Kolumne

Ćutanje akademske zajednice

Милорад Вучелић

14. 02. 2026. u 08:31

U POSLEDNjE gotovo dve godine izuzetno je povećana aktivnost i javno prisustvo i vidljivost akademske zajednice u Srbiji. Akademska zajednica - profesori i studenti - veoma su osetljivi na društvena i kulturna dešavanja i rado svojim postupcima i angažmanom postaju akteri brojnih događaja, kako u Srbiji tako i u EU i njenim institucijama.

Stvorena je neka vrsta stalnih veza i kontakata sa mnogim međunarodnim organizacijama i njihovim funkcionerima. Akademska zajednica posebno je i prirodno veoma osetljiva na probleme statusa profesora i osnovanost ili neosnovanost njihovih izbora ili neizbora.

Iznenada ta osetljivost kao da je naprasno iščilila. Prištinske vlasti na čelu sa Kurtijem su poslednjih dana nastavile sa žestokim i brutalnim udarom na Univerzitet u Prištini sa sedištem u Severnoj Mitrovici. Kombinovano sa novim zakonom o strancima to predstavlja združeni poduhvat da se potpuno onemogući rad više od 30.000 đaka, studenata, nastavnika i profesora i da se parališe ili ugrozi kompletan obrazovni sistem Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. O tome, inače, podrobno i svakodnevno pišu naše novine - "Večernje novosti". I to će i dalje redovno činiti. To znači da je srpska javnost veoma dobro upoznata sa ovim velikim problemom koji se može imenovati ne samo diskriminacijom nego i terorom.

Dakle, ugrožen je ceo jedan univerzitet i najveći deo srpske akademske zajednice. Ali do sada nije primećena niti jedna vidljiva aktivnost ostatka srpske akademske zajednice, nijedna akcija niti protest ili peticija. Nijedno obraćanje institucijama EU sa kojima deo naše akademske zajednice ima veoma dobre i već ustaljene kontakte i veze. Nema glasa ni od SANU ni ProGlasa, ni od javnih intelektualaca ili njihovih udruženja. Zašto i kako toga nema moglo bi se tumačiti i ovako i onako, ali nam nije namera da to pitanje opterećujemo svojim ili tuđim tumačenjima nego nam je cilj samo podsećanje ili podsticaj da se nešto konkretno i učini.

Na KiM je novim zakonima o strancima ugrožena i Srpska pravoslavna crkva i njeni sveštenici kojima će biti onemogućeno da u našim manastirima i crkvama vrše Božju službu.

Svim ovim merama represije i nepoštovanjem osnovnih ljudskih prava koje vrše prištinske vlasti ugrožena je i zdravstvena služba Srbije i briga o zdravlju srpskog naroda koji živi u južnoj pokrajini naše zemlje. Međunarodno ugledni i znameniti lekari i njihova udruženja u Beogradu takođe ne reaguju na organizovan način. Ni strukovna udruženja pravnika i profesora naših univerziteta ne pokazuju bilo kakvo intresovanje za ovu više nego bitnu nacionalnu problematiku. Da ne govorimo o sadašnjoj znatno smanjenoj medijskoj pažnji kada je sudbina Kosova i Metohije u pitanju.

Svaka povećana osetljivost srpske akademske zajednice, i ne samo nje, naravno, znatno gubi verodostojnost ako je mimoilazi ono što se događa sa Kosovom i Metohijom.