NEĆE MOĆI: Učinimo Stijaka bogatijim

Šta se dešava kada neki domaćin pusti pčele na blokadere, ili profesor pusti pitanja na studente?

Foto Z. Jovanović

Termin "pahulje" (snowflakes) pojavio se u anglofonoj kulturi kao žargonski način da se opiše određeni deo mlađe generacije, za koju kritičari tvrde da je preterano osetljiva, lako uvredljiva i nesposobna da se nosi s različitim stavovima i životnim neprijatnostima. Iako na prvi pogled deluje kao bezazlen izraz, unutar savremene kulturne debate on nosi dublje značenje i raskrinkava vrednosni sud o načinu na koji je zapadno društvo, posebno u poslednjih dvadesetak godina, oblikovalo nove generacije.

U ovome umeju, uprkos svojoj "osetljivosti", da budu veoma agresivni i nemilosrdni i dolazimo do toga da "pahulje" koje naizgled zahtevaju toleranciju za sve, često pokazuju najmanje tolerancije za drugačija mišljenja. Ta netolerancija dolazi u obliku javnog sramoćenja i "otkazivanja" onih koji ne dele isti vrednosni kodeks, čime se borba za ravnopravnost često pretvara u novu vrstu kulturnog autoritarizma.

Primera za ovaj totalitarizam je pregršt, ali navešću samo jedan ilustracije radi. Bret Vajnstin je bio profesor biologije na Evergrin stejt koledžu u američkoj saveznoj državi Vašington. Na njegovom fakultetu je 2017. godine organizovan događaj u okviru kojeg je traženo da beli studenti i profesori ne dođu na nastavu ili posao, kao simboličan čin suočavanja sa onim što se u "vouk" kulturi naziva "belom privilegijom". Vajnstin je u pismu upravi fakulteta mirno i argumentovano objasnio zašto smatra da je ovaj zahtev pogrešan i kontraproduktivan. On nije negirao rasizam, niti je branio rasiste već je istakao principijelno da je različito ako se neka grupa dobrovoljno povuče kao znak protesta, a sasvim drugo ako se drugoj grupi zabrani ili se od nje očekuje da se povuče. Po njemu, to je bio oblik rasne segregacije, ma koliko dobronamerno osmišljen.
Reakcija dela studenata bila je burna i agresivna. Vajnstin, inače profesor progresivno-liberalnog opredeljenja, optužen je za rasizam, održani su protesti i okupacije prostorija fakulteta, a studenti su ga pratili po kampusu uz pretnje i uvrede. Administracija koledža nije uspela da obezbedi njegovu bezbednost niti da umiri situaciju. Vajnstin i njegova supruga, profesorka na istom koledžu, bili su prisiljeni da napuste Evergrin jer su insistirali na akademskoj slobodi i pravu da argumentovano kritikuju bilo koju inicijativu.

Nažalost, ovaj fenomen "pahulja" poodavno se proširio i na Srbiju, a svoju kulminaciju dostiže ovih dana, u okviru "studentskih blokada". Najnovija žrtva ovakvog progona je profesor na Medicinskom fakultetu Lazar Stijak, koji je 11. juna pokušao da ode na svoj posao u Dekanat, odnosno, kako je saopštilo mitsko biće, plenum Medicinskog fakulteta, probao da "nasilnim putem uđe u zgradu Dekanata Medicinskog fakulteta i tom prilikom verbalno napao više studentkinja i studenata". Svi koji su pogledali snimak ovog događaja na luksemburškoj televiziji N1 mogli su da vide da Stijakov pokušaj nije bio "nasilan", kao i da njegova verbalna razmena sa studentima nije bila "napad". Osim ako ste goreopisana "pahulja" koja se topi, odnosno pada u nesvest čvrsto u ruci stežući svoj mobilni telefon čim joj se bez "triger vorninga" postavi neugodno pitanje o reči "plenum".

Neviđena drskost profesora Stijaka demonstrirana njegovim nedopustivim pokušajem da bez indeksa uđe u Dekanat koji su studenti sasvim legitimno blokirali pošto imaju osećaj da im pravo na to pripada (ostavili im ga mama i tata, valjda) nije, međutim, njegov jedini prestup - ima toga još. Stijak se drznuo i da poseti "ćacilend" u kojem su okupljeni studenti drugačijeg mišljenja od ovih "pravovernih", oni koji zaslužuju sav prezir i pravednu diskriminaciju ispravnih Stijakovih kolega poput Milutina Kostića o kojem sam pisao prošle nedelje.

Ali ima toga još. I još je gore. Kako u svom saopštenju navodi mitsko biće s Medicinskog fakulteta, profesor Stijak je "politički aktivan kao istaknuti član Srpske radikalne stranke". Čekajte, oni koji upravo sastavljaju nekakvu listu za nekakve parlamentarne izbore nekome zameraju politički aktivizam? Da li je problem politički aktivizam sam po sebi, ili je problem što je profesor Stijak drugačijeg političkog opredeljenja od, na primer, profesora Jova Bakića, ideologa jahanja, dinstanja i bacanja u Savu i Dunav? Zbog toga ove "pahulje" traže da profesor Stijak bude otpušten "u najkraćem mogućem roku".
Vratimo se profesoru Vajnstinu. On je zbog progona čija je žrtva bio zajedno sa suprugom tužio svoj koledž zbog kršenja njegovih građanskih prava i nesposobnosti uprave da mu obezbedi bezbedno radno okruženje tokom krize. Svestan svojih prekršaja, koledž je prihvatio vansudsko poravnanje i profesoru isplatio 500.000 dolara i time su ga studenti na neki način učinili bogatim. A Amerika je ozbiljna država. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije