NEĆE MOĆI, Čija su naša deca?

FUNKCIONER SNS Vladimir Đukanović nesumnjivo je napravio veliku grešku kada je rekao da su deca do punoletstva "vlasništvo države".

Foto Z. Jovanović

Ta greška je utoliko veća što se radi o uticajnom advokatu koji bi trebalo da premeri svaku reč, ali čudi što se zbog te izjave pobunio upravo naš liberalni i prozapadni sektor.

Jeste li čuli za slučaj Denisa Lisova? Ukratko, ovaj Rus je sa suprugom Tatjanom i kćerkom Sofijom 2012. emigrirao u Švedsku, jednu od najliberalnijih i najprosperitetnijih evropskih država. U Švedskoj je dobio još dve kćerke, Serafimu i Alisu. Pošto mu je supruga psihički obolela, švedska država je paru oduzela decu i smestila ih u jednu muslimansku porodicu. Denis se, u pokušaju da decu vrati u porodični dom, razveo od supruge, ali to švedskim vlastima nije bilo dovoljno da decu povere ocu na staranje. Suočen sa bezizlaznom situacijom, Denis je krajem marta 2019. uzeo svoju decu, u tom trenutku staru 12, šest i četiri godine iz hraniteljske porodice i feribotom se prebacio iz Švedske u Poljsku, odakle je planirao da se vrati u Rusiju. Na zahtev švedskih vlasti, koje su ga u međuvremenu optužile za kidnapovanje sopstvene dece, poljski policajci su ga uhapsili na aerodromu i stavili u ekstradicioni pritvor. Kada je ova priča izbila u javnost, poljski narod (inače ne baš naklonjen Rusima i Rusiji) je stao u Denisovu odbranu, organizovane su demonstracije i peticija i sud je, na kraju, u julu 2019. odbio izručenje ove porodice Švedskoj i 3. novembra otputovali su nazad u Rusiju.

Sudija je procenio da je Lisov "stavljen pred nerešivu prepreku" jer su mu "deca oduzeta, a uslovi za njihovo vraćanje bili su nemogući".

Ovo je samo jedan u čitavom nizu slučajeva da roditelji kojima preti oduzimanje dece u najliberalnijim evropskim državama beže u, inače, prokaženu i "autokratsku", konzervativnu, Poljsku kako bi sačuvali svoju porodicu. Takav je, na primer, bio slučaj i sa Konradom i Katjom den Hertog koji su u Poljskoj dobili utočište bežeći iz Holandije sa svojim autističnim sinom Martinom. U njihovom slučaju, poljski sud je procenio da je "ponašanje holandskih vlasti izuzetno nehumano i varvarsko, i predstavlja brutalno kršenje svih međunarodnih psiholoških standarda". Takav je slučaj i sa Norvežankom Silije Garmo koja je u maju 2017. prebegla sa svojom 16 meseci starom kćerkom Irom zbog straha da će joj je norveški Barnevernet oduzeti.

Tu dolazimo i do onog što je verovatno najgore da postoji u Evropi, a i u svetu (ako izuzmemo tragičnu priču australijskih "izgubljenih generacija", aboridžinske dece koju su vlasti otimale od njihovih porodica sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka), upravo norveške službe za brigu o deci, gorepomenutom Barnevernetu. Prema pisanju britanskog javnog servisa, ne nekog konzervativnog i autoritarnog poljskog, rastu "zabrinutosti u zemlji i inostranstvu zbog načina na koji se sprovodi zaštita dece", a "vodeći norveški profesionalci tvrde da socijalni radnici olako oduzimaju decu njihovim porodicama, bez dovoljno razloga, specijalno kada su roditelji imigranti iz istočnih zemalja".

U slučaju koji je Bi-Bi-Si naveo kao primer Barnevernetove zloupotrebe prerogativa dobijenih od države, deca su oduzeta jednom bračnom paru zbog, kako je navedeno, straha vlasti da će roditelji koji su hrišćani (evangelisti) "indoktrinirati decu", odnosno preneti im sistem vrednosti koji nije baš po meri trenutnog političkog pravca Norveške. Operacija je sprovedena u stilu koji više podseća na najmračnije dane u istoriji Nemačke, nego jedne ultraliberalne i hiperdemokratske države. Bi-Bi-Si navodi: "Život Rut i Marijusa uništen je bez upozorenja kada su se dva crna automobila približila farmi na kojoj žive u jednoj udaljenoj norveškoj dolini. Njihova dva dečaka uzrasta pet i dve godine, kao i njihova tromesečna beba nalazili su se u velikoj, svetloj, modernoj dnevnoj sobi s pogledom na fjord. Rut je čekala dolazak školskog autobusa koji bi kući vratio njene dve kćerke stare osam i deset godina. Ali tog dana to se nije dogodilo. Umesto autobusa, Rut je videla dva nepoznata automobila i jednu ženu kako prilazi vratima kuće i kuca. Rekla je Rut da treba da pođe s njom u policijsku stanicu na ispitivanje, da su njene dve kćerke hitno zbrinute i da treba da preda i dva starija sina.

Narednog dana ponovo su se pojavili crni automobili. Par je pomislio da je shvaćeno da je počinjena užasna greška i da im decu vraćaju, ali su pogrešili. Iz njih su izašla četiri policajca i oduzeli im i bebu". Prema podacima norveških vlasti, između 2010. i 2014. na ovaj način iz svojih porodica istrgnuto je 7.128 dece i brojka raste iz godine u godinu.

Ovde treba dodati i praksu koja se zapatila u većini država Kolektivnog zapada da kojekakvi državni autoriteti, a ne više roditelji, odlučuju o životu dece, uključujući i pol kojeg će biti, pa ih, u slučaju da se roditelji tome usprotive, "stavljaju na sigurno".

Sve je više ovakvih glasova i kod nas pa se, pod uticajem i finansijama sa Zapada, sve više radi na kanonizaciji "prava deteta" kako bi ona stekla što veću "autonomiju" i "slobodu" u odnosu na sopstvene roditelje i kako bi im "država" u slučaju "problema" pritekla u pomoć i dala ih na "staranje" onima koji se procene kao "podobniji". Zato čudi da Đukanovićeva ideja o tome kako je država "vlasnik" dece do punoletstva iritira upravo najliberalniji i pozapadnjačeniji deo našeg društva. To je upravo u skladu sa njihovom ideologijom razbijanja porodičnog jezgra u društvu, da ne bi došlo do "pogrešne indoktrinacije". "Ispravna indoktrinacija" je sasvim u redu. Ako meni ne verujete, pitajte Zorana Kesića i Milu Pajić.

Preporučujemo

Kolumne

0 1

NEĆE MOĆI: Poruka sa table

06. 10. 2024. u 20:56

Kolumne

0 3

NEĆE MOĆI: Venčanje kod Kurtija

22. 09. 2024. u 20:28

Kolumne

0 7

NEĆE MOĆI: Saveznička pomoć

18. 02. 2024. u 07:15

Kolumne

0 0

NEĆE MOĆI: Ambasador koji (ni)je kadrirao

05. 11. 2023. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije