NEĆE MOĆI: Legitimacija

DA LI se odavanje pošte Josifu Visarionoviču Staljinu može smatrati za nešto loše, i zašto ne?

Foto Z. Jovanović

Revizija istorije je u punom jeku i na to već godinama upozoravaju mnogi. Među njima i predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, lideri dva naroda koje ovaj trend najviše pogađa i protiv kojih je, zapravo, i najviše usmeren. I Srbi i Rusi se od najvećih boraca protiv nacizma pretvaraju u naciste, od najvećih žrtava zločina i genocida u najveće zločince i "genocidaše". Rusima se, primera radi, zabranjuje učešće na predstojećoj komemoraciji 80. godišnjice otkako je Crvena armija oslobodila Aušvic, tu užasnu fabriku smrti. I to se dešava već treći put. "Ovo je godišnjica oslobođenja.

Pamtimo žrtve, ali i slavimo slobodu. Teško je zamisliti prisustvo Rusije koja jasno ne razume vrednost slobode", rekao je direktor muzeja Aušvica Pjotr Civinski.

Oslobodioci Aušvica ne razumeju vrednost slobode. Ali razumeju je potomci boraca poljskog pokreta otpora koji su, prema tvrdnjama brojnih istoričara, uključujući profesora s Prinstona Jana Grosa, tokom rata i svog otpora ubili više Jevreja nego nemačkih vojnika. Sve i da ova tvrdnja (zbog koje je Poljska Grosu pretila tužbom, ali samo pretila) nije tačna, strašno bi bilo i da je poljski pokret otpora ubio nešto manje Jevreja nego nemačkih vojnika, ili da je uopšte ubijao Jevreje. Poljsko prisustvo na komemoraciji nije sporno, ali rusko jeste. Nije ni ukrajinsko, iako su brojni pripadnici tog naroda predvođeni Stepanom Banderom, kojeg današnji kijevski režim slavi kao najvećeg heroja, ubili više Jevreja (i Poljaka, i Rusa) nego nemačkih vojnika. Taj soj zapravo i nije ubijao nemačke vojnike nego se u SS uniformama borio zajedno s njima. I te ljude danas Zapad slavi. Setite se onog aplauza u kanadskom parlamentu esesovcu Jaroslavu Hunki.

Slično se dešava i sa Srbima, pa Hrvati počinju da se predstavljaju kao najveći antifašisti "u regionu" iako je njihov "pokret otpora" ubio više Srba, Jevreja i Roma nego nemačkih vojnika. Zapravo, ni oni nisu ubijali nemačke vojnike nego su se zajedno s njima borili, uključujući i na Istočnom frontu, protiv Rusa. Istina, bilo je Hrvata u partizanima, kao što je i Ukrajinaca bilo u Crvenoj armiji, ali njihove današnje vođe više cene Pavelića i Banderu. Uostalom, polovinom 1944. u Hrvatskoj je ukupno bilo oko 110.000 partizana. Ukupno, znači i Hrvata, i Srba i drugih. U to isto vreme ustaša i domobrana je bilo 170.000. Sad, iako smo samo ovlaš objasnili ovaj problem, pređimo na ono što me je navelo da se ovom temom sada bavim. Akademik Srpske akademije nauka i umetnosti Ljubomir Simović u intervjuu za luksemburški nedeljnik "Radar" kaže kako aktuelna srpska vlast "ne propušta nijednu priliku da Srbiju kompromituje kao problematičnu zemlju". "Jedan od mnogobrojnih primera je i onaj venac koji je (potpredsednik Vlade Aleksandar) Vulin položio na Staljinov grob. Taj venac je njihova legitimacija", dodaje akademik.

Prvo, ali manje važno u ovoj priči je što Aleksandar Vulin ima svako pravo da poštuje lik i delo Josifa Staljina. I u tome je dosledan, kao što je dosledan u svom političkom opredeljenju u poslednjih 30 godina, otkako je u toj sferi delovanja. Dosledan toliko da je iz političkih ubeđenja čak dvaput, i to oba puta za vreme režima koje Simović i njegovi istomišljenici (jedan je od osnivača "ProGlasa") karakterišu kao najgore diktature (o tome nešto kasnije). Prvi put pod "diktaturom" Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković kada se zbog toga "mogla izgubiti glava" - 1998. principijelno se nije slagao s koalicijom SPS i JUL sa SRS. Drugi put 2013, kada se nije slagao sa Briselskim sporazumom. Podneo je i treću ostavku, onu na mesto šefa BIA, da kao lice s američke poternice, pardon spiska sankcionisanih, ne bi ugrožavao funkcionisanje države.

Drugo, odati poštu čoveku zahvaljujući kojem smo oslobođeni nacističke okupacije (što je, valjda, nesporno) nije nikakav greh. Naprotiv - dobra legitimacija. A ni Staljinovo delo nije toliko crno koliko nam se predstavlja. Crnili su ga i sa Zapada, ali i "njegovi", poput Nikite Hruščova, koji je, inače, Krim poklonio Ukrajini. Ako želite jasniju sliku o Staljinu, pročitajte knjigu "Generalisimus" Vladimira Karpova, čoveka koji je 1941. zbog kritike Staljina poslat u kažnjenički bataljon, da bi potom zbog izuzetne hrabrosti bio unapređen i proglašen herojem SSSR.

Simoviću i sličnima bi se sigurno više svidelo da je Vulin položio venac hrvatskim borcima koje su u Ovčari pobili srpski teritorijalci iz Vukovara, ili borcima Nasera Orića sahranjenim u Srebrenici. Ali to bi, da se ne lažemo, bilo isto kao da polaže venac nemačkim vojnicima pobijenim u Beogradu 1944. i pokopanim ispod stadiona Obilića, ili u parku između Sarajevske i Nemanjine ulice. I oni su pobijeni kao zarobljenici, bez suđenja, što je isto tako ratni zločin. Blajburg? Možda bi trebalo da položi venac na grob Harija Trumana, koji je jedini do sada upotrebio atomsko oružje na civilima, ili Vinstona Čerčila, koji je odgovoran i za smrt 3,8 miliona ljudi izazvavši glad u Bengalu 1943. Hoću reći da niko od velikih svetskih lidera toga (a ni bilo kog drugog vremena) nije ni crn, ni beo. A Staljin jeste najzaslužniji za naše spasenje od nacista i to ne treba zaboraviti i "revidirati".

Kaže još Simović da "Vučić vlada kao da se školovao u Pjongjangu". Prvo, o stvarnoj situaciji u Severnoj Koreji se vrlo malo zna, jer informacije koje dolaze do nas potiču najvećim delom iz Južne Koreje i SAD. To je kao da se o Srbiji informišete iz hrvatskih, bošnjačkih i "kosovskih" izvora. Priče poput toga da ljudi tamo "jedu travu da ne bi umrli od gladi" deluju besmisleno s obzirom na to da se radi o dovoljno naprednoj državi koja pravi nuklearno oružje i rakete koje izazivaju strah i kod Amerikanaca. Ali uzmimo da je ta slika o Severnoj Koreji tačna, veruje li Simović da bi bio u SANU i davao intervju "Radaru", i da bi taj medij uopšte postojao, da se Vučić školovao u Pjongjangu? A Vučić je bio dobar đak.

Preporučujemo

Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI Šta nam Zapad želi

15. 09. 2024. u 12:40

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI: Operacija "ruski Šormaz"

09. 09. 2024. u 00:03

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI: Venčanje kod Kurtija

22. 09. 2024. u 20:28

Kolumne

0 7

NEĆE MOĆI: Reciprocitet je u oku posmatrača

01. 09. 2024. u 15:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije