KOMENTAR: Banatske šore oko NIS

TRAŽIMO hitnu nacionalizaciju "Naftne industrije Srbije" i vraćanje kontrole nad tom kompanijom. Ako bude potrebno - angažovanje policije i vojske da pomogne u preuzimanju strateškog preduzeća i zaštiti interese Srbije.

Foto D. Milovanović

Ovo je mrtav 'ladan izjavio nekada perspektivni igrač banatskih šora i večita zamena Nenada Čanka. Ligašku diku Bojana Kostreša uzimamo kao ekstremni primer prozapadnih formacija u Srbiji, koje su kao hijene kad nanjuše krv počele da se šunjaju oko energetskog giganta kojem na vrata kucaju američke sankcije.

Vodeći se evropskim načelom da je pravo svojine neprikosnoveno (osim ako nije reč o ruskoj imovini), ovdašnji zaljubljenici u Brisel u stopu slede Fridriha Merca, u kojem su proradili geni njegovog imenjaka Barbarose, a koji priprema svoj suludi krstaški pohod na Rusiju:

- Otključavanje zamrznute ruske imovine za finansiranje ratnih napora Ukrajine, mogo bi Kijevu da obezbedi vojnu podršku tokom tri do pet godina - poručio je nemački kancelar.
Iz Ponoševog SRCE nisu toliko brutalni kao Čankov mali:

- Bajatović i vladajuća koalicija učinili su sve da Srbija na polju gasa ostane u gvozdenom zagrljaju Rusije.

Stranka bivšeg načelnika Generalštaba, koji je, ako je verovati "Vikiliksu" i tadašnjem ambasadoru SAD Majklu Poltu, svojevremeno obećavao da će Srbija ući u NATO, logički "postrojava" činjenice - zašto bismo, solidno pridavljeni gvozdenim zagrljanjem, kupovali jeftiniji ruski gas, kad možemo skuplji tečni od Amerikanaca kao naša maloumna sabraća iz EU?

Nadovezuje se i mlada nada Pavle Grbović iz PSG:

- Sankcije NIS su direktna posledica politike vlasti koja uporno izbegava usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Naša zemlja hitno mora da obezbedi kontrolu nad strateškom kompanijom i osigura energetsku stabilnost.

Zanimljivo je kako se svi pobrojani ljute samo na svoje rukovodstvo i Moskvu, ali ne spominju to ko je uveo kaznene mere - ne samo NIS nego i celoj Srbiji? U nekom paralelnom univerzumu Kostreš, Grbović i Ponoš verovatno bi pitali Amerikance kako je DOS Amerikancima "Sartid" u Smederevu prodao za svega 21,3 milion dolara? Pa bi im nabili na nos i to da je u tu cenu uračunata kompletna nova železara, koja je na 300 hektara uključivala šest čeličana i valjaonicu, staru železaru sa tri livnice, fabriku belih limova u Šapcu, smederevsku luku od regionalnog značaja sa sve slobodnom carinskom zonom na površini od 21 hektar, fabriku kreča u Kučevu i više drugih nekretnina. Amerikanci su stekli i ekskluzivno pravo da pet godina upravljaju proizvodnjom i ubiraju dobit, a da pritom ne snose nikakvu odgovornost za eventualno loše poslovanje.

Znamo dobro kako se to završilo, ali nam pomenuta družina (i pojedinci iz vlasti) probija uši kako smo budzašto prodali NIS Rusima. Skuplja je bila njihova svaka suza za rudnom rentom od Čurkinovog veta 2015. u UN ili od principijelne i istrajne politike Kremlja da poštuje teritorijalni integritet Srbije. Ne, Ponoš, Grbović i Kostreš (i neki iz vlasti) bi Rusima oteli NIS, jer su nama Amerikanci i Brisel oteli Kosovo. Svakom po zasluzi. Oko za oko, zub za zub!

Kojekakvi derivati pokojnog DOS ponašaju se tako kao da je Srbija jedino NIS prodala Rusima, a da je sve ostalo sačuvala. Ne moramo da ih podsećamo da su kao na tacni zapadnom Levijatanu posle predsednika i generala izručili i kompletno srpsko društvo. Da su borce sa Košara sabili u rovove zaborava, da su vojsku ražalovali do nivoa lovačkog društva (topljenje tenkova u pomenutom "Sartidu" je već opšte mesto), da su nam bolonjez fakultete pretvorili u kolokvijum tečajeve, da su nam škole pretvorili u ogledne NVO farme, da su velike i ugledne fabrike postale legati neukusa nove pljačkaške klase...

Nažalost, neke od ovih slavnih petooktobarskih tekovina preživele su i pod ovom vlašću, koja se, ne svojom krivicom, našla između čekića i nakovnja.

- Ja se grozim otimanja ruske imovine koje sprovodi Zapad, zamrzavanja, pa onda podele imovine nekom drugom. Ne mogu to da progutam, da mi otimamo nečiju imovinu - kazao je nedavno predsednik Aleksandar Vučić.

To otimanje svakako bi značilo neformalno uvođenje sankcija Rusiji i šef naše države to dobro zna. Geostrateški - Srbija bi se pridružila akciji suzbijanja ruskog uticaja na Balkanu, što je i cilj stratega iz Stejt departmenta. A nonšalantnost dobro plaćenog ruskog menadžmenta u NIS uoči nadolaska embarga, opominje nas da i oni imaju zakulisne kalkulacije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije