šta nam to Zapad preko ovakvih glasonoša poručuje. Prema istim merilima, i za Hitlera se moglo reći da je bio "uspešan strateg" koji je u velikoj meri rešio "jevrejsko pitanje" u okupiranoj Evropi. Jedino što zahvaljujući Crvenoj armiji, taj "aranžman" nije bio tako dugoročan kao ovaj u Hrvatskoj koja i dalje hapsi Srbe zbog postova na "Fejsbuku".

Da je "uspešan strateg" Prelec bi verovatno rekao i za Vladimira Zelenskog koji je, poput Hrvatske, pokušao da uspostavi "dugoročni aranžman" sa ruskim stanovništvom u pobunjenim Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Za razliku od Slobodana Miloševića, koji nije imao snage da spreči genocid nad Krajišnicima, Vladimir Putin je intervenisao i predupredio "ukrajinsku oluju". Nadajmo se da će Aleksandar Vučić uspeti da nađe neki treći put kojim će obezbediti opstanak i normalan život Srbima na Kosovu i Metohiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Patite od sindroma nervoznih creva? Saveti za bolji kvalitet života